Sada se seje u posude za rasad koje se drže na terasi, prozorskoj dasci ili u toploj prostoriji i u proleće, kada prođe opasnost od izmrzavanja, rasađuje se u baštu.
Lekovita svojstva rabarbare uključuju gubitak telesne težine, poboljšanje varenja i zdravlja kože, pomoć u borbi protiv razvijanja Alchajmerove bolesti, oštećenja neurona, nastanka kancera, kao i stimulaciju rasta kostiju.
Da se klima i navike potrošača u našoj zemlji menjaju pokazuje i sve više, za nas relativno novih vrsta povrća koje se uspešno gaje u našim baštama. Jedna od njih je i rabarbara, nežna biljka s ogromnim listovima kod koje se u ishrani koriste samo lisne drške. Poput listova, i one su robusne, duge i debele. A kad je rabarbara u pitanju, sada je pravo vreme da se baštovani koji vole da okušaju povrtarsku sreću s nekim novitetom, pozabave pripremom zemljišta, setvom ili sadnjom ovog povrća.
Rabarbara se razmnožava vegetativno – reznicama, ili semenom. U vreme mirovanja (jesen ili proleće) od dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka izvade se rizomi i podele tako da na svakom delu budu dva-tri pupoljka. Sadi se u jarke tako da se gornji deo reznice može pokriti sa 5-6cm zemljišta. Razmak između redova je obično 1,5-2m, a u redu 40-60cm.
Obavezna u eliksiru zdravlja i dugovečnosti
Seme se seje od aprila do juna direktno u baštu, ili u septembru – oktobru, kada su slabija isparavanja, u posude za rasad koje se drže na terasi, prozorskoj dasci ili u toploj prostoriji i u proleće, kada prođe opasnost od izmrzavanja, rasađuju u baštu, u dobro pripremljeno zemljište. Ako poznajete nekog baštovana koji gaji ovo povrće, zamolite ga da vam na kraju vegetacije proda ili pokloni rizom-dva ove biljke i započnite sopstvenu proizvodnju.
Ova biljka redovno se gaji u mediteranskim baštama. Rabarbara (Rheum rhaponticum) višegodišnja je zeljasta biljka s krupnim listovima i dugim debelim zelenim, ljubičastim, ili ružičastim lisnim drškama, trouglastog preseka. Postoji mnogo sorti, njen životni vek može da potraje i 30 godina, a na istom mestu gaji se obično od sedam do devet godina.
Za ishranu se koriste samo lisne drške, jer listovi sadrže otrov. U lisnim drškama ima više voćnih kiselina, pre svega jabučna, kao i dosta mineralnih materija i vitamina. Rabarbara ima relativno malo vitamina C, ali zato sadrži znatno više vitamina B, naicin, pantotensku i folnu kiselinu. Veoma je bogata kalcijumom (80mg u 100g rabarbare), kao i magnezijumom i manganom. Lekovita svojstva rabarbare uključuju gubitak telesne težine, poboljšanje varenja, zdravlja kože, pomoć u borbi protiv Alchajmerove bolesti, oštećenja neurona, nastanka kancera, kao i za stimulaciju rasta kostiju.
Đubrenje, uklanjanje korova i zalivanje
To je biljka umerene, više prohladne klime, vrlo velike otpornosti na niske temperature u stanju mirovanja. U jesen, kada se skrati dan i temperature padnu ispod 14 stepeni odbacuje listove, a na rizomu se zameću spavajući pupoljci. Za uspešnu jarovizaciju potrebne su temperature niže od 10 stepeni u trajanju od 12 do 16 nedelja. U proleće, kada počinje razvoj novih listova, rabarbara je otporna na kasne mrazeve i može podneti minus četiri stepena bez oštećenja. Zbog velike površine listova i intenzivne transpiracije potrebno joj je mnogo vlage.
Za gajenje su najpodesnija duboka, plodna, srednje teška zemljišta, dobrog kapaciteta za vodu, neutralne reakcije od 5,6 do 7,2pH. Na kiselijim zemljištima uz đubrenje treba primeniti i kalcijum. Najmanje dva meseca pre planirane sadnje, a to je otprilike ovo vreme, parcela se obilno pođubri organskim đubrivom uz dodatak fosfora i kalijuma, i duboko uzore ili preašovi. Organsko đubrivo se u međured unosi i svake treće zime. Nega u vegetaciji je uklanjanje korova i zalivanje.
Berba počinje u drugoj godini posle sadnje. Listovi se beru ručno, kada je liska potpuno razvijena. U jednoj berbi beru se dva do četiri lista po biljci. U prvoj godini berbe bere se tri-četiri nedelje, a zatim prekine, kako bi biljka razvila što više listova. U kasnijim godinama bere se svakih desetak dana. U kontinentalnim područjima to je od sredine aprila do sredine ili kraja juna, u zavisnosti od temperatura.
Priprema jela s rabarbarom
Pre pripreme, svežu rabarbaru temeljno operite, a zatim ako na delovima stabljike ima žilave kože, po potrebi je skinite. Zbog velike kiselosti ovog povrća nije preporučljiva priprema u metalnom posuđu ako nije presvučeno – eloksirano – nekom glazurom. Stabljike rabarbare isecite na komadiće dva do tri centimetra dužine, a zatim ih kuvajte dok ne postanu mekane. Kuvajte u malo vode koju možete zasladiti s malo meda ili šećera.
Rabarbara se koristi kod pripreme peciva, salata, čorba, sosova, sutlijaša ili griza, pita i savijača, kompota, marmelada i džemova, pa čak i kod proizvodnje vina. Neobična, ali ukusna je salata sa šparglama i rukolom. Salati ili karpaču s lososom daje kiselost i potrebnu svežinu, a koktel salati od morske ribe i plodova mora daje i notu ekstravagancije.
Rabarbara se koristi u pikantnim sosovima sa svinjetinom, jagnjetinom i patkom. Njena oštra kiselost odlično se uklapa s plavom masnijom ribom kao što je skuša.
Sitno naseckana rabarbara je odličan nadev za pite, naročito u kombinaciji sa bananom, a osvojiće vas i pita s prokuvanim jagodama i rabarbarom jer pleni punoćom ukusa i predivnim mirisom. Kuvanu pasiranu rabarbaru možete dodati sladoledu, musu, sorbeu i voćnim kremama.
Rabarbara se može dodati u kuglof umesto suvog grožđa, a kada je pečen, premažite ga voćnom marmeladom s rabarbarom, dobro pospite kokosovim brašnom i lagano prelijte sirupom od kuvane rabarbare. Biće lepe boje i predivnog ukusa. Isprobajte komadiće fine slatko-kisele kuvane rabarbare u fondiju od tamne čokolade, a još bolje u duetu s mirisnim jagodama.
Džem od rabarbare i jagoda
Sastojci: 900 -1000 g rabarbare, 300g jagoda, 1 veća jabuka, 1kg šećera, sok od 1 limuna, 2 kašičice limunske kiseline
Priprema
Jagode oprati pa iseći na manje komadiće. Rabarbaru isto oprati i oljuštiti pa iseći na komadiće (treba da dobijete oko 700g čiste rabarbare). Sve staviti u veću posudu za kuvanje. Jabuku oprati i s korom sitno narendati i pomešati s jagodama i rabarbarom. Dodati sok od limuna, šećer i limunsku kiselinu i staviti sve zajedno da se kuva. Kada prokuva izmiksati smesu štapnim mikserom. Kuvati džem toliko dugo – uz stalno mešanje – dok se ne dobije željena gustina. Vrući džem odmah puniti u čiste teglice – dobro zatvoriti i stavite 10 min. da stoje na glavi (da bi se vakumirale). Ostavite da se dobro ohladi.
Pita od rabarbare
Potrebno vam je malo belog pšeničnog brašna, 6 šoljica rabarbare, 1 šoljica šećera, 2 kašičice kukuruznog skroba, so, 0,75dl smeđeg šećera, 6 kašika putera i 250 g lisnatog testa.
Na pobrašnjenom papiru za pečenje razvaljajte testo. Obložite njime okruglu posudu za pečenje, pa stavite u frižider na sat vremena. Zagrejte rernu na 200 stepeni. U velikoj činiji izmešajte rabarbaru sa šećerom, skrobom i solju. Ulijte testo za pitu pa je prelite ohlađenom smesom od smeđeg šećera, šećera, brašna i neslanog maslaca. Pecite 90 minuta na 190 stepeni. Ohladite.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
