U prvoj polovini marta jagode u plastenicima treba očistiti od starog, prošlogodišnjeg lišća. Staro lišće treba izneti iz plastenika i uništiti, a potom obaviti zaštitu primenom bakarnih preparata, kako bi se sprečile bolesti i smanjio infektivni potencijal u zasadu, saopšteno je iz PSSS Kragujevac.
Jagode u Šumadiji u plasteničkoj proizvodnji nalaze se u fazi od tri do pet listova je razvijeno, dok ovo voće na otvorenom polju još uvek miruje, a mestimično je došlo do rasta glavnog pupoljka.
– Sada je pravo vreme da se nakon rezidbe i izbacivanja starog lišća sa parcele primene bakarni preparati. Oni će zaštititi biljke od antraknoze jagode, pegavosti lista, pepelnice, zatim od uvenuća biljke i bakteriozne pegavosti jagode. Fungicidnim tretmanom se dezinfikuju rane od rezova i ujedno se zasad štiti od širenja uzročnika bolesti – kaže Marija Ivanović, savetodavac za voćarstvo u PSSS Kragujevac.
Uklanjanje lišća u plastenicima u Šumadiji je skoro završeno, dok će na otvorenom polju, primena ovih mera uskoro krenuti u zavisnosti od vremenskih prilika. Rezidba ili šišanje jagoda obavlja se dezinfikovanim alatom, najčešće makazama, ručno ili nožem. Odstranjuje se celokupna lisna masa, a ostavljaja se bokor samo sa mladim izdancima.
Takozvano plavo prskanje treba obaviti u roku od 24 sata od uklanjanja, odnosno šišanja ili rezidbe starog lišća. Bakarnim preparatima mogu se dodati i mineralna ulja, kako bi se smanjila brojnost prezimelih insekata. Za prskanje treba odabrati najtopliji period dana.
Kod bujnijih sorti, gde se pojavljuje veći broj bokora, treba obaviti razbokoravanje. Odstranjuje se višak bokora i ostavlja se optimalno 3 do 4 bokora. Kada ima previše bokora, biljka se iscrpljuje i ne može da iznese veliki broj plodova, koji ostaju sitniji. Kod manje bujnih sorti, poput džoli, kleri, kvin eliza ili aprika, koje zarvijaju manji broj bokora, treba ostaviti najjače i najrazvijenije.
Tekst i foto: Biljana Nenković