Bez obzira na to da li su voćnjaci veliki ili mali, mešoviti ili s jednom voćnom vrstom, maj je mesec kada ih valja češće obilaziti, pregledati stabla i, čim se ukaže potreba, štititi ih od bolesti i štetočina. Ali, pre nego što se napravi mešavina raznih preparata, treba prelistati literaturu i podsetiti se na to koje bolesti i štetočine na kojoj voćnoj vrsti u ovom mesecu mogu da nanesu štetu, i koji im klimatski uslovi odgovaraju.
Od koristi je da se svaki voćar priseti šta je to u njegovom voćnjaku lane pravilo štetu, jer je zacelo i za ovu vegetaciju ostalo puno takozvanog infektivnog inokuluma i štetočina koje su, ove blage zime, nesmetano prezimele. Na kraju, mora se napraviti spisak najefikasnijih preparata koje treba nabaviti u poljoprivrednoj apoteci. Tek tada je svaki voćar spreman da u pravo vreme, najefikasnijim preparatima, povede sopstveni „rat“ s bolestima i štetočinama.
Podsećamo na to da broj prskanja i izbor preparata zavisi od voćne vrste i stepena zaraze, odnosno oštećenja. Neke voćke štite se jednom, a poneke i više puta tokom maja.
Oko jabuke i kruške najviše posla
U zasadima jabuka i krušaka, bez obzira na sortu i vreme sazrevanja, nastavlja se zaštita od gljiva prouzrokovača pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaeqalis), a aktivni su i lisni mineri, jabukin smotavac, lisne vaši i još neki, manje štetni insekti, a na kruškama – kruškina buva.
Na gljivu prouzrokovača čađave krastavosti podjednako su osetljivi listovi i plodovi. U ovom periodu najbolje rezultate u zaštiti daje preventivna primena fungicida koji sprečavaju zarazu i štete. Preparati Skore 250 EC, Klarinet, Luna ekspiriens i Zato 50 VG mogu sprečiti širenje bolesti i kada se primene najviše dva dana posle ostvarene zaraze, i kombinuju s fungicidima preventivnog delovanja.
Svi ovi fungicidi uspešno štite i krušku od čađave krastavosti (Venturia pirina).
Jabuka se od pepelnice štiti fungicidima sistemičnog delovanja, kakvi su Akord, Nimrod 25 EC, Topas 100 EC, Tercel, Sekvenca, Ventor, i Impakt 25 SC, Klarinet, Embrela 140 SC, Nijansa VG, Skore 250 EC, Riza 250 EC, Luna – ekspiriens, koji istovremeno voćke štite i od krastavosti te im treba dati prednost u majskoj zaštiti. Zbog visokih temperatura i fenoloških faza kroz koje u ovom periodu jabuka prolazi, preparate na bazi sumpora treba izbegavati.
Korisna mera u suzbijanju pepelnice u manjim voćnjacima je mehaničko uklanjanje takozvanih belih mladara. Čim se odrežu, stave se u najlon vreću, iznesu iz zasada i spale.
Ako se tokom pregleda uoče znaci bakteriozne plamenjače – zloglasne ervinije, sve zaražene delove valja odrezati, desetak centimetara u zdravom delu, sakupiti u vrećicu i spaliti izvan voćnjaka. Posle svakog reza makaze bi valjalo dezinfikovati, a najčešće se to radi varikinom. Ako se bolest otkrije na deblu, mora se potražiti savet stručnjaka da bi se voćke najsigurnije zaštitile.
Kruškama nesumnjivo najveću štetu nanosi kruškina buva koja se budi iz zimskog sna s prvim toplim danima. Dakle, odavno je budna. Najbolje vreme za prskanje je kada se na naličju listova otkriju narandžasta jaja i prvi larveni stadijumi. Sigurna zaštita se postiže primenom insekticida Abastate (sva tri), Apač 50 VG, Harpun, Laskar, Movento 100 SC, Tonus ekstra. Svi oni krušku štete i od lisnih vašiju.
Pegavost listova može da uništi rod višnje
Najčešća bolest višnje i trešnje, koja se, posebno na okućnicama i malim voćnjacima, otkrije tek u berbi, kada listovi puni crnih pegica masovno žute i opadaju pa voćke često ostaju potpuno ogoljene, je pegavost listova koju izaziva gljiva Blumeriela japii. Ako se zaraza ne spreči na vreme, parazit može da uništi rod i za narednu vegetaciju, pa čak, u izuzetnim slučajevima, i da osuši voćke. Od funngicida efikasni su Ziram, Mankogal (oba), Lentos, Delan, Feniks, Bravo 720 SC, a svi oni istovremeno sprečavaju razvoj prouzrokovača truleži plodova. Kod ranih sorti trešanja posebnu pažnju valja obratiti na kerencu.
Ukoliko se ove voćne vrste ne zaštite pravovremeno i bolest se otme kontroli, odmah posle berbe valjalo bi ih oprskati fungicidom Feniks. Na taj način će se zaustaviti širenje bolesti, sprečiti letnje opadanje listova i iznurivanje voćaka novim listanjem. Ukoliko se to dogodi, one neće formirati cvetne pupoljke za narednu godinu i nespremne će ući u zimu.
Najveća štetočina trešanja je trešnjina muva, koja, kada se oberu trešnje, jaja polaže na plodove višanja. Zato treba pratiti njen let i te voćke zaštititi u pravo vreme. Ni ove voćne vrste ne zaobilaze lisne vaši. Svi insekticidi, upotrebljeni u zaštiti od trešnjine muve, voćke štite i od ovih insekata.
Lisne vaši ne biraju žrtvu
Maj je vreme lisnih vaši. One ne biraju domaćina. S podjednakim apetitom sišu sokove na mladim i soičnim delovima svih voćnih vrsta, a toplo i vlažno vreme skraćuje period potreban za razvoj jedne generacije, tako da se one brzo smenjuju. Na voćkama ima svih razvojnih stadijuma. Ako se ne unište na vreme mogu da se prenamnože i crpe voćke.
Za zaštitu se mogu koristiti Talstar 10 EC, Futocid EC, Fobos SC, Bifenikus, Mospilan 20 SG, Kozma, Despot, Perfekthion, Sistemin 40 EC, Fosfamid 40 EC i drugi. Većina voćke kvalitetno štiti i od lisnih minera, jabukinog moljca, jabukinog smotavca i pokretnih stadijuma štitastih vašiju, ali i od drugih, manje štetnih insekata.
Kako ih otkriti. Lisne vaši prave kolonije na najmlađim delovima voćaka, gde ih treba i tražiti. Minere otkrivaju „mine“ u listovima, a smotavci se ubušuju u mlade plodove.
Lisne vaši treba suzbijati i na kruškama i ostalim voćkama – trešnjama, višnjama, breskvama…
Gde ima sive truleži, nema berbe
Gljiva Botrytis cinerea, prouzrokovač sive truleži više voćnih vrsta, pravi štetu i na malinama i kupinama. Truli plodovi se uočavaju tek tokom berbe, kada je za upotrebu hemijskih preparata kasno. Zato sa zaštitom valja početi još u precvetavanju. Napominjemo da ova gljiva u neblagovremeno zaštićenim zasadima maline i kupine može da umanji rod i do 80 procenata. Gljiva prodire u mlado tkivo u vreme cvetanja ili neposredno posle precvetavanja, kada je optimalno vreme za prvo prskanje.
Dakle, prskanja protiv ove bolesti počinju u fazi cvetanja, a završavaju se pred berbu, uz poštovanje karence upotrebljenog fungicida. U zavisnosti od izbora preparata, ona se ponavljaju za sedam do deset dana. Ne treba zaboraviti da preparate različitih mehanizama delovanja treba rotirati da se kod parazitne gljive ne bi razvila rezistentnost – otpornost na često upotrebljavane fungicide. Za zaštitu od ove bolesti efikasni su u malinama Dional 500 SC, Luna senzation, Signum, Mitos, Pehar, Linus, Teldor 500 SC, a Svič 62,5 VG, ima dozvolu za obe voćne vrste.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 577 – Maj 2020.
