ŠLJIVA CRVENA RANKA NEOPRAVDANO ZAPOSTAVLJENA
Crvena ranka spada u autohtone domaće sorte šljive koje se uglavnom koriste za spravljanje rakije. Potiče od vrste Prunus insititia. Ima nekoliko sinonima kao što su Darosavka, Crvenjača, Šumadinka, a u valjevskom kraju poznata je pod imenom Ranovača. U Srbiji je najviše zastupljena u Pomoravlju, Šumadiji i Toplici.
Do kraja 90-ih godina u Kolubarskom okrugu nije bilo gazdinstva koje nije imalo bar 50 stabala ove sorte čiji su plodovi korišćeni za spravljanje rakije. Sa pojavom novih sorti, došlo je do smanjenja broja stabala Crvene ranke koja se trenutno sporadično gaji na gazdinstvima.
Ova sorta ima veoma skromne zahteve za uspevanjem i nije veliki probirač zemljišta. Ranije je gajena u jako ekstenzivnim uslovima, bez velike primene agrotehničkih i pomotehničkih mera. Rezidba se uglavnom svodila na uklanjanje vodopija i polomljenih grana. Često su u takvim zasadima na okućnicama gajene svinje koje su se dopunski hranile otpalim plodovima i istovremeno đubrile zemljište u zasadu.
Ova sorta je veoma rodna ali je sklona i alternativnoj rodnosti. Usled preobilne rodnosti pojedinih godina i odsustva redovne rezidbe, često je dolazilo do lomljenja grana koje su se kod ove sorte lako obnavljale kroz nekoliko narednih godina.
Crvena ranka je samobesplodna, tj. kod nje je izražena muška sterilnost, pri čemu nema funkcionalno sposoban polen u prašnicima ili anterama. Iz tog razloga se ne može gajiti u čisto sortnom zasadu. Prilikom podizanja voćnjaka, neophodne su i sorte oprašivači, kao što su Metlaš, Trnovača ili Crnošljiva. U nedostatku ovih retkih sorti, mogu se kao oprašivači koristiti i Stenlej, i Čačanska lepotica uz koje Crvena ranka redovno i obilno rađa.
Stablo ove sorte ima široko piramidalnu krunu sa krtim granama. Glavni način razmožavanja je izdancima koji se razvijaju iz adventivnih pupoljaka korenovog sistema majke biljke. Po završetku prve vegetacije, izdanci se vade i sade u rastilo na rastojanjima 25 cm u redu i 90 do 100 cm između redova. Nakon sadnje, valja ih skratiti na 20 cm iznad površine zemljišta. Iz spavajućih pupoljaka, koji se nalaze ispod kore, u proleće će se razviti nekoliko mladara koje treba prorediti dok su zeleni. Ostavlja se jedan koji ima vertikalan i dobar porast.
Do kraja vegetacije, uz mere nege i zaštite, mladar može dostići visinu 1,5 metara. Pritom dobijamo dobro razvijenu sadnicu sa kojom se može podići zasad.
Piše: Zorica Dragojević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
