Voda za zalivanje mora biti čista

BEZ NAVODNJAVANJA NEMA USPEŠNOG VOĆARSTVA (1)

Navodnjavanje je jedan od najvažnijih uslova za savremenu voćarsku proizvodnju, za visoke prinose kvalitetnih plodova koji će voćaru osigurati odgovarajuću zaradu. Uspeh u proizvodnji voća u velikoj meri zavisi ne samo od dovoljnih i blagovremenih zalivanja zasada, nego posebno i od kvaliteta vode za navodnjavanje. Voda, pre svega, mora biti čista, odnosno nezagađena organskim i neorganskim nečistoćama i patogenima, a njen hemijski sastav mora da bude primeren njenoj nameni.

Pre odluke o zasnivanju proizvodnje, potrebno je obezbediti dovoljnu količinu vode odgovarajućeg kvaliteta. Bez obzira o kojim izvorima snadbevanja se radi, osnovni kriterijumi kvaliteta vode se moraju obezbediti. Zna se, naravno, da ravničarske vode u našoj zemlji češće imaju neodgovarajuću pH vrednost, neželjeno prisustvo nekih jona ili neodgovarajući EC koeficient u odnosu na vode koje se slivaju sa viših predela. A, najvažniji elementi koji utiču na kvalitet vode su njena pH vrednost, sadržaj kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg), gvožđa (Fe), natrijuma (Na), hlora (Cl), bikarbonata (HCO₃) i elektroprovodljivost (EC koeficient).

Zakišeljavanje ili alkalizacija

Optimalna pH vrednost vode za navodnjavanje i fertigaciju se kreće u uskom intervalu od 6 do 6,5. U slučaju da je voda iznad ovih vrednosti (preko 7,2), pre navodnjavanja potrebno je izvršiti zakišeljavanje, koje se najčešće izvodi azotnom (HNO₃), fosfornom (H₃PO₄), limunskom i drugim kiselinama. U suprotnom slučaju, ako je pH vrednost vode manja od 5,5, potrebna je alkalizacija, najčešće dodavanjem kalijum hidroksida (KOH).

Pojedini joni u većim koncentracijama u vodi za navodnjavanje mogu izazvati toksične efekte na gajenu biljku. Prisustvo veće koncentracije jona natrijuma na određenim mestima apsorpcije u ćelijskom zidu u zoni izduživanja korena se negativno odražava na njegov razvoj i usvajanje jona kalcijuma (Ca²⁺). Hlor prisutan u velikim količinama u vodi može izazvati sparušenost i potpuno uvenuće lista gajenih biljaka, međutim kalijum nitrat (KNO₃), ili kalcijum nitrat (CaNO₃) u rastvoru mogu da utiču na smanjenje usvajanja hlora. Prisustvo hlora često predstavlja problem kod proizvođača koji koriste vodu iz gradskih vodovoda!

Visoke koncentracije kalcijuma, magnezijuma i bikarbonata u vodi prouzrokuju visoku tvrdoću vode i samim tim povećavaju rizik od začepljenja kapaljki na crevima za navodnjavanje. To je naročito izraženo kod primene hraniva na bazi fosfora. Taloženje kalcijum karbonata i stvaranje kamenca u crevima uobičajeno je kod alkalnih voda koje su bogate kalcijumom i kalcijum karbonatom.

Filteri i korektori

Takođe, gvožđe, a naročito u obliku Fe²⁺ u koncentraciji od 0,15 do 0,22 g/m³ smatra se potencijalno opasnim, jer može dovesti do začepljenja kapaljki. Nijedan izvor vode u kojoj je koncentracija gvožđa viša od 0,5 g/m³ ne treba koristiti za navodnjavanje bez prethodnog prečišćavanja. Vode sa sadržajem gvožđa iznad 4,0 m³ smatraju se neupotrebljivim za navodnjavanje. Bakterije gvožđa utiču na oksidaciju taloga ovog elementa i stvaranje Fe³⁺ koji se ne može rastvoriti. Prisustvo vlaknastih kolonija bakterija i Fe³⁺ dovode do stvaranja lepljivog sloja taloga gvožđa koji začepljuje otvore na kapaljkama creva za zalivanje. U tom slučaju, za eliminisanje taloga koriste se filteri za pesak kao i sigurnosni filteri.

Veoma bitan uticaj na kvalitet vode za navodnjavanje ima i EC koeficijent, a čija vrednost zavisi od jona prisutnih u vodi, njihove koncentracije, pokretljivosti, naelektrisanja, kao i temperature na kojoj se određuje provodljivost. Provodljivost vode se meri pomoću EC-metra ili konduktometra. Obično se meri specifična provodljivost koja se izražava u μS/cm.

Svi pobrojani problemi u vezi sa vodom za zalivanje se veoma uspešno rešavaju postavljanjem odgovarajućih filtera, kao i dodavanjem odgovarajućih korektora (hemijskih supstanci), za snižavanje i optimizaciju navedenih nedostataka.

Sve počinje od izvorišta

Sastavni elementi sistema za navodnjavanje su:

• izvorište vode;
• vodozahvati i pumpne stanice;
• dovodna mreža i
• razvodna mreža.

Osnova svakog sistema za navodnjavanje je izvorište vode. Za navodnjavanje voćnjaka koriste se uglavnom prirodni izvori (bunari, podzemni izvori). Od izvorišta vode zavisi definisanje tehničkih rešenja sistema za navodnjavanje. Veoma je značajno da površina za navodnjavanje bude tačno određena, kako bi u potpunosti bila obezbeđena vodom u špicevima najvećih potreba. U slučaju nedostataka prirodnih izvora, rešenja treba tražiti u prihvatanju vode u jesenje–zimskom periodu, njeno akumuliranje i čuvanje do perioda kada postoji potreba za navodnjavanjem. Iz vodozahvata se voda distribuira (potiskuje) do parcela za navodnjavanje.

Ako je vodozahvat na nižem nivou od objekta za navodnjavanje, voda se prema uređajima za navodnjavanje potiskuje pumpama na električni ili drugi pogon. Pumpe mogu biti stacionirane, pokretne, dubinske i potapajuće.

Pumpne stanice se sastoje od crpilišta, pumpnih agregata, usisnih cevovoda, potisnih cevovoda i prečistača vode, koji su posebno obavezni kod sistema zalivanja kapanjem i kišenjem.

Dovodne i razvodne mreže

Voda se iz vodozahvata do zasada, odnosno parcele, dovodi tzv. dovodnim mrežama, a po zasadu se razvodi razvodnom mrežom. Ove mreže, u zavisnosti od načina kretanja vode, mogu biti gravitacione, pod pritiskom i mešovite.

Osnovni sastavni elementi dovodne i razvodne mreže su:

Pored obezbeđenja dovoljnih količina vode, veoma je bitan i njen kvalitet, od čega zavisi i korišćenje sistema za zalivanje, kao i sama proizvodnja voća.

Kvalitet vode za zalivanje je promenljiv i u najvećoj zavisnosti je od izvorišta vode. Potrebno je napomenuti da kvalitet vode nije konstantan i da se menja tokom sezone. Zbog svega ovoga još jednom napominjemo da je veoma bitno da se izvrše neophodne analize hemijskih, mikrobioloških i mehaničkih karakteristika vode za navodnjavanje.

Kapanje ili orošavanje

Osnovni načini navodnjavanja u literaturi i praksi se najčešće klasifikuju u sledeća dva: (1) površinski, (2) podpovršinski, koji je znatno savremeniji i racionalniji sa aspekta potrebnih količina vode koja, inače, sve više postaje ograničavajući činilac biljne proizvodnje. Od više poznatih metoda površinskog načina zalivanja u zasadima voća u Srbiji primenjuju se, uglavnom zalivanje kapanjem i zalivanje orošavanjem.

Zalivanje kapanjem je, po definiciji, dodavanje vode biljci pomoću kapaljki koje se postavljaju na cevovod na određenom rastojanju. Voda se pod malim pritiskom „kap po kap” dovodi do svake biljke, tako da se ne vlaži cela površina. Na ovaj način gubici vode se svode na najmanju meru i sa minimalnim količinama vode postižu maksimalni efekti.

Sistem je stacionaran. Zalivanje se izvodi neprekidno ili povremeno dok se ne obezbedi optimalna vlažnost zemljišta u sloju rizosfere. Pri tome, voda se dodaje lagano „kap po kap” samo nekoliko litara po satu (1, 2, 4 ili 8 l), što je u zavisnosti od potrebe biljaka u momentu zalivanja.

U procesu zalivanja sa vodom se mogu unositi i hranljive materije, povremeno (po potrebi) ili u toku čitave vegetacije, u skladu sa zahtevima biljke (fertigacija).

Nedostaci zalivanja kap po kap su:

• začepljenje otvora na kapaljkama mehaničkim česticama, algama, raznim hemijskim jedinjenjima i drugo;
• ispiranje lako pokretljivih hranljivih elemenata u dublje slojeve zemljišta, koji na taj način postaju teže pristupačni korenovom sistemu biljaka (npr. azot);
• delovi sistema (laterali) smetaju ili otežavaju kretanje i rad mašina i uređaja;
• sistem je dosta podložan raznim oštećenjima (izazvanih upotrebom mehanizacije, glodarima i drugo);
• ulaganja u nabavku i ugrađivanje sistema su relativno visoka.

Zalivanje orošavanjem (kišenjem)

Prednosti zalivanja orošavanjem (kišenjem) su:

• može se uspešno primeniti na neravnom terenu kao i na terenu sa većim nagibom bez opasnosti od irigacione erozije, pod uslovom da se intenzitet orošavanja uskladi sa brzinom infiltracije vode u zemljište;
• moguće je zalivati i peskovita zemljišta visoke infiltracije;
• zemljište se postepeno i ujednačeno vlaži što umanjuje mogućnost zabarivanja, zaslanjivanja, stvaranja pokorice i narušavanja strukture zemljišta;
• orošavanjem se kvase biljke, skida prašina sa lišća, stabla i izdanaka, što pozitivno utiče na poboljšanje mikroklimata u zasadu i bližoj okolini;
• uz zalivanje ovim načinom moguće je i istovremeno đubrenje zasada (fertigacija);
• sistem ne zauzima obradivu površinu, ne otežava primenu mehanizacije u zasadu i može se uspešno primeniti u borbi protiv kasnih prolećnih mrazeva.

Nedostaci zalivanja voćnjaka orošavanjem:

 dosta je skupo postavljanje i održavanje uređaja za ovaj sistem na relativo malim površinama;

 u procesu zalivanja kvase se plodovi i lišće, čime se stvaraju uslovi za razvoj gljivičnih i drugih bolesti, kao i truljenje plodova;

 ako se izvodi na jačem suncu može doći do pojave ožegotina na lišću;

 ograničena je primena ovog načina na težim zemljištima, zbog slabe infiltracije, pa zalivanje jedne površine duže traje i

 u slučaju neodgovarajućeg intenziteta orošavanja krupne kapi koje se usled toga stvaraju, sabijaju zemljište, utičući na kvarenje njegove strukture i stvaranje pokorice.

            U idućem broju: Veliki kontejneri za male zasade

Prednosti i mane

Najvažnije prednosti zalivanja voća sistemom „kap po kap”su:

• može se uspešno primenjivati na različitim terenima (ravnim, blago nagnutim, terasastim, strmim) bez rizika od mogućnosti zabarivanja ili erozije zemljišta;
• vlaženje zemljišta je ujednačeno, izbegava se kvašenje plodova i lišća, zbog čega je mnogo manja opasnost od pojave gljivičnih oboljenja koja napadaju voće;
• ostvaruje se značajna ušteda vode, energije i radne snage, uz postizanje maksimalnog efekta;
• znatno manje utiče na pogoršanje vodno – fizičkih svojstava zemljišta i stvaranje pokorice u odnosu sa navodnjavanjem kišenjem;
• međuredni prostor ostaje suv, što omogućava nesmetano kretanje i rad mehanizacije i ljudstva;
• sistem je po pravilu automatizovan, omogućeno je programiranje vremena zalivanja i količina vode, upravljanje je jednostavno, kontrola efikasna i drugo.

Piše: dr Aleksandar Leposavić

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com