Optimalne količine vode u zemljištu jedan su od preduslova savremene voćarske proizvodnje. Efikasnost navodnjavanja zavisi i od vremena kada se izvodi. Prilikom njegovog određivanja ne treba zanemariti tzv. kritične periode, jer stepen otpornosti voćaka na sušu varira u zavisnosti od fiziološkog stanja, odnosno fenofaze vegetacije. Stoga kritični periodi u praksi predstavljaju najpogodniji momenat za zalivanje. Po pravilu, voćkama treba nadoknaditi samo onoliko vode koliko im stvarno nedostaje.
Moraju se poznavati i osobine zemljišta. Na peskovitim i na vetrovitim i južnim položajima potrebe za navodnjavanjem voćaka su veće nego na strukturnim zemljištima i severnim ekspozicijama. Takođe, na normalno snabdevanje vodom bitno utiče i sposobnost zemljišta da je zadržava. Tako ona koja su lakšeg mehaničkog sastava imaju veliku propusnu moć, pa je i sposobnost zadržavanja vode ograničena. Teža poseduju manje čestice, odnosno male ali brojne pore i znatno veći kapacitet zadržavanja vode.
Uvođenjem guste sadnje jabuke na slabo bujnim podlogama navodnjavanje je postalo obavezna mera, jer se u ovakvoj proizvodnji glavna masa korenovog sistema nalazi na dubini do 50 centimetara. Smatra se da su kritični periodi za vodu desetak dana posle precvetavanja, potom period najvećeg porasta vegetativnih organa i početak obrazovanja cvetnih pupoljaka, odnosno intenzivnog rasta plodova, dvadesetak dana pre nastupanja botaničke zrelosti i dvadeset dana pre prestanka rasta.
NAČINI ZALIVANJA
Koji će se način navodnjavanja primeniti zavisi od tipa zemljišta, reljefa, nagiba terena, ali i finansijskih sredstava.
Na blago nagnutim terenima voćnjaci se zalivaju brazdama koje se otvaraju plugom u međurednom prostoru, dve-tri ili više, u zavisnosti od rastojanja. Mogu da obuhvataju svako stablo pojedinačno ili nekoliko u vidu prstena. Posle dodavanja vode zatrpaju se zemljom ili ostavljaju otvorene na zatravljenim površinama.
Plavljenje cele površine zahteva dosta vode, koja često neravnomerno i preterano vlaži zemljište, što pogoršava njegovu strukturu. U takvim uslovima veliki su gubici vode, otežana je obrada i upotreba mehanizacije.
Orošavanje ili kišenje ima i prednosti i nedostataka. Ne zahteva prethodnu pripremu zemljišta, obezbeđuje ujednačen dotok i racionalnije trošenje vode. Zalivati se može i danju, i noću. Izbegava se zabarivanje i zaslanjivanje zemljišta, a istovremeno voćke mogu da se prihranjuju preko lista. Pogodno je i za strmije terene. Međutim, u uslovima jačeg vetra voda se neracionalno troši. U voćarstvu se manje primenjuje jer se ovako biljka stalno kvasi, zemljište se ispira, a potrebna je i veća količina vode.
Navodnjavanje kap po kap je dominantan način navodnjavanja u zasadima voća u Srbiji. Prilikom podizanja savremenih zasada gde se primenjuje prolećna sadnja, a koriste sadnice sa prevremenim granama, obavezno se pre sadnje mora instalirati sistem za navodnjavanje jer će u suprotnom doći do slabog prijema, zaostajanja u porastu, pa čak i sušenja sadnica. Da bi ovaj sistem funkcionisao voda mora biti čista, tj. moraju biti ugrađeni filteri za njeno prečišćavanje. Pored kapaljki, alternativan način navodnjavanja je korišćenje mikroraspriskivača koji bolje distribuiraju vodu u zemljište, a povećavaju i vlažnost vazduha, što je važno za neke voćne vrste.
Zalivanje u kritičnim periodima je važno i za krušku. Oni se uglavnom javljaju posle precvetavanja i junskog opadanja plodova, potom u fazi razvoja ploda i obrazovanja cvetnih pupoljaka za narednu godinu i 20 dana pre prestanka vegetacije. Ovi periodi se najčešće podudaraju sa sušnim periodom tokom juna, jula i avgusta.
Rane sorte breskve imaju kraći period do zrenja i često koriste zalihe vode iz zimsko-prolećnog perioda. Međutim, i one treba da imaju dovoljno vode, naročito ako je proleće suvo. Srednje kasne i kasne sorte se razvijaju i rastu u uslovima kada vladaju visoke temperature, pa je njihovo navodnjavanje značajnije. Ova mera bi trebalo da bude redovna u zasadima na lokalitetima sa malom sumom godišnjih padavina, posebno na lakšim, peskovitim zemljištima. Na težim, slabo propusnim zemljištima potreban je oprez, jer ova mera može da bude štetna ako je slaba drenaža, a neposredno posle zalivanja padne veća količina vode.
Većina autora navodi da su najveće potrebe kajsije za vodom u fazi porasta mladara, listova i plodova (vreme očvršćavanja koštice), potom nalivanja plodova dve do tri nedelje pred berbu i diferencisranja cvetnih pupoljaka (od sredine avgusta do kraja septembra). Međutim, vreme zalivanja u najvećij meri zavisi od količine i rasporeda padavina u toku godine i vegetacije, temperature, tipa i načina održavanja zemljišta, podloge i agrotehničkih mera.
Trešnja i višnja imaju relativno male potrebe za vodom, odnosno manje su ugožene sušom jer im plodovi sazrevaju rano. U pojedinim godinama i one mogu biti izložene suši koja ima za posledicu smanjenje prinosa i krupnoće plodova. Potrebe ovih vrsta za vodom su najveće u periodu od dve nedelje posle cvetanja do dve nedelje pred berbu. U našim uslovima navodnjavaju se po potrebi od maja do avgusta. Krajem leta i u jesen ova mera se izbegava zbog opasnosti od produžetka vegetacije, slabijeg sazrevanja letorasta i veće osetljivosti na mraz.
Šljiva se često navodnjava kritičnim periodima za vlagu: pred cvetanje u sušnim rejonima, zametanje plodova, dve nedelje posle precvetavanja, porast i odrvenjavanje koštice, početak obrazovanja cvetnih pupoljaka i promena boje pokožice (14-21 dan pred berbu). Zalivanje u kasnijim terminima se ne preporučuje jer može da dovede do pucanja pokožice kod nekih sorti poput stenleja, aženke, krupne zelene i ostalih renkloda.
Broj zalivanja jagode zavisi od količine padavina u toku godine i njihovog rasporeda, naročito u toku vegetacije, potom temperature vazduha i osobina zemljišta. Ona su obično vezana za važnije fenofaze jagode: pred cvetanje i sazrevanje, u toku i posle berbe plodova.
Malinu i kupinu bi trebalo navodnjavati po potrebi, odnosno pre nego što nastane isušivanje zemljišta do dubine na kojoj se razvija najveća masa korena. Broj zalivanja zavisi od više činilaca koji se znatno razlikuju po proizvodnim područjima, pa je najbolje da se on određuje prema konkretnim klimatskim i zemljišnim uslovima.
S. Malinović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
