Šargarepa se retko gaji u zatvorenom prostoru, iako se u tunelima može uspešno proizvoditi za ranu prolećnu potrošnju. Zbog duge vegetacije, nije najrentabilnija za plastenike, ali niski i poluvisoki tuneli potpuno odgovaraju. Najpogodnije su rane sorte kakva je „pariska“ ili one u tipu „nantes“. Seje se, u zavisnosti od kasnije namene tunela, od decembra do februara u fino pripremljeno zemljište koje je „obogaćeno“ tresetom ili peskom i jednim do dva kilograma zgorelog stajnjaka po kvadratnom metru. Pre setve treba uneti 50 grama azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na 10 kvadratnih metara.
Seje se u redove koji su međusobno udaljeni 20 centimetara, dok se u redu, posle proređivanja, između biljaka ostavlja pet cm. Više nije potrebno, jer će se šargarepa vaditi kao mlado povrće. U objektima u kojima će ostati duže, kada razviju četvrti list, biljke valja prihraniti azotom i kalijumom, i međuredno obraditi. Zaliva se svakih 10 do 12 dana s 10 do 12 litara vode po kvadratnom metru. Mlada šargarepa može da se vadi već posle dva meseca. Poslednje dve-tri godine, kako nema oštrih zima, u niskim i poluvisokim tunelima može da se gaji i krompir. Seje se sukcesivno, od početka druge dekade decembra do kraja februara. Zbog opasnosti da mlade biljke izmrznu, valja ga utopliti agrotekstilom. Krompir iz ovog roka sadnje može da se vadi za dva do dva i po meseca. Zbog nepovoljnih uslova za razvoj bolesti i štetočina, nema ni zaštite, odnosno nema troškova za nabavku pesticida. Pošto se proizvode bez hemije, te krtole mogu da se koriste i za pripremu kaša za bebe.