Kupinjaci u Kolubarskom okrugu odoleli su sušnom vremenu, a kako ističu stručnjaci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, nedostatak vlage i visoke temperature nisu uticale na ovogodišnji rod.
„Berba kupine na nižim terenima počela je i prvo u ovom kraju stižu loh nes i tripl kraun, a i čačanska bestrna takođe polako zri“, kaže Đorđe Sovilj, stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo.
Dodaje da je najviše zasada na području Stava i da su ih obilazili u prethodnom periodu. Uglavnom su svi u dobrom stanju, jedino kod onih koji se nalaze na nižim nadmorskim visinama ima oštećenja od visokih temperatura.
Prve otkupne cene za tu voćnu vrstu kreću se od 80 do 120 dinara za one koje su gajene na konvencionalan način, dok za kupinu iz organskog uzgoja hladnjačari izdvajaju još 30 do 40 dinara. Sovilj podseća i da je ranijih godina otkupna cena bila znatno niža pa je jedan deo poljoprivrednih proizvođača pomalo zapostavio svoje kupinjake.
„Sada kada je cena ovako visoka, proizvođači imaju motiv da više ulažu i da sređuju svoje zasade“, napominje Sovilj.
Pre svega, trebalo bi ih navodnjavati, postaviti mreže za zasenu kako bi se zaštitili od ovako visokih temperatura, a preporuka je i da se koriste protivgradne mreže.
U protekloj deceniji, u samo dve godine bila je dobra otkupna cena, mada u tom trenutku, kvalitet nije bio nešto naročit.
„Jedne godine bilo je dosta kiše pa je kupina i dosta trulila, a druge sezone zbog suše nije mogla da dozri, ali eto, vrednost joj je bila kao i sada. Nije samo kvalitet presudan u tom slučaju. Ova voćka se dosta traži u industriji za prirodne boje“, priča ovaj savetodavac
Takođe ukazuje da su loh nes i tripl kraun više konzumne sorte, ali po prinosima ne mogu da se porede sa čačanskom bestrnom i ona je još uvek najisplativija za proizvodnju. Isto tako su manje otporne na pepelnicu, pa oni voćari koji nisu koristili zaštitu imali su velikih gubitaka.
Milena i Milan Simanović iz Osladića na svom imanju gaje loh nes i čačansku bestrnu, a na nešto manjoj površini i sortu džambo.
„Nekada sam imao kupinjak na nekih 60 ari, ali sam pokrčio i ostalo mi je oko 40 ari. Ne možemo da postignemo da radimo samo nas dvoje“, kaže Simanović, koji je inače penzioner i živi u Valjevu, a kupinu gaji na porodičnom imanju u Osladiću.
Napominje i da je cena bila proteklih godina loša -10 dinara, 13, 20, kako kad, a to je, kaže, baš malo.
„Ima dosta rada oko nje, treba je očuvati. Za sad je dobra, ali ne bi valjalo da ponovo budu visoke temperature jer će izgoreti“.
Kako naglašava njegova supruga, iako se berači plaćaju od 3.000 do 3.500 dinara, teško je naći ko bi to hteo da radi.
„Teže je raditi u malinjaku nego u kupinjaku“, objašnjava Milena. „Malina se sporije bere, zakače se grane, a u kupinjacima je lakše. Novac koji budemo dobili od otkupa, planiramo da uložimo u navodnjavanje i povećanje zasada jagode, koju takođe imamo na imanju“, otkriva nam dalje planove.
Milorad Stanarčić iz Poćute ove godine zadovoljan je i prinosom i kvalitetom.
„Moja parcela je takva da nema puno sunca pa nije izgorela i za sad je u odličnom stanju. Počeo sam da berem loh nes, cena od 140 dinara je odlična. Onaj ko ove godine nije zađubrio i navodnjavao kupinjak na onoj suši, neće imati rod ove godine“, objašnjava Stanarčić.
On ima deset ari loh nesa i još 50 čačanke. Kako kaže, nekada je imao 80 ari, ali je iskrčio jer je prošle godine bila loša cena. Nije imao račun da plaća radnike, a sam nije mogao.
„Uzgajam i malinu polku koja stiže u isto vreme, a nju mi se više isplati da berem“, kaže naš sagovornik. Dodaje da se pokajao što je iskrčio, ali šta da se radi. U planu mu je da zasadi ponovo, ali neku od ovih novih sorti koje su otpornije na sušu.
Kupinjaci koji se nalaze u visinskim zonama iznad 500 i 600 metara nadmorske visine, u izuzetno su dobrom stanju i procenjuje se da bi prinosi mogli da budu od 15 do 20 tona.
Kakva će sezona za kupinu biti, zavisi od mnogo faktora. Otpornija je od maline, ima jači korenov sistem, a na rod će uticati i položaj parcele, nadmorska visina. Stručnjaci smatraju i da će sa ovakvom cenom, poljoprivrednici biti motivisani da zalivaju svoje zasade.
Voćari uglavnom sami proizvode sadnice, mada se i u rasadnicima može pronaći sertifikovan sadni materijal.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
