Najbolje je ovom poslu pristupiti kada se počne menjati boja kožice od tamnozelene, preko svetlozelene do žućkaste. Kod obojenih sorti to je trenutak kada plodovi na osunčanoj strani porumene.
Sorte krušaka abate fetel, koja je vodeća u Italiji, i konferans, koja je jadna od vodećih u Evropi, u našim uslovima ne daju dobre rezultate, jer nismo savladali tehnologiju.
Prednost kasnih sorti krušaka je što su izuzetno pogodne za skladištenje. Mogu se čuvati od 4 do 6 meseci u ULO hladnjačama.
Od kasnih sorti jabuka u Srbiji je najzastupljenija greni smit , koja se ubraja među vodeće. Tehologija njene proizvodnje prilično je laka, ali je čuvanje teško jer se najčešće javlja posmeđivanje pokožice ploda, kaže prof. dr Zoran Keserović.
Septembar je mesec kada počinje berba kasnih sorti jabuka i krušaka. Valja se dobro pripremiti za ovaj posao jer on ne predstavlja samo ubiranje plodova, njime se ubiraju i rezultati godišnjeg rada proizvođača. Osim o berbi, računa se mora voditi i o čuvanju ovog voća.
Zrela kruška na grani potvrđuje da je vreme za smenu godišnjih doba. Jesen neumitno kuca na vrata. Kao i kod drugog voća, i kod kruške je veoma važno odrediti tačno vreme berbe, jer ukoliko predugo ostanu na stablu – meso postane smeđe i neukusno. Najbolje je ovom poslu pristupiti kada se počne menjati boja kožice od tamnozelene, preko svetlozelene do žućkaste. Kod obojenih sorti to je trenutak kada plodovi na osunčanoj strani porumene. Kasne sorte, iako su veoma ukusne, kod nas nisu mnogo zastupljene, jer se nisu prilagodile našim agroekološkim uslovima. A, kako smo saznali od prof. dr Zorana Keserovića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, i sortiment se sporo menja. Primera radi, krasanka je stvorena 1885. godine, konferans takođe, viljamovka 1765. godine, boskova bočica 1830, dok abate fetel datira iz 1876. godine.
– U Srbiji su uglavnom zastupljene letnje sorte krušaka. Od zimskih, vodeća je krasanka , koja sazreva u prvoj dekadi oktobra. Kod jesenjo-zimskih sotri izdavajaju se boskova bočica, koja se prepoznaje po cimetastoj boji pokožice, abate fetel, pakams trijumf . Za razliku od jabuke, na našim prostorima imamo malo zimskih sotri, posebno novih. Jedina sorta kruške koja je otporna na erviniju i kruškinu buvu je kiferov sejanac i ona sazreva oko 10. oktobra. U ovu kategoriju spada i jedna sorta koja je malo zastupljena, a u ULO hladnjači se može čuvati i do šest meseci. To je pakams trijumf . Slična je viljamovki , ali za razliku od nje, sazreva u trećoj dekadi septembra. Nema atraktivne plodove, ali je jedna od kvalitetnijih sorti. Izuzetno je rodna, tolerantna na bakterioznu plamenjaču, koja je glavni problem kod uzgoja ovog voća. Rakija proizvedena od nje mnogo je kvalitetnija od one proizvedene od viljamovke – objašnjava profesor Keserović.
Prema rečima našeg sagovornika, sorta abate fetel, koja je vodeća u Italiji, u našim uslovima ne daje dobre rezultate. Glavni razlog je što proizvođači nisu upoznati sa savremenom tehnologijom proizvodnje ove sorte. Ona zahteva kratku rezidbu i ponekad se mora tretirati giberalinima da bi se obrazovali partenokarpni plodovi, odnosno plodovi bez oplodnje. Konferans, koja je jadna od vodećih sorti u Evropi, za razliku od Holandije i Belgije, kod nas ne uspeva dobro jer je jako osetljiva na ožegotine listova, čak i mladara. I ovde je ponovljena situacija. Naši proizvođači nisu u dovoljnoj meri savladali tehnologiju proizvodnje.
– Prednost kasnih sorti krušaka je što su izuzetno pogodne za skladištenje. Mogu se čuvati od 4 do 6 meseci u ULO hladnjačama. Ipak, procentualno one su prisutne svega 10-15 odsto u strukturi sortimenta. Dominiraju viljamovka , stara sorta kaluđerka , koje se ne treba olako odreći jer je laka u tehnologiji proizvodnje, sazreva u trećoj dekadi septembra i prisutna je u centralnoj Srbiji. U našoj zemlji je izuzetno malo savremenih zasada kruške koji se podižu po konceptu gustih zasada sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom. U savremenoj tehnologiji uzgoja najviše prednjači rejon Srema, a najintenzivniji zasadi su u okolini Šida i Kukujevaca. Kruška je voćna vrsta koja zahteva veće nadmorske visine, ne voli ravnice, pčele je nerado posećuju jer ima poseban nektar, miris koji ih odbija. Zbog toga se preporučuje da se u zasade unose solitarne pčele, pa čak i bumbari – kaže naš sagovornik.
Za jabuku se kaže da je biblijsko ili rajsko voće. Prisutne su zelene i crvene sorte. Jabuka je simbol zdravlja, pa je tako zelena sinonim za zdravu hranu. A kada za nekoga kažemo da je rumen kao jabuka, zapravo govorimo da ima lepu, zdravu boju tena. Tako i u proizvodnji ovog voća postoje trendovi, pa se smenjuje popularnost crvenih i zelenih sorti.
– Od kasnih sorti jabuka u Srbiji je najzastupljenija greni smit , koja se ubraja među vodeće. Tehologija njene proizvodnje prilično je laka, a berba je od 15. do 20. oktobra. Ali, njeno čuvanje je teško jer se najčešće javlja posmeđivanje pokožice ploda. Postoje antioksidanti koji se koriste da ne bi došlo do ove pojave. Od kasnih sorti sve više se širi breburn sa klonovima mariri red i hilvert , koja daje izuzetno visoke prinose ali kod potrošača nije omiljena zbog boje pokožice koja je zelenkastožuta sa trakasto raspoređenom crvenilom. Tu je i fudži , koja je sa klonovima kiku 8 i fubraks u poslednje vreme sve prisutnija na našim prostorima iako je tehnologija njene proizvodnje prilično teška. Suviše je bujna, potrebno je proređivanje u fazi cvetanja, obavezno je podsecanje korena da bi se napravila ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti. Ali, kada se govori o kvalitetu plodova, fudži je jedna od kvalitetnijih kasnih sorti jabuke i na nju se potrošači polako navikavaju – objašnjava prof. dr Zoran Keserović.
Za određivanje optimalnog vremena berbe odlučujući uticaj na sposobnost čuvanja i kvalitet posle iskladištenja ima zrelost plodova u trenutku berbe. Ukoliko je berba prerana, posledica će biti nedovoljno razvijeni plodovi nezadovoljavajuće krupnoće i obojenosti, lošeg ukusa, veće osetljivosti na neke neparazitarne bolesti čuvanja poput posmeđivanja pokožice i gorkih pega. Suprotno tome, kod prekasne berbe plodovi su boljeg ukusa jer je povećan sadržaj šećera i razvija se puna aroma ali znatno se umanjuje sposobnost njihovog čuvanja. Zbog toga dolazi do brzog opadanja nivoa kiselina i čvrstoće mezokarpa, a javlja se i brašnjavost. Optimalan momenat berbe odgovara onom u kojem je plod završio nakupljanje rezervnih hranljivih materija i započeo veću proizvodnju etilena.
Za određivanje momenta berbe koristi se više metoda. Jodno-skrobnim testom prati se proces razgradnje skroba u plodovima. Sa odmicanjem sazrevanja plodova skrob se sve više razgrađuje na proste šećere. Za testiranje se uzima uzorak od najmanje 20 plodova koji se preseku poprečno. Zatim se po jedna polovina svakog ploda potapa u rastvor joda. Na mestima gde ima skroba presek će biti obojen u tamnoplavu boju. Sledeća metoda je merenje čvrstine ploda u kojoj se koriste penetrometri. Pošto se čvrstina ploda smanjuje sa sazrevanjem, praćenjem njene promene i poređenjem izmerenih vrednosti sa vrednostima koje su preporučene za svaku sortu može da se odredi momenat berbe. Oko 85 odsto soka jabuke je voda, a preostali deo su rastvorene organske i neorganske materije, uglavnom prosti šećeri. Sadržaj rastvorljive suve materije koji je od velike važnosti za kvalitet plodova i merilo njihove zrelosti, određuje se jednostavnom metodom. Kod ove metode koriste se ručni ili digitalni refraktometri tako što se kapi soka jednog ili više plodova nanesu na označeno mesto i očita se vrednost izražena u procentima. Uzorak mora da ima najmanje 10 plodova. Prosek merenja se uporedi sa vrednostima u tablicama datim za svaku sortu.
Fruška gora raj za krušku
Najbolji agroekološki uslovi za proizvodnju kruške kod nas su na Fruškoj gori na nadmorskoj visini iznad 200 metara, a najbolja je 450 metara. Sledi rejon južnog Banata, pa južnomoravski, Šumadija, okolina Leskovca, Merošine, Prokuplja. Poznato je da je najkvalitetnija kruška u nekadašnjoj Jugoslaviji dolazila iz Porečja , iz Vučja sa nadmorske visine 250-350 metara. Kruška voli područja u kojima su noći hladne i u tim uslovima nakuplja dovoljnu količinu šećera. Osim što se koristi kao sveža, zastupljena je i u preradi za proizvodnju rakije viljamovke . U ekonomskom smislu, od proizvodnje kruške ne može se ostvariti dobit kao što je to slučaj kod jabuke. Razlog je na prvom mestu prinos koji je retko gde u Srbiji oko 35 tona po hektaru, za razliku od Holandije gde se ostvaruje rod 55-60 tona.
Zdravo voće i ritualno drvo
Kruška je postojala još u doba praistorije, što su potvrdili arheološki ostaci. U Kini je rasprostranjena, a u Evropi se uzgaja od Kaspijskog mora do obala Atlantika. Uzgajali su je u jeli i stari Rimljani, i to svežu i kuvanu. Njen naziv zabeležen je u starokeltskom jeziku, a čest je i u slovenskim dijalektima, gde ima i važan magijski i spiritualan značaj. Tako je i u našem narodnom verovanju. Kruškino drvo ima magijski značaj. U zavisnosti od dela zemlje, ova voćka ima pozitivno ili negativno značenje. Negde se smatra da se ispod njenog drveta okupljaju nečiste sile i veštice, dok se na drugom mestu doživljava kao sveto drvo koje magijski isceljuje obolele, a dušama mrtvih daruje se plod.
U svakom slučaju, reč je o jednom veoma ukusnom i hranljivom voću, koje je odličan izvor dijetnih vlakana, vitamina C i K, kao i bakra, koji su najzastupljeniji. Ovo voće izaziva najmanje alergijskih reakcija, te su pasirane kruške najčešći prvi čvršći obrok za bebe. Kora ploda kruške bogata je biljnim vlaknima, koja su jako važna za čovekov metabolizam. Plod je pun vode, pa je zbog toga jako dobra za hidrataciju. Sem toga, kruške imaju malo kalorija i vrlo su poželjna dijetalna namirnica.
Zašto opada izvoz jabuke?
Dok se bliži berba, valja misliti na prodaju i podsetiti se da je prošle godine zabeležen veliki problem sa plasmanom jabuka. Poređenja radi, 2016. godine izvezeno je oko 240.000 tona, da bi prošle godine izvoz bio skoro prepolovljen. Na inostranom tržištu završilo je svega 140.000 tona naših jabuka. Na globalnom nivou, prošla godina bila je vrlo rodna, pa je samo u Poljskoj proizvedeno oko 4.000.000 tona. Prof. dr Zoran Keserović procenjuje da će, s obzirom na izmrzavanje koje se ove godine dogodilo u Poljskoj, delimično u Nemačkoj i Austriji, cena domaće jabuke biti mnogo bolja nego lane. Izvoz voća je u poslednje dve godine znatno smanjen, tako da je 2017. sa rodom od 1.180.000 tona zarada smanjena za 50.000.000 dolara. Interesantno je da je prošla godina bila rodnija, proizvedeno je 1.400.000 tona jabuke.
-Analizirajući dešavanja vezana za izvoz jabuke poslednje dve godine zaključuje se da je padu eksporta najviše doprinela uredba koju je donelo Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu po kojoj su znatno pooštreni kriterijumi zbog čega su se sa tržišta izgubili tradicionalno mali izvoznici. Drugi faktor je što su pristigle jabuke sa novih plantaža u Rusiji. Na kraju, ovakvoj situaciji mnogo su doprineli i mediji koji su našu domaću jabuku stavljali u negativan kontekst tvrdeći da je lošeg kvaliteta. Ovo uopšte nije tačno, srpska jabuka ima izuzetne organoleptičke karakteristike. Situacija se mogla i popraviti da je u obzir uzeta činjenica da postoji mnogo javnih ustanova, poput obdaništa, škola, fakulteta, bolnica, kojima su se mogle distribuirati domaće jabuke umesto voća iz uvoza. Takođe, velike količine su uvezene, došlo je do reeksporta, iako je pomenuta uredba doneta upravo da bi se ova pojava sprečila – ukazuje Keserović.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.
