Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Наше воћарство се убрзано развија и стаје раме уз раме са напредним европским воћарским регионима, али нам се још увек велики број воћњака налази на неодговарајућим локалитетима, те нередовно рађају, дају ниске приносе или лошији квалитет плодова. Пример за то су засади кајсије, брескве или трешње у равници, где су погођени проплећним мразевима, или садња воћака на земљишту са високим нивоом подземних вода, услед чега долази до сушења стабала. Климатске промене и непогоде и све чешће екстремне године разлог су више што је правилан избор локалитета за нове засаде постао услов без којег, не само поједине воћне врсте, већ ни сорте не могу да остваре максимум свог генетичког потенцијала у погледу висине приноса, квалитета плода, обојености и облика.
Погрешна воћна врста, чак и сорта на погрешном месту је промашена инвестиција, која не може касније да се исправи никаквим агро и помо техничким мерама. Зато смо приступили воћарској рејонизације Србије, у оквиру које су утврђене границе и карактеристике воћарских рејона и подрејона. Рејонизација је резултат опсежних истраживања и богате традиције наших најпознатијих воћарских крајева. Чему нас она учи?
Значај демонстрационих огледа
Сваки наш регион се одликује специфичним земљишним и климатским условима који у великој мери одређују која воћна врста и сорта могу ту успешно да се гаје. Да би се нека врста, односно сорта могла успешно гајити по савременој технологији у неком региону, потребно је поставити демонстрационе огледе. Микроогледи се постављају у циљу испитивања могућности, не само за производњу воћних врста и сорти, већ и за примену различитих технологија гајења. За све нове технологије гајења је потребна је и едукација пољопривредника. И то ће се радити на демонстрационим парцелама и даваће се препоруке за даље ширење таквих засада. За подизање огледа неопходан је детаљан пројекат на основу кога би се подигли огледни засади. То је посао који не треба одлагати, а почео је први пут ове године на демо пољима Земљорадничке задруге „Наши воћари“ у Ариљу.
Само орах није пробирач
Приликом избора воћних врста које ће се гајити у појединим крајевима, треба уважавати агроеколошке услове који највише одговарају појединим воћним врстама. Највећи део Србије припада брдско-планинском подручју, док су равничарски делови углавном у Војводини, Поморављу и делу Косова и Метохије.
Најбољи услови за шљиву и малину су у околини Ваљева, Шапца, Осечине, Ариља, Косјерића и Чачка. Јабука најбоље резултате даје у Суботичко-хоргошком региону, у околини Бачке Паланке, Беле Цркве, Београда и Смедерева. Аутохтоне сорте јабуке дају добре резултате само у појединим крајевима. Тако, добре резултате у Метохији дају сорте шербетка и визајка, крстовача у околини Ивањице, шарунка у Топлици, бојшанка у Грделичкој клисури, зејтинка у сливу реке Рашке, зеленика у простору Криве Паланке, шуматовка и колачара у Подрињу и будимка у околини Ивањице, Ариља и Александровца.
Орах се може успешно гајити у свим воћарским деловима наше земље, само што треба пазити на избор сорти и локације. Рејони Књажевца, Неготина, Зајечара, Пожеге, Подриња, Шумадије и Фрушке горе веома су повољни за узгој ове воћне врсте.
Вишња најбоље резултате даје на југу Србије, у околини Вучја, Прокупља, Лесковца и Књажевца. Овде се веома добром показала облачинска вишња, чија је производња довела до привредног препорода целокупног овог краја. Ниједна воћна врста није имала такво повећање производње као што је имала вишња, али је то резултат велике тражње на домаћем и иностраном тржишту, као и развоја прерађивачке индустрије и расхладних уређаја.
Рејонизација замајац развоја
Суштина је да врсте и сорте треба бирати према природним условима средине, које ће добро успевати и захтевати мање напора око гајења. Поред тога, избор сорти зависи и од тога да ли се сорте бирају за комерцијалну производњу, или за баште и окућнице.
Избор сорти за производњу је веома одговоран посао било да се ради о избору сорти за баште и окућнице или за веће плантажне засаде. Приликом избора врсте, односно сорте за гајење, мора се повести рачуна о следећим елементима: о еколошким условима места, потреби и близини тржишта, односима оплодње међу сортама, дужини живота воћака итд. У топлијим рејонима треба гајити раније сорте да би раније стигле за бербу. За окућнице и баште треба бирати сорте које су отпорне према проузроковачима болести и штеточина и што више воћних врста и сорти различитог времена сазревања, а за плантажне засаде мањи број сорти.
Нови засади воћа подизаће се искључиво на подручјима која својим агроеколошким карактеристикама омогућавају постизање високих, редовних приноса плодова високог квалитета. Губици приноса воћа у Србији, услед лошег одабира локалитета и неповољних услова средине, битно ће се смањити, што води повећању просечног годишњег рода воћа, као и продуктивност и рентабилност производње.
На основу извршене рејонизације створиће се услови за бржи раст воћарске производње, интензификацију и увођење нових технологија и сорти. Подстицајним средствима стимулисаће се подизање засада одређених воћних врста само у рејонима који према рејонизацији највише одговарају за те врсте, што значи да ће се тако избећи промашене инвестиције и подизање засада где им место није.
