PROIZVODNJA KUPUSA
Kupus je omiljena hrana žitelja Srbije. Prema podacima dr Slađane Medić-Pap, Janka Červenskog i Daria Danojevića, stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ovo povrće se u Srbiji, s malim osilacijama, proizvodi na oko 21 hiljadu hektara, uglavnom na privatnom posedu, a svake godine se bere oko 260 hiljada tona, odnosno 38 kg po stanovniku. Podaci su iz 2013. godine, ali nisu ni danas bitno drugačiji.
S obzirom da se seje u više rokova, gaje se različite sorte i hibridi za šaroliku upotrebu, nije na odmet da zajedno naučimo kada se ovo povrće seje i bere, koliko semena je potrebno… U tome nam pomaže dipl. inž. Vladica Gavrilović, stručnjak Poljoprivredne savetodavne službe u Negotinu.
Valjan rasad se lako prepoznaje
Sve biljke, posebno one koje se proizvode preko rasada treba negovati i nastojati da se sačuva svaka iznikla. Nega podrazumeva provetravanje tople leje, zalivanje s 10 do 15 l vode po metru leje, prihranjivanje, npr. 15 g KAN-a na 5 l vode po metru leje.
Rasad povrća se prvi put prihranjuje kada biljke dobiju prvi stalni list, a drugi put kroz 10 do 15 dana. U ovoj fazi neophodna je pravovremena zaštita od bolesti i štetočina kao i suzbijanje korova, ali pre nego što biljke dospeju do rasađivanja, potrebno je da se obave još neki poslovi. Dan pre rasađivanja rasad kupusa treba dobro zaliti. Ukoliko je on prerastao i ako se sadi po toplom vremenu, poželjno bi bilo odrezati deo lisne mase kako bi se smanjilo isparavanje vode preko lista i tako poboljšalo primanje biljaka.
Kvalitetan rasad se lako prepoznaje. Biljke su spremne za presađivanje za 30 do 45 dana posle nicanja. Treba da su čvrste, zdrave, s najmanje četiri normalno razvijena lista i dobro razvijenim korenovim sistemom.
Takve valja posaditi u dobro pripremljeno zemljište. Po pravilu, ono je uzorano u jesen na dubinu od 25 do 30 cm, a pre oranja je rastureno oko 30 do 50 t/ha zgorelog stajnjaka i dve trećine NPK mineralnog đubriva da bi ih plug uneo u dubinu, zaštitio od gubljenja hraniva i učinio odmah dostupnim biljkama.
Poželjna rezerva za „prazna“ mesta
Predsetvena priprema se radi u proleće tanjiračom, drljačom, a najbolje bi bilo setvospremačem, a pred pripremu se raspe i preostala trećina NPK đubriva.
Kada se kupus gaji kao drugi usev, u postrnoj setvi, tada se pred obradu ne unosi stajnjak, ore se pliće, obično na dvadesetak cm, obavi startno đubrenje mineralnim đubrivima.
Kako smo već napomenuli, kupus se seje u više rokova što znači i da se takođe i rasađuje u više navrata.
Rani kupus se rasađuje od kraja marta u razmaku 40 do 60 x 30 do 40 cm, što znači da se ostvari sklop od oko 50 hiljada biljaka po hektaru. Kasni kupus se rasađuje u julu, razmak sadnje je 70 x 50 ili 70 x 60 cm, a po hektaru se ostvari sklop od oko 25 do 30 hiljada biljaka. Sadi se ručno ili mašinski, a razmak sadnje zavisi od sorte, zemljišta, primenjene mehanizacije, načina gajenja i dr. Bez obzira na rok, sadi se na dubinu do prvog lista, a posle rasađivanja neophodno je biljke dobro zaliti.
Iako se precizno zna koliko je biljaka potrebno za hektar useva, preporučuje se da se uvek proizvede desetak procenata više rasada, jer se desi da se neke biljke ne prime, neke propadnu kada se već prime, pa je potrebno da se prazna mesta odmah popune.
Ovom povrću neophodna je i međuredna obrada koja se obavlja zbog razbijanja pokorice, uništavanja korova i delimičnog zagrtanja stabla.
Za jesenju i zimsku potrošnju kupus može da se proizvodi i direktnom setvom. U tom slučaju zemljište mora da je strukturno i dobro pripremljeno, obavezno je jesenje duboko oranje, seje se u maju i junu mesecu na dubinu od 1-2 cm, utroši se od 1,5 do 2 kg semena/ha. U ovoj proizvodnji obavezno je proređivanje, a radi se kada biljke obrazuju dva do tri lista. Ostala nega je ista kao kod proizvodnje iz rasada.
Kada se rasad gaji u hladnoj leji:
- Za jesenju i zimsku potrošnju seje se u maju i junu,
- formiraju se leje širine 120 cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljištu na kom ranije nisu gajene kupusnjače,
- potrebno je 3 do 5 g semena po m2, ako se rasad ne pikira ili 8 do 10 g, ako se pikira,
- seje se omaške uz dodatak peska, prekrupe ili cineba za bolje raspoređivanje semena,
- može da se seje ručno u redove 6-7 x 2 cm (markeri), ili ručnom sejalicom u redove, ili mašinski u kontejnere za ranu proizvodnju.
Kada se rasad gaji u toploj leji:
- za setvu jednog hektara kupusa iz rasada potrebno je 350 do 600 grama semena,
- za ranu proizvodnju seje se sredinom februara,
- potrebno 3 do 5 grama semena po kvadratnom metru leje,
- na jednom metru leje može se odgajiti oko 500 biljaka,
- za zagrevanje leje koristi se najčešće stajnjak.
Piše: Svetlana Mujanović
