PITOMI KESTEN TEŠKO USPEVA NA OKUĆNICAMA
Kada ulicama širom Srbije i u porodičnim domovima zamiriše pečeni kesten, znamo da je jesen uveliko zakucala na naša vrata. Ova poslastica vrlo je popularna i među starijima, i među mlađima, a načini njene pripreme zavise od afiniteta pojedinca. Ipak, da se vratimo na sam početak priče. Kako se uzgaja pitomi kesten? Uspeva li na okućnicama i o čemu treba posebno voditi računa kada je reč o uzgoju ovog jezgrastog voća? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo odgovoriti u nastavku teksta.
Pitomi kesten (Castanea sativa) u srodstvu je sa bukvom i hrastom, a vodi poreklo iz jugoistočne Evrope i Male Azije. Drvo poseduje impozantnu krošnju i može da dostigne visinu od dvadesetak metara. Karakterističan je po svojoj dugovečnosti i može da doživi i do 500 godina. Ipak, za njegov uzgoj potrebni su određeni uslovi. Osim što mu prijaju osunčani predeli, kvalitet i tip zemljišta presudni su za njegovo održanje i razvoj u nekom podneblju.
Sadnja u zakišeljen treset i prihrana kao za borovnicu
Na okućnicama jako teško uspeva, a ukoliko neko ipak odluči da zapati pitomi kesten, najpre mora da promeni zemlju, savetuje prof. dr Vladislav Ognjanov:
– Najčešće je potrebno iskopati rupe 80 puta 80 i u dubinu 80 centimetara, koje se ispune litvanskim tresetom. On ima nisku pH vrednost i onda se napravi supstrat. Pored toga, tokom vegetacije je moguće koristiti mineralna đubriva za borovnice i ta prihrana mu je potrebna barem dva puta godišnje. To se radi kako bi se očuvala kiselost supstrata, ali i zato što litvanski treset nema puno hranljivih materija pa ih treba dodati kroz đubriva.
Ukoliko se stablu pitomog kestena obezbede ove hranljive materije, imaće dobre uslove za dalji rast i razvoj. Pojedini saveti za podizanje zasada pitomog kestena odnose se na to da zemlji kojom se zatrpava rupa oko sadnice treba dodati stajsko đubrivo, ispod i oko sadnice oko dva kilograma. Sadnicu bi, u tom slučaju, trebalo postaviti u sredinu rupe bez dodirivanja korena sa đubrivom, ostavljajući razmak između korena i đubriva barem 10 centimetara. Sadnja se odvija u jesen, preporuka je da to bude novembar, ali pitomi kesten je moguće saditi i na proleće do kraja marta. Najviše mu pogoduje šumsko zemljište i područje, a širom Srbije moguće je pronaći plodove Castanea sativa koji su veoma ukusni, ali sitni.
U Srbiji nema sorti, već su to uglavnom sejanci našeg balkanskog kestena Castanea sativa ili međuvrsnih hibrida, koje popularno na zapadu zovu maroni. Postoje velike populacije pitomog kestena na graničnim delovima između Kosova i Crne Gore, potom u Đerdapskoj klisuri i sve je to taj balkanski kesten. U svetu se najviše gaje međuvrsni hibridi između Castanea sative i američkog ili kineskog kestena. Oni su puno otporniji na mastiljavu bolest, plodovi su jako krupni, ali nemaju ukus i aromu našeg kestena – dodaje naš sagovornik.
Za podizanje zasada pitomog kestena najviše odgovaraju brežuljkasta zemljišta, nastala na silikatnoj podlozi kao i peskovita zemljišta koja su plodna, duboka, rastresita. Zemljište u Vojvodini nije kiselo i mahom nije pogodno za uzgoj, a male prirodne populacije pitomog kestena zabeležene su na Fruškoj gori. To su područja, kraj šuma ili u samim šumama, gde ova stabla uspevaju. Zemljišta koja odgovaraju pitomom kestenu nalaze se u Šumadiji, ali i tamošnjim stablima potrebna je pomoć u vidu prihrane, jer tamo u zemlji nema fosfora koji je takođe važan za kesten.
Najbolje su italijanske kalemljene sadnice
Kisela zemljišta inače manjkaju sa fosforom. Zato je važno dodati malo makar u osnovu te rupe, kako bi se ublažio deficit ovog sastojka. Kada je reč o sadnji, najbolje su kalemljene sorte, ali njih nema na tržištu u Srbiji. Moguć je njihov uvoz u Srbiju, ali su veoma skupe. Cena sadnica u vodećim evropskim rasadnicima u Hrvatskoj i Sloveniji ide i do 50 evra što je neisplativo. Kvalitet plodova je jako dobar, a to sve manje-više dolazi iz Italije. Mi smo pokušavali da kalemimo, ali videćemo kako će to ići i kakva je kompatibilnost sorti sa našim kestenom koji možemo koristiti kao podlogu – ističe prof. Ognjanov.
Dosadašnja iskustva su pokazala da je prilikom postupka kalemljenja slab prijem, a osim toga nije ni bilo praktičnih ispitivanja na temu kako se proizvodi kesten niti iskustva u toj oblasti, navodi ovaj stručnjak. Kaže da nijedan rasadnik u Srbiji ne proizvodi kalemljeni kesten i dodaje:
– Pokušao sam da kalemim pitomi kesten sa hrastom i bilo je nekih naznaka da je kalemljenje moguće. U nekim našim manastirima ima takvih primeraka kestena. Dok sam bio aktivan i radio na fakultetu, pokušavali smo, ali jednostavno ništa nije išlo. Kesten i hrast su u istoj familiji i genetski su vrlo slični. Zbog toga se smatralo da su pogodni za kalemljenje, ali to ipak teško ide.
Na jednoj parceli preporučljivo je da postoji više sorti pitomog kestena, koji je stranooplodan. Sorta Bouche de Betizac ima krupan plod i obilno rađa, ali uz nju obično idu još dve vrste oprašivača kako bi se međusobno oprašivale i kako bi prinos bio maksimalan. Najpoznatiji oprašivači su Marsol i Maraval. Ukoliko se odlučite za plantažni zasad kestena, morate doneti odluku o sklopu sadnje, odnosno rastojanju između sadnica, koje bi minimalno trebalo da bude šest puta šest metara, kako bi se stablu obezbedilo dovoljno svetlosti.
Hemijska zaštita mu ne treba
Hemijska zaštita stabala nije potrebna. Potrebno je navodnjavati stabla uz dodatak kiselih mineralnih đubriva. Trebalo bi pustiti da krošnja dobije svoju prirodnu formu i krunu. Kada sazreju, plodovi lepo opadaju i nemate problema sa berbom i sakupljanjem. Nije potrebno tresti krošnju. Ipak, dobro je uraditi malu rezdibu kako bi se pustila svetlost u krunu, ne samo po obodu, već i u samu dubinu. Tako će se obezbediti dobro rađanje. Nema zametanja cvetnih pupoljaka bez svetlosti – ističe dr Ognjanov.
Navodnjavanje je od izuzetne važnosti prvih godina, kako se sadnice ne bi osušile, a kasnije se stabla navodnjavaju zbog boljeg roda. Za dobar rast i razvoj celokupnog stabla potrebno je intenzivirati navodnjavanje tokom gajenja.
Plodovi pitomog kestena sazrevaju tokom septembra kada se mogu brati direktno sa stabla ili sa zemlje kada prirodno opadnu. Plodovi se nalaze u dlakavom omotaču koji može da vam zada muke prilikom vađenja. Savet je da sačekate nekoliko dana nakon berbe kako bi plodovi završili dozrevanje i sami ispali iz omotača. Ujedno, to je vreme kada je pitomi kesten sazreo u potpunosti i nakupio najveći procenat hranljivih i lekovitih sastojaka.
Rodni potencijal pitomog kestena je jako dobar, on počne vrlo rano da rađa. Već u četvrtoj godini možete očekivati prve plodove. Da bi uspeo na okućnici, morate imati dve-tri različite vrste. U Mađarskoj smo zabeležili nekoliko uspelih primeraka kestena čak i na zemljištima sa visokom pH vrednosti. Razvili su gorostasne krune, a svaki plod, kojih je bilo na hiljade u kruni, bio je prazan jer nema oprašivača – napominje naš sagovornik.
On kaže da ukoliko bi se neko odlučio za plantažne zasade pitomog kestena, trebalo bi da vodi računa da parcela bude sortno čista sa oprašivačima, kao i da u inostranim rasadnicima potraži odgovarajuće sorte koje bi proizvodnju učinile isplativom. Sa druge strane, podizanje zasada iz semena nije preporučljivo.
U tom slučaju dobija se velika genetska raznolikost od jako sitnih plodova, neujednačene veličine. Ipak, naša iskustva su pokazala da, kada smo naklijavali marone i kada su prorodili, njihov kvalitet je bio dobar – pojašnjava dr Vladislav Ognjanov.
Hrana za pčele i zdrava poslastica za ljude
Interesantan je podatak da je pitomi kesten izuzetno značajan izvor polena i nektara, što je posebno važno za pčelarstvo. Zato ne čudi što pčelari ovu biljnu vrstu izuzetno cene kao visokoproduktivnu medonosnu biljku. U povoljnim godinama na kestenu se može vrcati i više od 20 kg meda po košnici. Pitomi kesten je biljka s koje pčele mogu skupiti najveće količine polena.
Kada je reč o hranljivim vrednostima kestena, treba znati da je skrob njegov glavni sastojak i ima ga dvostruko više nego u krompiru. Osim toga, sadrži brojne vitamine, među kojima vitamim C i B1, zatim minerale, šećere, masti, belančevine, organske kiseline i celulozu, te je zbog svojih velikih nutritivnih vrednosti poneo i naziv „žir bogova“. Ne sadrži gluten zbog čega je pogodan u ishrani osoba koje boluju od celijakije, a njegovom preradom moguće je dobiti kvalitetno bezglutensko brašno.
Pečeni kesten spada među omiljene jesenje grickalice, a njegova priprema za pečenje u rerni je krajnje jednostavna. Najpre je važno da plodovi budu zdravi i zreli. Potrebno je na ravnu stranu kestena izrezati X, zatim polodove ubaciti u posudu s hladnom vodom na minimalno sat vremena, kako bi omekšali. Na pleh za pečenje kesten posložite tako da je X znak okrenut prema gore i pecite ga 30 minuta na 180 stepeni. Kada je pečen, kesten prebacite u kuhinjsku krpu – zamotajte ga čvrsto te ostavite 10 minuta zamotanog. Nakon tog vremena, izvadite ga iz krpe, očistite i uživajte u istinskim jesenjim ukusima i čarolijama koje donosi ova izvanredna zdrava poslastica.
Ukoliko ste, pak, ljubitelj kesten pirea, plodove je najbolje prethodno skuvati. Pre nego što ih ubacite u vodu, kesten je potrebno malo zaseći, a u vodu dodati malo šećera. Kuvati oko 40 minuta, a nakon što se prohlade očistiti ih. Najlakše se ljušte dok su još topli, a sa korom bi trebalo skinuti i opnicu koja zna da ostavi gorak ukus u ustima. Da biste napravili kremast kesten pire, biće vam potrebno oko 500 grama kuvanog kestenja, dva decilitra mleka, 40 grama šećera i dve kašike ruma. Kesten možete usitniti u secku ili blenderu, a za to vreme zagrejati mleko gde ste rastopili šećer i dodali rum. Tome dodate usitnjen kesten i mešate smesu dok ne postane kremasta. Ukoliko volite da je pire slađi, dodajte šećer po sopstvenom ukusu. Inače od ove smese je moguće praviti mafine ili neke druge kolače, ali isto tako jesti ga uz dodatak šlaga ili biljne pavlake.
Piše: Zorana Ljubojev
