Подстицајним средствима стимулисаће се производња одређених воћних врста само у рејонима који, према рејонизацији, највише одговарају за те воћне врсте.
Познато је да у условима Фрушке горе најбоље резултате даје гајење јабуке, крушке и брескве, у Суботичко-хоргошком региону добро успева јабука и вишња, у западној Србији шљива, малина, купина, у јужној Србији облачинска вишња, јагода…
Воћарство је све важнија грана пољопривредне производње у Србији. Укупна површина под засадима воћа на територији Републике Србије, на основу података Републичког завода за статистику из 2017. године, износи 183.602 хектара. У укупној коришћеној пољопривредној површини у 2018. години воћњаци су заузимали 5,3 одсто, а производња воћа чини око 11 одсто вредности наше пољопривредне производње.
Ова грана је једна од перјаница пољопривреде Србије, и по напретку у увођењу савремених технологија, и по удруживању у задруге. Резултати се огледају у повећању производње, развоју појединих регија и задржавању младих на селу. Воће и прерађевине од воћа се у последњих неколико година налазе на првом месту у спољнотрговинској размени Србије. Међу 10 извозних пољопривредних производа налазе се смрзнута малина, свежа јабука и смрзнута вишња. И поред тога, потенцијали Србије нису довољно искоришћени за развој воћарства и у наредном периоду у мерама аграрне политике производња и прерада воћа треба да заузму још значајније место.
Боље коришћење онога што имамо
У Србији имамо и велике плантаже, и велики број мањих засада воћа који су подигнути на неодговарајућим локалитетима, те нередовно рађају, дају ниске приносе или лошији квалитет плодова. Пример за то су засади кајсије, брескве или трешње у равници, где их угрожавају мразеви, или садња на земљишту с високим нивоом подземних вода, услед чега долази до сушења стабала. Такви пословни промашаји не треба да се догађају воћарима који прате савремену науку, струку или барем пољопривредну политику у својој држави и који брину о сваком уложеном динару. А, сигурно неће, као што се упркос свему понекад догађало, бити помагани државним аграрним давањима и стимулансима.
То је резултат воћарске рејонизације Србије, специфичног и веома квалификованог водича за подизање нових воћњака, иза којег великим радом и знањем стоје наши стручњаци, не само воћарских усмерења, него и педолози, агрохемичари, метеоролози… Нови засади воћа подизаће се искључиво на подручјима која агроеколошким карактеристикама омогућавају постизање високих, редовних приноса плодова високог квалитета. Губици приноса воћа у Србији услед лошег одабира локалитета и неповољних услова средине тако ће се смањити, а повећаће се просечан годишњи род воћа, као и рентабилност и продуктивност производње. На основу урађене рејонизације створиће се услови за бржи раст воћарске производње, интензификацију и увођење нових технологија и сорти… Подстицајним средствима стимулисаће се подизање одређених воћних врста само у рејонима који, према рејонизацији, највише одговарају за те воћне врсте.
Сведоци смо експанзије воћарске производње у последњој деценији. Развој воћарства не огледа се само у повећању површина под воћњацима, већ првенствено у увођењу савремених технологија гајења воћака, по угледу на развијеније регионе у Европи. Савремени концепт гајења воћа претпоставља велике густине садње, квалитетни садни материјал, остваривање редовних и веома високих приноса плодова врхунског квалитета. Улагања у заснивање засада су велика, очекује се рано ступање на плодоношење и брз повраћај уложених средстава. С обзиром на високе трошкове при заснивању засада, ни најмањи сегмент производње не сме се препустити случају, поготово кад је реч о природним условима за одређену производњу. Зна се да природни услови у појединим регионима Србије не одговарају другим областима биљне производње, али су зато поједине воћне врсте у тим регионима нашле оптимално место за постизање врхунских резултата по квалитету, приносу и приходу.
Мање штете и ризици
Савремена интензивна производња воћа у великој мери зависи од услова средине. Ако услови нису одговарајући, чак и најбоља сорта, уз најбољу агро- и помотехнику, неће дати добре резултате. Узимајући у обзир ово, али и чињеницу да су воћке вишегодишње биљке, веома је важно да се умање ризици утицаја спољне средине. Ниске температуре током и после мировања су у нашим условима, из године у годину, кључни фактор смањења приноса воћних врста, а тиме и смањења укупне воћарске производње. Најсигурнија мера за спречавање настанка штета од мраза је избор воћне врсте и сорте у зависности од датих агроеколошких услова. То, другим речима, значи да осетљиве воћне врсте не треба гајити у регионима са учесталом појавом ниских зимских температура и пролећних мразева.
Воћарска производња у Србији највећим делом се обавља на отвореном па, без обзира на ниво улагања у производњу, ризик од губитка приноса услед дејства фактора спољашње средине, увек постоји и штете због таквих утицаја су огромне. То посебно долази до изражаја у годинама када се јављају ниске зимске температуре, пролећни мразеви, велике количине падавина, екстремна суша, град и у последње време – олујни ветрови. Услед глобалних промена климе, овакве екстремне године све су чешће. Повећањем интензивности производње путем инсталирања система за наводњавање, противградних мрежа, анти-фрост система, смањују се ризици по приносе. Међутим, ради се о скупим инвестицијама које су рентабилне једино у агроеколошким условима који одговарају одабраној воћној врсти.
Постоји тенденција да се велики комплекси воћних засада подижу у равници, на традиционално ратарским површинама. Ограничавајући фактор за производњу на овим засадима су првенствено ниске температуре, али и мала колебања температура у време сазревања, због чега плодови појединих сорти јабука, рецимо, не могу ни обликом ни бојом да конкуришу плодовима узгајаним на већим надморским висинама.
Усклађеност са Стратегијом развоја пољопривреде
Према Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024. године, рејонизација воћарске производње наводи се као један од основних предуслова развоја воћарства у Републици Србији. У Стратегији се наводи да инвестиције у нове засаде морају пратити препоруке рејонизације воћарских и виноградарских производних подручја. Оперативни циљеви за реализацију овог приоритета, који се односе на воћарску производњу, јесу повећање површина под вишегодишњим засадима (плантажним и матичним засадима), прилагођавање сортимента воћака и винове лозе производним условима и унапређење технологије производње, за шта је неопходно израдити студију рејонизације.
Правилан избор локалитета важан је не само за поједине воћне врсте, већ и за сорте, како би могле да остваре максимум генетичког потенцијала у погледу висине приноса, квалитета плода, обојености и облика. Разноврсност природних услова наше земље, нарочито климатских, условљава и карактер воћарске производње. У појединим воћарским крајевима, према обиму производње издвојиле су се поједине воћне врсте, адаптиране на локалне агроеколошке услове, мада су присутне и друге воћне врсте.
Листаврстаисорти – гдекојусадити
Сви ови ограничавајући агроеколошки фактори и карактеристике воћних врста и сорти узети су у разматрање при изради рејонизације. Циљ пројекта био је дефинисање воћарских рејона и подрејона у Србији, са детаљним описом климатских, земљишних, топографских и биотичких карактеристика, као и креирање листе воћних врста и сорти и препорука и ризика за њихово гајење на одређеном подручју.
Предуслов за решавање наведених проблема је управо таква воћарска рејонизација, у оквиру које смо утврдили границе и карактеристике воћарских рејона и подрејона у Србији. Рејонизација је делимично рађена и на основу познавања успешне производње појединих воћних врста и сорти у традиционалним воћарским регионима Србије. Познато је да се издвајају поједини макрорејони у којима одговарајуће воћне врсте дају најбоље резултате. Поред главних макрорејона, издвајају се мање производне локације, чија се погодност за гајење одређених воћних врста мора посебно испитати, ради даљег успешног ширења воћних засада и максимализације или барем оптимализације резултата воћарске производње.
Климатске, земљишне и орографске анализе
Анализирани су климатски, земљишни, орографски фактори у сваком од округа пројектног подручја. На основу прикупљених података, наведене су граничне вредности за повољност гајења воћних врста по окрузима, креиране листе воћних врста и сорти и дата стручна препорука за гајење одређене воћне врсте и сорте у региону, као и препорука намене сорте. Дефинисана су подручја у којима владају најповољнији климатски, едафски, орографски, педолошки и други услови, за производњу одређене врсте воћа, како би добили максималне резултате, унапредила воћарска производња, и остварили редовнији, високи и уједначени приноси, уз плодове високог квалитета, како свежих, тако и за прераду.
Анализа погодности макро- и микрорејона за гајење појединих воћних врста, сорти и клонова, одабир подлога и узгојних облика – био је други специфични циљ воћарске рејонизације Србије. Као трећи специфични циљ овог пројекта, добили смо и границе воћарских макро- и микрорејона, листу воћних врста и сорти препоручених за гајење у датим рејонима и препоруке за њихово успешно гајење¢
