СУШЕ ПОПРИМАЈУ РАЗМЕРЕ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
Климатске промене узрок су све чешћих краћих или дужих сушних периода због којих воћке пате од несташице воде кад им је најпотребнија. Ово за последицу има смањење приноса и лош квалитет плодова. Дефицит влаге на почетку вегетације негативно утиче на раст и развој целе биљке посебно лисне масе и цветних пупољака који опадају. Дефицит воде у току формирања и сазревања плодова утиче на превремено сазревање и опадање плодова, старење и опадање лишћа.
Свака биљка тежи сопственом опстанку, тако да, када је угрожена неким утицајем средине, она одбацује лист, цвет или плод како би обезбедила довољно воде и храњивих материја за преживљавање. У сушном периоду лишће одузима воду из плодова због разлике у осмотском притиску. Мењају се физиолошки и биохемијски процеси у биљкама, а плодови остају ситнији, опадају и лошијег су квалитета. Опадање лишћа неповољно утиче на фотосинтезу, што опет доводи до недовољног накупљања храњивих материја. Због тога воћке не улазе у фенофазу мировања са довољном количином храњивих материја па теже презимљавају и страдају у већем обиму.
Права мера у прави час
Суше које су доста актуелне ових година, у појединим областима попримиле су карактеристике елементарних непогода. Ово је значајно утицало на свест пољопривредних произвођача да је правилно наводњавање веома важно за стабилну и сигурну производњу. Да би остварили жељене високе приносе и квалитетне плодове, они снабдевање воћака водом не смеју да препусте ћудима природе и климе, наводњавање воћњака се намеће као неопходна агротехничка мера.
Треба напоменути да је режим наводњавања условљен: влажношћу земљишта, стањем воћака, критичним периодима у погледу потребе биљке за водом, спољним утицајима и физиолошким показатељима саме биљке. Приликом наводњавања неопходно је водити рачуна о дозирању воде. Повољна влажност тла постиже се инплементацијом потребне количине воде у зони корена. Чешћа наводњавања од потребног, подједнако могу бити штетна као и ређа наводњавања или недовољна количина употребљене воде од потребне.
За оптимално дозирање воде потребно је при сваком наводњавању проценити праву количину потребне воде, као и прави тренутак и дужину наводњавања. Ово је пре свега условљено земљиштем и гајеном културом. Дубина до које треба влажити земљиште зависи од дубине корена, од врсте, сорте, подлоге и фенофазе развоја биљке, тако да на пример, оптимална дубна влажења за јабуку, крушку и марелу износи од 40 до 60 цм. Недостатак доброг водног режима земљишта лакше подносе воћке гајене на генеративним подлогама, које воде порекло од дивљих врста, захваљујући развијенијем кореновом систему. Наводњавањем треба навлажити земљу до пољског водног режима.
За разлику од глиновите, песковитој земљи потребне су мање количине воде, али у чешћим интервалима. Време почетка наводњавања условљено је морфолошким и физиолошким променама на воћкама, проценом влажности у земљи, у критичним фенофазама. Најсигурније је праћење влажности мерним уређајима и предвиђање потреба за сваку врсту или сорту у датом тренутку. Током вегетације потребно је одржавати влажност тла у оптималном интервалу и обратити пажњу на количину падавина, средњу дневну температуру ваздуха и количину воде која се додаје наводњавањем. У пракси, режим наводњавања најчешће се користи према критичним периодима воћке, односно од завршетка цветања до краја интензивног пораста плодова. Критичне фенофазе развоја у односу на воду су: цветање, пораст лисне масе и младара, формирање заметака и пораст плодова.
Са наводњавањем треба почети десетак дана након завршетка фенофазе цветања, у условима сушног пролећа и суве зиме. Наредно наводњавање треба применити, у периоду највећег пораста вегетативних органа, када се формирају цветни пупољци за наредну годину и када долази до интензивног раста и развоја плодова. Ово је уједно и период када су евапотранспирацијски захтеви спољне средине највећи, па стабла воћака троше највећу количину воде. Подразумевано, ово је уједно и период релативно оскудан падавинама. Трећи циклус наводњавања пожељан је почетком августа као неопходан за пораст плодова који сазревају крајем августа и током септембра, док је четврто потребно само код касних сорти јабука и крушака и обавља се 25 до 30 дана пре бербе, како би убрани плодови били спремни за зимску потрошњу.
За системе наводњавања користе се бунари, а позната је чињеница да воде у природи садрже одређену количину растворених материја чије колебање током сезоне утиче на њену употребну вредност. Отуда потреба контроле квалитета воде на сваком водозахвату у неколико наврата током сезоне. Хемијску анализу обављају стручна лица и она би требало да обухвати: укупне растворене соли, садржај Ca, Mg, Na, К, HCО3, SО4, и Cl. Крупне фракције у води могу изазвати проблеме у коришћењу система за наводњавање, нарочито ако је у питању систем кап по кап или вештачка киша.
Распрскивање, капање или киша
Постоје два типа наводњавања – површинско и подповршинско наводњавање и свако има своје предности и недостатке. При површинском наводњавању цеви и капаљке се налазе изнад површине земљишта, а код подповршинског су укопане у земљу. Подповршинско је у пракси ређе примењивано, његова је основна мана неповољни утицај на развој кореновог система. у пракси су у примени најчешће:
Наводњавање минираспрскивачима, где вода на површину тла пада у облику слабог млаза или магле. На овај начин наводњава се само део воћњака где се развија главна маса корена. Није за примену на ветровитим подручјима и у подручјима високог испаравања;
Систем кап по кап је најпримењиванији у плантажној воћарској производњи. Утрошак воде у односу на друге начине наводњавања је најрационалнији, нема опасности од изазивања шока код воћке и не постоји могућност збијања тла, а постоји и могућност фертиригација паралелно са наводњавањем;
Применом наводњавања прскањем, вода се распоређује по површини земљишта у облику природне кише. Предности су: могућност употребе у различитим топографским условима, припремни радови на земљишту сведени на минимум, не заузима обрадиву површину, не утиче на примену механизације, економичан је у потрошњи воде. Потребе појединих воћних врста за наводњавањем су различите и зависе од много фактора.
Препоручује се наводњавање капањем, јер на тај начин биљка континуирано добија воду. Најбоља је примена у кратким временским интервалима и у ограниченим количинама како би се обезбедио лакши пријем воде.
При наводњавању воћњака бресака и нектарина, препоручује се метода капањем, у критичним периодима: током формирања и раста плода, приликом прве промене боје плода, дозревања и приликом завршетка диференцијације пупољака, или по завршетку бербе код раних сорти воћака.
Када је шљива у питању препоручују су кратки размаци између наводњавања у малим количинама да би се биљци осигурао бољи пријем воде.
Код трешања наводњавање се примењује у критичним периодима: у току развоја и раста плода, када наступи промена боје плода, у току дозревања и након бербе.
(Не)погодност земљишта
Земљишта су у односу на потребу или погодност за наводњавање сврстана у три групе:
- чернозем и алувијална земљишта – веома погодна,
- ливадска црница, чернозем са ранијим знацима огољавања – може доћи до секундарног превлаживања, заслањивања и алкализације земљишта када постоји одређени ниво минерализованих подземних вода,
- безкарбонатна, забарена и земљишта тешког механичког састава – имају различита ограничења у наводњавању.
Обратити пажњу на заливање воде
Приликом избора начина и система за наводњавање треба имати у виду пре свега воћну врсту и сорту, подлогу на којој је воће калемљено, тип земљишта, извориште и квалитет воде за наводњавње. Ваља такође одредити заливну норму и циклусе заливања. Извориште мора да располаже потребном количином воде одговарајућег квалитета. Треба обратити пажњу и на температуру воде за заливање. Наиме, вода ниске температуре неповољно утиче на раст и развој биљке, као и на смањење приноса, изазивајући температурне шокове код биљке и смањујући доступност хранљивих материја. Код нас је најповољнија температура воде око 20 о Ц, мада је у пракси она нижа.
Пише: Верослава Коцић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
