Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Pre same sadnje, potrebno je obeležiti mesta za sadnju onako kako je to predviđeno projektom, kako u pogledu rasporeda voćaka, tako i u pogledu rastojanja između redova i u redu. Rastojanje između redova voćaka zavisi od voćne vrste, podloge, sorte, tipa zemljišta, uzgojnog oblika krune itd. Rastojanja za pojedine voćne vrste zavise od uzgojnih oblika i različitih podloga.
Raspored voćaka u voćnjaku može biti u vidu trougla, kvadrata, pravougaonika ili po izohipsama. Najbolja je sadnja voćaka u trougao jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.
Redovi u pravcu sever – jug
Kada je izvršena priprema zemljišta, onda se pristupa obeležavanju redova i mesta za sadnju voćaka što nije nimalo lak posao. Ukoliko se radi o velikoj površini, onda se svaka tabla posebno razmerava vodeći računa da se redovi u parcelama poklapaju. Pravac redova treba da bude sever-jug.
Prvo se određuje pravac osnovnog reda koji treba da bude na najdužoj strani. Da bi se odredila mesta u ostalim redovima, potrebno je da se, u odnosu na prvi red, povuku linije koje su upravne na taj red i sa jedne i sa druge strane. Na velikim površinama prav ugao se iznalazi pomoću teodolita ili prizme, a na manjim površinama pomoću običnih kanapa. Potrebno je imati tri kanapa dužine 30, 40 i 50 m. Uzme se kanap od 30 m i odmeri se od krajnje tačke A na liniji AB 30 m i tu se zabode kočić, zatim se u pravcu AG odmeri dužina od 40 m. Zatim se sa mesta gde je obeleženo 30 m zategne kanap dužine 50 m i kanap AG pomera dok se ne spoje. Na taj način se formira prav ugao, a onda se pristupa formiranju pravog ugla na drugoj strani.
Kada su određeni pravi uglovi, pristupa se određivanju osnovnih linija tj. određivanju glavnih redova, a zatim mesta za sadnju u redovima koja se obeležavaju kočićima. Kada je izvršeno obeležavanje mesta za sadnju, pristupa se sađenju voćaka. Pre sađenja voćaka potrebno je odrediti izbor i raspored sorti u zasadu.
Razmeštaj sorti i oprašivača
Prilikom izbora sorti kod pojedinih voćnih vrsta mora se voditi računa o odnosima osnovne sorte i sorti oprašivača, pogotovo kod stranooplodnih voćnih vrsta kao što su jabuka, kruška, većina sorti trešnje, oraha, leske, badema, pitomog kestena i nekih sorti višnje, kajsije i šljive. Za postizanje većih i stabilnijih prinosa i dobijanje krupnijih plodova i kod samooplodnih voćnih vrsta preporučuje se sadnja sorti oprašivača.
Pri izboru sorti za oprašivanje, mora se voditi računa da sorte oprašivači imaju dobru klijavost polena, da im se bar 50% podudara fenofaza punog cvetanja sa osnovnom sortom, da postoje kompatibilne gamete, da stupaju u period plodonošenja istovremeno i da su približno iste dugovečnosti. Pravilan raspored sorti u voćnjaku pogotovo je bitan za stranooplodne i triploidne sorte.
Kod stranooplodnih sorti i sorti sa inkompatibilnim gametama neophodno je da budu zastupljene bar tri sorte koje se međusobno oprašuju. Ako je u zasadu jedna sorta triploidna, tada je neophodno da budu zastupljene još tri diploidne sorte, kako bi se osigurala oplodnja bar sa jednom od sorti oprašivača, kao i međusobna oplodnja diploidnih sorti. Prilikom zasnivanja voćnjaka treba nastojati da broj redova svake sorte bude paran zbog lakše organizacije zaštite i berbe plodova.
