Širom Srbije februar mesec doneo je nove strepnje za opstanak roda rane kajsije i breskve, ponegde i trešnje, čije je cvetanje uveliko krenulo. Kako zaštititi voće ukoliko dođe do mraza i da li se može odložiti cvetanje, za Dobro jutro pričao je profesor Zoran Keserović.
– Svedoci smo da je u poslednjih deset do petnaest godina došlo do promene klime i da imamo jako topao period u januaru i februaru mesecu. To smo imali ove godine kada su u drugoj dekadi februara meseca temperature bile od 18 do 20 stepeni. Ove temperature su ubrzale obrazovanje pupoljaka kod mnogih voćaka, pogotovo kod onih voćnih vrsta koje imaju ranije cvetanje i osetljive generativne pupoljke na niske temperature kao što su; breskva, kajsija i neke sorte trešnje. Šta će biti u narednom periodu, sve zavisi kakve će temperature biti – rekao je profesor Keserović uz napomenu da je ovih toplih dana procvetao i badem.
– Ovih dana smo videli da je procvetao badem, polako su počeli da cvetaju i neki genotipovi džanarike. I neke izuzetno rano cvetne sorte kajsije su blizu cvetanja. Dešavanja u narednom periodu zavise od temperature, hoće li biti niska ili ne. One voćke koje su sada procvetale, s obzirom da je dosta hladno vreme, nema leta pčela, nema oprašivača, mogu biti u problemu ukoliko se u narednom periodu temperature snize na -2, -3. Onda će doći do izmrzavanja svih ovih voćki koje se nalaze u fazi fenocvetanja, i to je po mojoj proceni 90 posto. Možda se to i ne desi – nada se profesor, mada je i on kao i mnogi voćari svedok martovskih i aprilskih mrazeva i stradanja voća u tom periodu.
Opasnost krajem marta i u aprilu
– U poslednjih deset godina u drugoj, trećoj dekadi marta meseca, kao i početkom aprila dolazi do pojave niskih tepmeratura. Većina voćnih vrsta se tada nalazi u fazi fenocvetanja ili precvetavanja, a to su dve fenofaze koje su najosetljivije na niske temperature i u tom slučaju može doći do pojave velikog izmrzavanja. Možemo da se nadamo da u narednom periodu neće biti tako niskih temperatura, ali u 90 posto slučajeva bude ih – u takvim situacijama, po rečima Keserovića, može se reagovati na više načina.
– Savetovao sam da se na malim površinama uradi krečenje debla i ramenih grana. Kreči se deblo i prve ramene grane. Najbolje je ako se radi sa bakarnim krečom, raditi sa malo većom koncentracijom 30-40 posto i to je neka vrsta zaštite – osim ove zaštite na malim površinama, za veće površine najbolje je voće štititi antifrost sistemima.
Antifrost sistem je najsigurnija zaštita od mraza
– Najsigurniji način zaštite je, što je kod jabučastih vrsta došlo do instaliranja antifrost sistema za zaštitu od mraza orošavanjem. Kod koštičavih voćnih vrsta, kod kajsije i kod trešnje to je najsigurniji mogući način koji može da zaštiti do -6, -7 stepeni. Zatim postoje vetro turbine koje su dobre za velike plantaže. Tu su i frost basteri koji ubacuju topli vazduh, pa mogu da zaštite na – 4, -5 stepeni i najprimitivniji način jesu bale slame. One mogu da pomognu jer nekada, ako se temperatura spusti sa -2,5 na -1,5 onda može da se spase od 80 do 90 posto cvetova – savetovao je profesor Keserović, ukazujući na to da bi kod koštičavih voćnih vrsta bilo najbolje da se rezidba odloži do momenta procene štete od niskih temperatura.
– Moj je savet da se, kod koštičavih voćnih vrsta breskve i kajsije, odloži rezidba do momenta dok se ne uradi procena koje su štete od niskih temperatura. Ali kad je u pitanju jabuka, šljiva gde su jako velike površine, ta rezidba se mora raditi sada – osim opasnosti od niskih temperatura problem je što voćari kreću u rezidbu jabuke a da prethodno nisu uradili analizu pupoljaka.
Uraditi analizu pupoljaka pre rezidbe
– Pored ove opasnosti od niskih temperatura ono što sam primetio je da mnogi proizvođači kreću u rezidbu jabuke, a da pre toga nisu uradili analizu pupoljaka. Kod nekih sorti ta rodnost je 25-30% a kod nekih 80 posto. Ne može se na isti način rezati ona sorta koja ima 20-30 posto pupoljaka. Onda je tu minimalna rezidba. Ako je kao kod zlatnog delišesa, na većini plantaža, preko 70 posto onda se mora uraditi jedna oštrija rezidba, kako bi se što manje ostavilo potencijalnih generativnih pupoljaka i polako se pripremili za proređivanje sa biljnim regulatorima rasta, da li u fazi cvetanja ili u fazi malih zametnutih plodova – kako bi bili siugrniji da će vam voćnjak opstati, najbolje je da se sa stručnjacima posavetujete gde saditi, na kojoj nadmorskoj visini.
– Moraju sami proizvođači na vreme razmišljati kod podizaanja zasada, koje sorte, koje voćne vrste. Vidite da u ravnici ne može da ide kajsija, breskva, da treba birati veće nadmorske visine, ali uvek treba kombinovati. I kod kajsije i kod trešnje, i rano cvetne i kasno cvetne sorte jer onda je neka sigurnost da može doći do opstajanja plodova ranocvetnih, a u drugim lokacijama kasnocvetnih sorti – zaključio je profesor Keserović.
R.D.J.
