Tekst i foto: Biljana Nenković
Kada napolju napada sneg i mraz zakuje prirodu, za grejanje organizma pomaže kuvana rakija. Tako bar kažu u Šumadiji, po kojoj je ovaj napitak i dobio nadimak – šumadijski čaj. Zato su valjda Šumadinci i najpozvaniji da progovore koju reč više o ovom posebnom napitku, koji smatraju zimskom poslasticom.
Nazivaju je još i vruća rakija. Čak i kada se kaže samo vruća, zna se o čemu je reč. Ali, pod bilo kojim da je imenom, ona je neizostavna u centralnom delu Srbije gde se ispija u dugim, zimskim mesecima. Recept za pripremu je jednostavan i univerzalan, ali u svakom okrugu smatraju da je njihova vruća najbolja. Tako je i u Vlakči, selu na pola puta između Kragujevca i Topole, i Rudnika s treće strane, planine s koje često navejava sneg. Vlakčani smatraju da imaju najbolji osećaj za kuvanje rakije.
Na kraju se zaprži šećerom
– Obavezno treba da bude ljuta, kvalitetna rakija. Ona se razblaži vodom, otprilike pola-pola. Onaj ko kuva rakiju mora da proceni. Može da se stavi i manje vode. Dodaje se i šećera po ukusu. Idealno je jedna kašika na dve rakijske čašice. Kad provri, onda se vruća rakija kali. Kod nas taj izraz znači da se vruća rakija „preseče“. Možda deluje komplikovano, ali u praksi i nije. Jednostavno rakiju sečete vodom na tački ključanja. Opasno je kaliti rakiju nekom drugom rakijom – kaže Rajica Mijailović, majstor za vruću rakiju iz Vlakče.
Šporet na drva je poželjan zbog celokupne atmosfere, ali i zbog veoma važnog detalja koji dolazi na kraju kuvanja.
– Kad je rakija kuvana, treba da se zaprži šećerom. Kukač ili mašice stavite u žar da se dobro ugreju. Na vrelom kukaču se istope u rakiju dve do tri kocke šećera. Tako ona dobije boju i specifičan ukus prženog šećera. Valjda je zato i zovu šumadijski čaj – dodaje Rajica.
Greje i telo, i dušu
Rakija se pije dok je vruća. U Vlakči je služe uz kiseli kupus, slaninu, sir, gibanicu. Kuvaju je ujutru i namenjena je prvim komšijama, rođacima i prijateljima koji svraćaju na druženje. Podno Rudnika tvrde da se šumadijski čaj pije u svim mesecima u kalendaru koja u svom nazivu imaju slovo R.
– Dakle, rakija se kod nas kuva od septembra do aprila. Šalu na stranu, ovo je zaista prelepo piće i deo je naše tradicije. Od kad se peče rakija u lampecima u Šumadiji, od tada se od nje i pravi naša verzija čaja. Najviše bih voleo da postane naš brend i deo turističke ponude ovog kraja – kaže Dragoljub Švabić iz Vlakče.
U šali ili zbilji, ali ovi ljudi koji žive nadomak Rudnika, gde su oštre zime, tek posle popijene dve vruće rakije izlaze da čiste sneg. Čaj, kažu, dobro greje i telo, ali i dušu.
– Posle druge čaše dobija se nagon za pevanjem. Posle treće, bariton prelazi u mecosopran. Nakon četvrte, na red dolaze političke teme. Na kraju druženja uvek imamo po jednog ili dva predsednička kandidata. I tako prođe zimski dan u smehu, šali i druženju s komšijama – dodaje Švabić.
Lek protiv gripa
Kuvana rakija pije se kao deo rituala, ali se koristi i kao lek protiv gripa. Ako želite da bude blaga, treba je duže kuvati, kako bi više alkohola isparilo. Kuva se „na osećaj“, ali u osnovnom receptu za početnike navodi se odnos od 250 ml rakije, 4 velike kašike šećera i 250 ml vode. U nekim krajevima prvo u lončić stave šećer i otapaju ga na šporetu dok ne dobije boju karamele. Potom dodaju rakiju i vodu, i ostave da se prokuva.
Služi se dok je još vruća u ugrejanim čašama od debljeg stakla. Nije preporučljivo da se naknadno podgreva, već je bolje spremiti potrebnu količinu koja će se popiti, a ako nedostaje, kuvati ponovo.
Kuvano vino ne treba da proključa
Ako se izuzme kafa, vruća rakija je najpopularniji topli napitak u Srbiji. Odmah iza nje je kuvano vino. Ono nije naš izum. Rimljani su prvi ugrejali na vatri svoje omiljeno piće i dodali mu začine. Veruje se da su to davali promrzlim legionarima i tako ih spasavali od hladnoće.
Zajedničko za sve recepte je da vino, za razliku od rakije, ne treba da proključa. Jedan od recepata za kuvano vino je i ovaj:
– Tri kašike šećera otopiti na tihoj vatri. Kada požuti, preliti sa četvrt litra vode, pojačati temperaturu ringle i pustiti da provri. Zatim dodati još jednu kašiku šećera, dobro promešati da se sve sjedini i dodati pola litre vina. Kada počne da peni, skloniti sa šporeta, jer napitak ne sme da provri. Dodati začine, promešati i sipati u čašu od debljeg stakla, koja ima dršku. Na kraju se može dodati i med.
Ukus kuvanog vina može se „podešavati“ raznim začinima. Cimet i karanfilić se standardno koriste, ali se može eksperimentisati i sa biberom i muskatnim oraščićem. Biber pojačava ukus i cirkulaciju, te izbacuje višak vode, a oraščić daje posebnu aromu. Ukus se može obogatiti i voćem, poput pomorandže, jabuke, suve šljive, limuna ili mandarine.
Najčešće se kuva crveno vino, ali mogu i belo, i roze. Pije se iz specijalnih čaša s poklopcem, kako mirisi i arome ne bi isparili. Pored toga što obiluje vitaminom C, zbog prisustva raznih začina ima antivirusno delovanje i deluje na jačanje imuniteta i protiv prehlade.
