Baštovani znaju da je u maju vreme da se paradajz posadi na otvoreno polje, u baštu, na okućnicu. Radi se čim prestane opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Svi koji su godinama unazad gajili paradajz u svojoj bašti znaju da se prvo odneguje rasad, ili on naruči kod proverenih povrtara koji to rade na veliko. Zatim se pripremi zemlja.
Za rasađivanje se kopaju jamići ili rupe za sađenje. Sitan rasad može da se sadi i pod sadiljku, ali dublje nego što je bio u leji. Jame za sadnju krupnog rasada paradajza kopaju se motikom na rastojanju od 80 do 100 h 40cm i u njih se sadi po jedna biljka. Kopa se tako da rupe po dužini budu orijentisane u pravcu redova, a kolje se pobada s istočne strane.
Polomljeni rasad nije izgubljen
Posle kopanja, jame se mogu pođubriti tako da se na dno stavi 5 do 10 grama NPK (10:30:20 ili 15:15:15) đubriva, zatim lopata zgorelog stajnjaka ili komposta, a povrh toga, pokrije se lopatom sitne baštenske zemlje. Ova, i ona zemlja koja je iskopana, pokvase se vodom tako da se napravi, kako to baštovani kažu, blato, u koje se sadi paradajz. Tako u jamiću ima dovoljno vode i hraniva, koren se rukom blago raširi po celom krugu jame, malo pritisne, nagrne vlažnom zemljom i utaba rukama, da bi se uspostavio bolji kontakt između biljke i zemljišta.
Ali, ponekad se desi da se tokom sadnje neki paradajz polomi. To ne znači da je biljka upropašćena pa je ne treba je baciti, posebno kada nemate viška za zamenu. Paradajz je sposoban da stvara adventivne korene i dovoljno je da se gornji deo s listovima stavi u posudu s vodom, unese u prostoriju i za sedam-osam dana će pustiti žile i može ponovo da se posadi. Ako je rasad samo pukao, ne treba ga dalje lomiti. Dovoljno je da se posadi položeno, da oštećeno mesto bude zagrnuto, da se dobro zaliva i pustiće žile. Za razliku od paradajza iz semena, biljka od ožiljenog „pelcera“ nema razvijen centralni koren, već samo bočne žile. Zbog toga se i ovakav rasad pri sadnji obavezno mora položiti. Ako se đubri, navodnjava i okopava, i on će roditi normalno i biće istog kvaliteta kao i onaj koji nije povređen.
Kalemljenjem do rodnije biljke
Baštovani koji vole da eksperimentišu mogu svoje veštine da oprobaju i u proizvodnji paradajza. Da zadive znatiželjnike i stvore biljku paradajza koju će hraniti dva korena, koja će naravno biti robusnija i rodnija – da ga kaleme. Kako se kalemi paradajz? Najpre valja odnegovati sadnice paradajza. Za tu namenu sade se po dve biljke u saksiju. Kada dovoljno porastu i formiraju stabaoce debljine olovke, mogu da se kaleme. Na jednoj biljci na određenoj visini se odseče stablo kosim rezom. Na drugoj se, na istoj visini napravi vertikalni rez – usek dužine 12-tak milimetara, ne dublji od polovine prečnika stabaoca.
Zatim se odsečeni i „zašiljeni“ deo uturi u prosek, zaveže rafijom ili drugim kalemarskim vezivom i biljke ostave da rastu. Dok rastu, biljke treba češće zalivati. Posle srastanja, kalemljeni paradajz se presađuje u baštu. Ovako negovane biljke imaju veću rodnost, jer dva korena hrane jedno stablo i plodove na njemu.
Da bi takva biljka ostala jedra i zdrava, posle presađivanja bi trebalo da se zaštiti od plamenjače. Za prvo prskanje valja odabrati fungicid na bazi bakra, a kasnije, zbog opasnosti od fitotoksičnosti ih treba zameniti. Mogu se koristiti Orvego, Ortiva opti 480-SC, Kurzate (oba), Ekvejšn pro, Kvadris, Poliram DF, Ovo povrće napadaju i neki insekti, poput lisnih vaši i tripsa. Štete od njih mogu se sprečiti prskanjem insekticidima kao što su: Mospilan 20-SP, Volej 20-SP, Lanate 90, kao i insekticidima iz grupe piretroida.
R. D. J.
