Peršun korenaš seje se uglavnom u proleće, ali može i krajem leta ili u jesen. Letnja i jesenja setva primenjuju se u uslovima navodnjavanja i na parcelama koje su očišćena od korova. Seje se vrstačnim sejalicama na rastojanju od 30 do 40cm, red od reda. Seme klija na svetlu i nije potrebno da se pokrije slojem zemlje. U zavisnosti od sorte i međurednog razmaka, potrebno je 4 do 6kg semena po hektaru. Posle setve, zasejana površina se valja. Seme niče za tri nedelje. Mere nege obuhvataju:
– okopavanje, plevljenje, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštitu od bolesti i štetočina, proređivanje. Prihranjuje se više puta tokom vegetacije. Ukupno se unosi 80 do 120kg azota po hektaru, što zavisi od plodnosti zemljišta. Prvi put prihranjuje se sa oko 50kg/ha, kada se obrazuju redovi, tj. pred prvo okopavanje. Drugo prihranjivanje je posle prve berbe listova, a treće posle druge berbe.
Usev korenaša proređuje se da bi se obezbedio optimalan vegetacioni prostor. Tako se omogućava neometan i bujan razvoj korena. Usev se proređuje kada biljke razviju 2 do 3 stalna lista, na rastojanju od 10 do 15cm. Istovremeno se popunjavaju prazna mesta. Ova mera nege primenjuje se samo na kulturi koja je namenjena za proizvodnju etarskog ulja. Peršun lišćar prema hemijskom sastavu zemljišta nema posebnih zahteva. Za razliku od korenaša, dobro uspeva na svim tipovima zemljišta. Obično se gaji kao glavni usev zbog dugog perioda vegetacije. Ako se seje u proleće, setvu treba početi čim može da se uđe u njivu. Pošto je seme veoma sitno, posle setve preporučuje se sabijanje valjanjem. I na lakšim i na težim tipovima zemljišta dubina setve je 2 do 3cm. Razmak između redova je 20 do 30cm. Za razliku od korenaša, nije mu potrebno proređivanje posle nicanja.
Najvažnije mere nege su plevljenje i okopavanje. Posle nicanja ga ne treba zalivati, ali veoma dobro reaguje na vlagu obezbeđenu u fazi nicanja.
R.D.J.
