Piše: Branislav Gulan, Agrosmart
Za poslednje tri decenije svaka druga godina u Srbiji bila je sušna. Samo od 2000. godine štete su oko šest milijardi dolara! Slede nam godine velikih suša, isušivanja reka i požara! Od ovog nam nema spasa, ali se moramo adaptirati na te klimatske promene. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati! Ključ za održavanje visine sadašnjih prinosa biće voda!
Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje se kreće oko 0,45 odsto. Sirovine za hranu proizvode se na 3.476.000 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak je bila samo godina korone 2020. Tada je vrednost proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 odsto.
Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 1.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do ove godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina! One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara! Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po tećinu očekivane proizvodnje.
Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati! Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga!
Govoreći o ovim problemima Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom ,,Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti“, između ostalog je rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose!
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC). Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjskih svet, ali posebno na poljorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Sribji gradili samo u obećanjima. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina!
Kako se navodi, u Srbiji je lane navodnjavano 52.441 hektara poljoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara! Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice!
Najtoplije godine
Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!
,,Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i biljne bolesti“, kaže Miroslav Tadić.
Propadanje hidrosistema
Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega „da ocedi“ plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi „Vojvodina, propadanje jednog regiona“ autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao „živi organizam“ kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.
Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanlske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želja na papiru.
Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle „jogurt revolucije“ došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.
Procena smanjenja prinosa
Procene analitičara su da će najveće štete od kliamtskih promena biti baš u agaru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa ,,žutog zlata“ kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto“
Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 odsto za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlje.
Povećanje temperatura produžiće period vegatacije ozime pšenice i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored poljoprivrednih radova. Proemene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godina za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelje. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlja izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.
Kompletna poljoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje tek sa 30 dosto. To je daleko manje od zemalja sa razvijanim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto. Tu su potrebne najveće promene, počev od podrške agroekonomske politike pa do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…
