Svedoci smo da je u poslednjih 20 godina naše voćarstvo doživelo značajne promene. Uvode se nove sorte, podižu savremeni, intenzivni zasadi, tehnologija proizvodnje se značajno menja što sve omogućava visoke prinose i visok kvalitet plodova.
Jabuka je postala veoma važna, pre svega izvozno orijentisana voćna vrsta, iako su za voćarstvo Vojvodine i Srbije važne i druge voćne vrste. Intenzifikacija proizvodnje ostalih voćnih vrsta se odvija mnogo sporije, ali smo u poslednje vreme svedoci vidnog napretka u tehnologiji proizvodnje trešnje, borovnice, oraha i leske.
Kako smo izgubili 107.000 tona jabuka
Konstatujući evidentne iskorake u ovladavanju savremenim tehnologijama i tržištima, moram se osvrnuti na prošlogodišnje probleme kojih je bilo na pretek. Naime, pored porasta troškova, u 2023. godini došlo je i do negativnog uticaja vremenskih prilika tako da je proizvodnja voća u Srbiji od oko 1.263,7 hiljada tona bila za 283.000 tona manja nego 2022. godine. Na smanjenje roda najviše su uticali prolećni mrazevi, loši uslovi za vreme oprašivanja i oplodnje, bolesti i štetočine, kao i štete od grada i olujnih vetrova.
Godina je bila posebno teška za proizvođače jabuke koji su u 2023. godini ubrali oko 379,2 hiljade tona, za 107.000 tona manje nego prethodne sezone. Najviše uticaja na pad proizvodnje i kvaliteta jabuke imali su: napad čađave krastavosti, olujni vetrovi koji su srušili protivgradne mreže na preko 120 hektara na Fruškoj Gori, opadanje plodova zbog olujnih vetrova, kašnjenje sa proređivanjem plodova, a na nekim plantažama i sa razvlačenjem protivgradnih mreža zbog čega je došlo do oštećenja od grada.
Potrebno je da se u narednom periodu povede više računa o zaštiti jabuke od bolesti i štetočina, a pogotovu kod gale, sorte fudži, zlatnog delišesa i spur sorti crvenog delišesa. Sa proređivanjem se mora krenuti već u fazi cvetanja ATS-om ili etrelom. Upozoravam da se u podizanju novih zasada jabuke sve više koristi nekvalitetan sadni materijal, ili se sade okulanti, jednogodišnje sadnice ili se radi prekalemljivanje. Na plantažama je primećeno da vrhovi voćaka imaju izuzetno jak porast i da često zasenjuju donji deo krune tako da plodovi ostaju neobojeni i donji deo krune ima slabo obrastanje i formiranje pupoljaka. Greške nastaju kada se vodilica skrati, a mladari se pod oštrim uglom skrate na patrlj, umesto da se izbace iz osnove. Kada je u pitanju pad protivgradnog sistema, uzroke treba tražiti i u nekvalitetnom materijalu koji je korišćen za podizanje protivgradnih sistema i načinu podizanja zasada.
Bumbari za oprašivanje, otklanjanje grešaka u rezidbi
Kod kruške je lane proizvodnja pala na 48.000 tona što je za 11,7 hiljade tona manje nego 2022. Uzroci su pre svega loši vremenski uslovi za vreme oprašivanja i oplodnje, pogrešna rezidba, pogotovu kod sorte abate fetel, opadanje plodova kod sorte karmen i vilijamovke zbog jakog olujnog vetra. Moj predlog je da se abate fetel reže kratko na 4 do 5 generativnih pupoljaka na dvogodišnjoj grani, da se u zasade unose bumbari za bolje oprašivanje i oplodnju, da se za sve sorte koje se kaleme na dunju koristi posrednik kaluđerka i da se za partenokarpno obrazovanje pupoljaka više koriste giberalini.
Ni koštičave voćne vrste u 2023 godini nisu bile bez problema. Kod šljive smo imali loše uslove u vreme oprašivanja i oplodnje pogotovo u centralnoj Srbiji, napad plamenjače šljive i raniju defolijaciju. Kod kajsije beležimo izmrzavanje na većim nadmorskim visinama. Zbog velike količine padavina u maju i početkom juna, došlo je do pucanja plodova ranih sorti trešnje u Vojvodini i kasnijih sorti trešnje na jugu Srbije. Kod oblačinske višnje koja je kalemljena na magrivi pogrešno je izabrano rastojanje i rezidba za berbu plodova kombajnom. Visoke temperature u trećoj dekadi juna uticale su na kvalitet plodova višnje, a zatim smo se suočili i sa zastojem u otkupu višnje za smrzavanje zbog nedostatka prerađivačkih kapaciteta. Beleži se i poguban uticaj olujnih vetrova na opadanje plodova kod šljive i breskve.
Interesantno da su kajsija i šljiva rodile u ravničarskom delu Vojvodine, dok je na većim nadmorskim visinama u Vojvodini i Centralnoj Srbiji došlo do slabog oprašivanja i oplodnje. Navodim primer jednog proizvođača u Vojvodini koji je sa 25 hektara ubrao 1.020 tona šljive, dakle po ha 40,8 tona i koju je prodao po ceni od 0,30 eura. Navodim i primer proizvođača i izvoznika u centralnoj Srbiji koji je otkupljivao šljivu od 50 do 55 dinara i prodavao po 60 dinara neto. Prinosi su se kretali od 5 do 15 tona po ha, što je zaista malo. Primetio sam lošu rezidbu kod šljiva: stabla koja nemaju roda se režu jako, a koja su rodila režu se umerenije ili slabo.
Istraživanja u Osijeku: dinamika đubrenja jabuke
U Hrvatskoj se proizvede oko 60.000 tona jabuka godišnje, od toga je 30 odsto industrijska jabuka koja oko 20 do 50 odsto propadne u skladištu. Prilikom đubrenja se moraju uvažiti osobine pojedinih sorti. Na primer, sorta Zlatni delišes ima veći genetski potencijal ugradnje azota u odnosu na Jonagold. Mora se uvažiti starost zasada, jer mladi zasadi traže više hraniva. Moraju se imati u vidu i osobine zemljišta, odnosno sposobnost vezivanja hraniva i vodno-vazdušni režim, kao i uticaj vremenskih uslova – padavina i temperature. Dr Krunoslav Dugalić iz Instituta u Osijeku je izneo podatke Kellerhalsa iz 1997. o tome koliko se godišnje iznese elemenata iz zemljišta kod roda od 40 tona po hektaru: azota 30 kg, fosfora 15 kg, kalijuma 60 kg, magnezijuma 5,0 kg i kalcijuma 15 kg.
Pored toga praćena je dinamika azota kod sorti Zlatni delišes i Fudži od 4 do 11 meseca. Utvrđeno je da dinamika azota, kao i fosfora opada od sredine aprila do početka novembra, dok kod kalijuma imamo opadanje od kraja aprila do kraja juna, zatim u junu povećanje, pa opadanje do kraja avgusta i lagano povećanje do kraja oktobra, ali su veće potrebe sorte Zlatni delišes u odnosu na Fudži. U dinamici Ca i Mg odnos raste od kraja maja do treće dekade oktobra. Odnos K/Ca u listu opada od kraja maja do početka novembra. Odnos N/K opada od kraja jula do početka novembra. Ustanovljena je korelacija između listova i plodova u dinamici elemenata.
Predlog za budućnost: malinarima 55, hladnjačarima 45 % cene
- Da bismo prevenirali pucanje plodova trešnje zbog kiša, predlažem da se u zasadima kombinuju ranocvetne i kasnocvetne sorte i da se ubuduće zasadi podižu na bankovima, odnosno gredicama, jer plodovi trešnje ne pucaju samo od atmosferskog taloga, već i od zemljišne vlage.
- Kod podizanja zasada oblačinske višnje na podlozi magrivi proizvođači nisu dobro izabrali rastojanje. Prilikom rezidbe oblačinske višnje ne treba ostavljati patrlje, jer oni nekrotiraju i smanjuju životni vek voćaka koje kao populacija imaju dobru zapreminu krune i dobro obrastanje grančicama. Predlažem rastojanje 4×1,5 metar i da visina kalemljenja bude 30 do 40 cm kako bi se smanjila bujnost.
- Kada su u pitanju jezgraste voćne vrste dva problema su bila dominantna: defolijacija usled napada bolesti i opadanje plodova usled jakog olujnog vetra.
- Predlažem da se u ovakvim godinama doza preparata određuje prema zapremini krune i da se oko voćnjaka sade vetrozaštitni pojasevi, jer tamo gde zaštita od vetra postoji opadanje je bilo 20 odsto, a gde nema vetrozaštitnih pojaseva – preko 80 odsto.
- Jagodastom voću su smetale obilne padavine u vreme berbe. Tako je kod jagode došlo do pojave monilije i smanjenja kvaliteta.
- Predlažem da se prave veći bankovi i da se proizvodnja seli u zaštićene prostore.
- Kod borovnice su se posle velike količine padavina pojavile iznenadne visoke temperature koje su dovele do dehidratacije. To je uticalo na kvalitet plodova i smanjenje cene. Isto se desilo i kod maline i kupine, ali je priličnu štetu napravila i voćna mušica.
I dalje su nerešeni problemi između hladnjačara i proizvođača maline. Posle razgovora sa mnogim proizvođačima, predloženo je da od prodajne cene 45 odsto ide hladnjačarima a 55 odsto proizvođačima, ukoliko dugoročno hoćemo da rešimo taj problem. Tehnologija proizvodnje maline mora da se podigne na daleko viši nivo.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
