Karfiol raste odlično na terenima gde nema puno sunca. Gaji se od ranog proleća do kasne jeseni iz rasada. Dobro uspeva u uslovima umerene temperature od 13-20 stepeni i dovoljne vlage u zemljištu i vazduhu. Kod visokih temperatura vazduha iznad 28stepeni glavice ostaju sitne, rastresite, neugledne i kao takve gube tržišnu vrednost. Karfiol ima velike zahteve za vodom i preporučljivo je da se ne sadi na leji koja ne može da se zaliva, najbolje sistemom kap po kap jer se orošavanjem vlaže glavice i stvaraju uslovi za razvoj prouzrokovača bolesti. Zahteva zemljišta slabo kisele reakcije pH od 6,0-6,5, rastresita i bogata humusom. Kao i ostalim kupusnjačama treba mu plodored od najmanje tri godine. Može se gajiti tokom čitave vegetacije. Sadi se u kasno proleće ili u leto, i obično dolazi kao drugi usev. Voli plodno zemljište, prija mu stajnjak ali i lako topivo NPK đubrivo. Kao zaštita od korova ali i „grejač“ za zemljište, mogu se upotrebiti malč od biorazgradive prozirne folije koji ubrzava zagrevanje zemljišta, kao i crna PE folija.
Za rasađivanje u kasno proleće seje se u rano proleće, gusto, na toplo mesto, a kada se razviju mali listovi, biljka se presađuje u kvalitetno zemljište obogaćeno organskim đubrivima. Tokom rasađivanja treba ga posaditi dublje nego što je rastao kao rasad. Odgovara mu visoka vlaga zemljišta zbog čega se često zaliva i veliki je potrošač hranljivih materija, traži zemljište bogato kalijumom i azotom.
Kada je cvetna glava previše izložena suncu tokom vrelih i sparnih dana treba nastojati da joj se sačuva bela boja. To se radi tako što se vrhovi listova sakupe i povežu iznad glavice, ali ne stegnu da cvetovi imaju dovoljno vazduha. Osim cveta, kod karfiola su jestivi i listovi i to sirovi, mada ga većina pre upotrebe termički obradi i koristi za pripremanje čorbi i supa.