Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Po profitabilnosti, u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja, ali perspektivu imaju i višnja, a pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, kao i šljiva, kupina i breskva. Srbija ima pogodne agroekološke uslove za voćarsku proizvodnju, tradiciju i iskustvo u gajenju voćaka i proizvodnji sadnog materijala i odličan kvalitet plodova. Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, trešnja, malina i jagoda, gde se po tehnologiji možemo porediti s najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po hektaru.
Nove tehnologije smanjuju rizik
Voćarska proizvodnja u Srbiji najvećim delom se obavlja na otvorenom. Bez obzira na nivo ulaganja u proizvodnju, rizik od gubitka prinosa usled dejstva faktora spoljašnje sredine uvek postoji, i posebno dolazi do izražaja u pojedinim godinama, kada se javljaju niske zimske temperature, prolećni mrazevi, velike količine padavina, ekstremna suša, grad i u poslednje vreme olujni vetrovi. Usled globalnih promena klime ovakve ekstremne godine sve su češće. Povećanjem intenzivnosti proizvodnje putem instaliranja sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, anti-frost sistema i dr. smanjuju se rizici po prinos. Međutim, radi se o skupim investicijama koje su rentabilne jedino u agroekološkim uslovima koji odgovaraju odabranoj voćnoj vrsti.
Borovnica je trenutno najisplativija. U Srbiji se gaji na 2.500 ha, s tedencijom daljeg rasta. Stiže za berbu od početka juna i sezona berbe traje do treće dekade jula. Prinosi se kreću kod proizvođača sa slabijom tehnologijom između 8 i 9 tona/ha, a kod proizvođača sa savremenom tehnologijom i preko 15 tona/ha. U 2019. godini izvezeno je oko 1.226,6 tona borovnice, a u 2020. godini 2.923,9 tona u vrednosti 16,5 miliona evra. Vodeća sorta u srbiji je Duke, a nešto malo su zastupljene i sorte Bluecorp i Ozark Blue.
Druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po ha je jabuka. Kod nje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visokoakumulativna i zahteva oko 750 do 800 časova ljudskog rada po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke, gde gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je sve jasno koliko jabuka angažuje radne snage. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje preko 120 miliona dolara.
Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi oko 15.000 evra, povraćaj oko 50 odsto od subvencija države i Pokrajine, dve godine traje berba. Čista zarada je od 7.000 do 12.000 evra po godini, zavisi od sezone.
Za zasnivanje zasada maline sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382,00 eura po hektaru. S prinosom od 12 tona po ha i s prosečnom cenom od 1,6 evra, investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji od strane države. Malina se u Srbiji gaji na oko 21.000 ha i godišnja proizvodnja je preko 95.000 tona, a rekordna proizvodnja je bila 2011. oko 110.000 tona i 2017. oko 109.000 tona. U 2020 godini iz Srbije je izvezeno oko 91.293,5 tona zamrznute maline u vrednosti od 212,7 miliona evra, dok je sveže izvezeno preko 1.419,4 tone u vrednosti od 2,4 miliona evra, dok je rekordni izvoz sveže maline bio 2013. oko 8.000 tona. Vodeća sorta maline je Villamet, ali u poslednje vreme dosta se sadi sorta Meeker, Tulamen En Rosandira i Amira. U sezoni maline Srbija može da ponudi na tržištu svežu malinu od polovine juna pa do kraja jula, i to sorte Villamet, Meker i Tulamen. Jedna složena zadruga u Zapadnoj Srbiji može da ponudi oko 100 tona plodova vrhunskog kvaliteta sorti En Rosandira i Amira, s vremenom berbe od početka avgusta pa do kraja oktobra.
Kod trešnje investicije u savremen zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 su velike, a povraćaj uloženih sredstava je za 5 do 6 godina.
