U studiji koju je sproveo Univerzitet u Getingenu piše da mozaik prirodnih staništa pun malih i raznolikih područja uzgoja osigurava bioraznovrsnost, bez obzira na to da li se uzgaja na njima na konvencionalni ili organski način.
Kreatori politike trebalo bi to da prepoznaju kako bi postigli odgovarajuću primenu paradigme u poljoprivredi, smatraju naučnici koji su ovog meseca objavili svoja otkrića u časopisu „Trends in Ecology and Evolution“.
Sertifikat organske proizvodnje ograničava upotrebu agrohemikalija, piše ovaj istraživački tim navodeći da to dovodi do ograničenih koristi za bioraznovrsnost, ali istovremeno dovodi do velikih gubitaka prinosa.
„Gazdinstva koja se bave organskom proizvodnjom za istu količinu prinosa kao u konvencionalnoj moraju da imaju veće površine“, pojašnjava glavna autorka studije Teja Čarnike sa Odeljenja za agroekologiju za agrarheute. Dodaje da s tim povećanjem, nestaje prednost za bioraznovrsnost.
Kaže i da je mit da se u ekopoljoprivredi ne koriste pesticidi.
„Oni su dopušteni sve dok se smatraju prirodnim. Na primer, u vinogradarstvu, voćarstvu i povrtarstvu se koriste bakarna sredstva iako se njihove rezidue nakupljaju u zemljištu“, navodi ona.
Osim toga, kaže da je veliki deo ekopoljoprivrede daleko od idealizma prvih godina i da se kada je ona u pitanju ne radi uvek o idiličnim PG-ovima.
„Monokulture u takvom uzgoju su često slične veličine kao što je slučaj u konvencionalnom“, kaže dodavši da se povrće često uzgaja u staklenicima na račun bioraznovrsnosti.
Raznovrsan uzgoj, male površine i prirodna staništa mogu da promovišu bioraznolikost mnogo više od čistog organske sertifikacije, smatraju naučnici u objavljenoj studiji. Dodaju da bi krajolik pun malih parcela imao veći broj korisnih vrsta od onog sa puno velikih.
Kao primer, Čarnke navodi područja čija su polja jedan hektar umesto šest.
„Na njima može biti šest puta više biljnih i životinjskih vrsta. Takođe, raznovrsnost uzgoja može da udvostruči njihov broj i poveća biološku kontrolu štetočina i oprašivanje“, pojasnila je.
Uprkos tome što Zeleni plan Evropske unije predviđa 25 odsto površina pod ekouzgojem do 2030. godine, drugi zaključak naučnika glasi da je još uvek potrebno preostalih 75 odsto konvencionalnog uključiti u strategiju biološke raznovrsnosti.
Još 2019. ovi su istraživači došli do sličnih otkrića u opsežnoj međunarodnoj studiji koja je obuhvatala osam regija iz Evrope i Severne Amerike. U sklopu projekta kojeg je finansirala EU, zajedno su sa kolegama iz Francuske, Španije, Engleske i Kanade istraživali može li se biološka raznolikost promovisati ekološkom nadogradnjom poljoprivrednih površina.
Došli su do zaključka da smanjenje prosečne veličine površina sa oko pet na 2,8 hektara ima isti učinak na bioraznovrsnost kao i povećanje udela prirodnih staništa sa 0,5 na 11 odsto. Veća raznolikost kulturnih vrsta dovela je do sličnog rezultata, ali samo ako su poljoprivredne površine imali veći udeo gotovo prirodnih staništa.
„Rezultati pokazuju da način upravljanja poljoprivrednim gazdinstvima može da da značajan, prethodno potcenjen doprinos očuvanja i promovisanju bioraznovrsnosti u našim poljoprivrednim krajolicima“, zaključila je Čarnke.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
