Početkom maja, na vrbama se pojavljuje izuzetno kvalitetna gljiva vrbovača (Laetiporus sulphureus). Poznata je i popularna ne samo kod nas, već i u Nemačkoj, SAD i Velikoj Britaniji, kao “chicken of the woods”, što znači šumsko pile. To nam je potvrdio i Novosađanin dr Rodoljub Tanasić, autor knjige “Preživljavanje u prirodi”, planinar i dobar poznavalac “šumskog mesa”, koga smo sa njegovom suprugom Slavicom sredinom marta sreli na Fruškoj gori kako beru sremuš. Tom prilikom istakao je da sezonu vrbovača ne propušta i izneo svoja iskustva stečena prilikom branja i pripremanja ukusnih poslastica od ove gljive.
– Vrbovaču sakupljam od detinjstva i pronikao sam u sve tajne ove gljive. Često smo brali pečurke koje su rasle na vrbama, a kod kuće od njih pravili ukusna jela. Kad je velika voda, odnosno kad je kišna godina, vrbovača ima već početkom maja, nekad i ranije, i sakupljaju se do jeseni. Po svemu sudeći, ovo će biti izdašna godina. Međutim, ako je godina sušna, rastu samo u proleće. To su izuzetne pečurke, ali pripadaju uslovno jestivim vrstama, pa ih pre upotrebe treba blanširati, odnosno prokuvati. Kasnije se od njih mogu pripremati paprikaši, pite, kisele salate… Veoma su ukusne pohovane, ali najbolja je musaka. Njenom ukusu najviše odgovaraju beli luk i bobice kleke. Pogodna je za mariniranje i ostavljanje u ulju.
Da podsetimo: vrbovača parazitira, sem na vrbama, i na živim stablima listopadnog drveća (hrast, topola, bagrem), čak i voćkama, ali raste i na trulim panjevima. Ima je i u šumama i parkovima. Izrasta kroz pukotine kore stabla i veoma brzo raste. Iz godine u godinu raste na istom stablu. Veoma je snažan razarač drveta, a svoja plodonosna tela na napadnutom stablu izbacuje samo jednom u sezoni. Ona su svetložuta, lepezasta, s nijansama narand`astocrvene boje. Iz zajedničke osnove izbija više gljiva, jedna iznad druge, nepravilnih, na rubu grbavih šeširića. Sočno bledožuto meko meso debljine dva-tri centimetra, slično pilećem, vremenom postaje čvrsto i lomljivo. Specifičanog je mirisa, dok je ukus kiselkastogorak.
Ova pečurka je i lekovita. Zato treba brati i jesti samo mlađe primerke, čije je meso još uvek sočno. Ima sposobnost da umesto masti u organizmu deponuje ugljene hidrate, što je veoma retko. Uz to, čak 30 odsto njene ukupne težine čini mešavina triterpenoidnih kiselina. Može da izazove različite alergije. Kad se konzumira s alkoholom mogu nastati problemi u sistemu za varenje.
Paprikaš od vrbovače
Za ovo jelo potrebno je pola kilograma usitnjenih gljiva (prethodno prokuvanih), isto toliko na kockice isečenog mesa (ribić) i krompira (kriške), 300 grama crnog luka, malo maslinovog ulja pomešanog sa puterom, dve-tri šargarepe, decilitar kuvanog paradajza, po kašičica slatke i ljute aleve paprike, soli i bibera po ukusu, seckano peršunovo lišće. Crni luk se usitni, posoli i dinsta na ulju i puteru (poklopljeno na tihoj vatri) dok ne postane staklast. Zatim se doda meso i kuva dok ne omekša. U međuvremenu se na kockice isečena šargarepa i vrbovače dinstaju desetak minuta. Sve se sjedini s mesom, doda slatka i ljuta paprika, paradajz, krompir i nalije vodom da ogrezne. Posle pola sata, kad je sve mekano, pospe se peršunom i servira toplo.
Pohovane
Pola kilograma gljiva prokuvati u slanoj vodi, ohladiti i iseći na šnite debljine oko pola centimetra. U međuvremenu pripremiti masu “ala orli” (tri jajeta, dve ravne kašike brašna i piva), ali da bude gušće nego za palačinke. Gljive uvaljati u brašno, masu za pohovanje i peći na toplom ulju pomešanom s puterom. Pohovane vrbovače služiti tople s bešamel sosom u koji je narendan sir.
Musaka
Priprema se od pola kilograma blanširanih i sitno isečenih gljiva sjedinjenih s tri glavice seckanog crnog luka dinstanog pola sata u vatrostalnoj posudi. Zatim se po gljivama rasporedi pire od pola kilograma krompuira i sve prelije pavlakom umućenom s tri jajeta. Zapeče se u rerni i služi toplo.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
