Potražnja za koštičavim voćem u stalnom je porastu i u našem regionu, i u Evropi. Da bi se povećali prinosi i zadovoljile potrebe tržišta, uvode se brojne mere: nove sorte kvalitetnih i atraktivnih plodova, slabobujne vegetativne podloge radi povećanja prinosa po jedinici površine, kao i odabir najboljih kombinacija sorta/podloga. Pred voćarima je stalno pitanje – kako povećati i prinose, i komercijalnu vrednost ploda? Jedna od osnovnih i neizostavnih pomotehničkih mera u intenzivnoj proizvodnji jabuke jeste primena biljnih regulatora rasta, dok kod koštičavih voćnih vrsta to predstavlja nepoznanicu.
Piše: dr Biserka Milić, vanr. prof.
Zbog rizika od izmrzavanja, proređivanje cvetova na našem proizvodnom području nije preporučljivo. S druge strane, potreba za visokokvalitetnim i krupnim plodovima koštičavog voća sve je veća, te se primena bioregulatora u različitim fazama njihovog porasta nameće kao jedna od mogućnosti za poboljšanje kvaliteta plodova i povećanje prinosa.
Nova saznanja i smernice za voćare
Tim povodom su na Oglednom dobru za voćarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta na Rimskim šančevima postavljeni ogledi kod trešnje, šljive i kajsije, u okviru kojih je ispitivan uticaj primene bioregulatora na kvalitet ploda i na prinose. Istraživanje je obavljeno u zasadu koji je podignut 2012. godine, pokriven protivgradnom mrežom, a navodnjava se sistemom „kap po kap“. Međuredni prostor je zatravljen i održava se košenjem, a prostor u redu održava se upotrebom herbicida. Kod trešnje na podlozi gizela 5 razmak sadnje je 4 x 1,5 m (1.666 stabala po ha). Kod kajsije i šljive razmak sadnje je 4 x 2 m, što ukupno iznosi 1.250 stabala po hektaru.
Kod trešnje ogled je postavljen na četiri sorte: samit, kordia, reginai lapins. Kod kajsije je izabrana novosadska sorta NS4 na podlozi džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) i interpodlozi crnitrn (Prunus spinosa L.). Kod šljive je ogled postavljen na sorti čačanskarodna kalemljenoj na dve podloge (generativnoj – džanarika sa međupodlogom crnitrn, i vegetativnoj wavit).
Cilj istraživanja bio je da se ispita uticaj primene bioregulatora na kvalitet ploda kod koštičavih voćnih vrsta, uključujući različito vreme primene i različite koncentracije bioregulatora.
Kod trešnje su tretmani primenjeni u fazi precvetavanja, kod šljive u periodu kada su plodovi dostigli veličinu lešnika (kraj aprila/početak maja). Kod kajsije su tokom 2016. tretmani primenjeni u dva termina: u fazi kada je prečnik plodića dostigao veličinu oko 5 mm i u fazi kada je prečnik plodića iznosio oko 10 mm (plod veličine lešnika). U drugom terminu primenjeni su samo tretmani α-naftilsirćetnom kiselinom i oni su u daljem tekstu označeni sa NAA10* i NAA20*.
Na osnovu analize dobijenih rezultata u 2016. godini, u toku 2017. godine tretmani su primenjeni samo u fazi kad je prečnik plodića kajsije iznosio oko 10 mm. Svi tretmani tokom 2017. godine su u daljem tekstu pored skraćenog naziva tretmana označeni i zvezdicom.
Plodovi trešnje veoma su cenjeni na domaćem, ali i na svetskom tržištu. Masa i prečnik ploda predstavljaju najvažnije kriterijume kvaliteta kod ove voćne vrste. Sitni plodovi jedan su od ograničavajućih faktora za njihovo uspešno plasiranje na tržištu.
Upotrebom bioregulatora kod trešnje u periodu 2016–2018. došlo se do saznanja da se GA3 i NAA 20 mogu koristiti kao tretmani koji dovode do povećanja mase i prečnika ploda na podlozi gizela 5, kod svih ispitivanih sorti (grafikon 1). Zabeleženo je da tretman GA3 utiče na povećanje mase ploda i do 16,7%, a tretman NAA 20 do 21,5%. Kod sorte regina, usled primene tretmana NAA 20, zabeleženo je povećanje prečnika ploda za 10,4% u odnosu na kontrolu.
Jačina pokožice jedno je od najznačajnijih svojstava ploda trešnje koje utiče na sposobnost skladištenja. Povećanjem jačine pokožice ploda smanjuje se sklonost ka pucanju, pojavi truleži prouzrokovanih fitopatogenim gljivama i poboljšava se transportabilnost. Ustanovljeno je da bioregulatori značajno mogu uticati na ovaj parameter (grafikon 3). Primena tretmana GA3 dovela je do povećanja jačine pokožice kod svih ispitivanih sorti. Tretman NAA 20 uticao je na smanjenje jačine pokožice ploda kod sorti samiti lapins. Nasuprot tome, kod sorti kordia i regina u tretmanu NAA 20 zabeležena je veća jačina pokožice ploda, u poređenju s kontrolnim plodovima.
Kod svih ispitivanih sorti zabeleženo je da tretmani bioregulatorima utiču na povećanje sadržaja rastvorljivih suvih materija (RSM) i smanjenje sadržaja kiselina u plodovima (tabela 2).
Čačanska rodna još rodnija i kvalitetnija
Čačanskarodna jedna je od najzastupljenijih sorti u proizvodnim zasadima šljive u Srbiji, a mesto je našla i u sortimentu mnogih evropskih zemalja. Uspeva u različitim ekološkim uslovima i ne zahteva oprašivače. Veoma je rodna sorta, pogodna kako za stonu potrošnju, tako i za sušenje i preradu.
Primena bioregulatora u regulisanju rodnosti predstavlja efikasan i jednostavan način za povećanje prinosa s odgovarajućom veličinom i kvalitetom ploda. Na grafikonima 5 i 6prikazan je uticaj bioregulatora na visinu prinosa i masu ploda sorte šljive čačanskarodna u 2016. i 2017. godini. U obe godine istraživanja, masa ploda bila je veća u tretmanima bioregulatorima. Jedino je u 2017. godini masa ploda u tretmanu BA 50 i GA3 na podlozi wavit bila manja u odnosu na netretiranu kontrolu. Tretmani bioregulatorima ispoljili su stimulativni efekat na masu ploda šljive na obe ispitivane podloge: džanarika s interpodlogom crnitrn i wavit, što potvrđuje njihovu efikasnost. Najveći prinosi sorte čačanskarodna tokom istraživanja zabeleženi su u tretmanima benziladeninom na obe podloge, što potvrđuje uticaj benziladenina na povećanje visine prinosa.
Najveći sadržaj rastvorljivih suvih materija (RSM) i ukupnih kiselina u plodovima izmeren je u tretmanu GA3, a najmanji u plodovima s kontrolnih stabala (tabela 3). Izuzetak su bili plodovi ubrani sa stabala kalemljenih na podlozi džanarika s interpodlogom crnitrn, kod kojih je najveći sadržaj kiselina bio u tretmanu BA 100, a najmanji u tretmanu GA3. Veći sadržaj RSM i kiselina u plodovima čini ih pogodnim za upotrebu u svežem stanju, ali i za sve vidove prerade.
U tabeli 4. prikazan je prinos šljive po tretmanima u 2017. i mogućnost povećanja prihoda usled njihove primene. Možemo zapaziti da su najviši prinosi i dobit ostvareni u tretmanima benziladeninom, što u potpunosti opravdava njegovu primenu s ekonomskog aspekta. Pored toga, pozitivno su uticali na masu ploda, sadržaj rastvorljivih suvih materija i kiselina, te se njegova primena u intenzivnim zasadima šljive može preporučiti kao redovna pomotehnička mera.
Uticaj momenta primene na krupnoću ploda kajsije
Zahvaljujući atraktivnom izgledu, skladnom odnosu hranljivih sastojaka i visokoj hranljivoj i upotrebnoj vrednosti, kajsija zauzima značajno mesto među koštičavim voćnim vrstama. U mnogim zemljama, pri podizanju intenzivnih zasada prednost se uglavnom daje lokalnim sortama. Poslednjih godina u plantažnim zasadima Vojvodine najzastupljenije su novostvorene novosadske sorte NS4, NS6, novosadskarodna i novosadskakasnocvetna, priznate 2004. godine. Sortu NS4 karakterišu pozitivna svojstva u pogledu kasnog cvetanja, rodnosti i krupnoće ploda. Pored pogodnosti za stonu potrošnju, s visokim udelom suvih materija, odlična je i za sušenje i preradu.
Pravilan odabir sorte i izbor odgovarajućeg tretmana pre berbe mogu u velikoj meri da poboljšaju kvalitet plodova. U intenzivnoj proizvodnji, primenom biljnih regulatora rasta regulišu se brojni fiziološki procesi voćaka, postiže se bolji kvalitet ploda, povećava se skladišna sposobnost i reguliše rodnost i bujnost stabala. Jedan od glavnih parametara prilikom ocene kvaliteta je masa ploda. Rezultati ispitivanja u 2016. godini pokazuju da je jedino tretman NAA 20 primenjen u fazi kada je prečnik ploda iznosio oko 10 mm (u daljem tekstu označen kao NAA 20*) imao za 4% veću masu ploda u odnosu na kontrolu. U svim ostalim tretmanima masa ploda bila je manja, a s obzirom na veoma malu razliku između NAA 20* i kontrole, možemo zaključiti da tretmani bioregulatorima tokom 2016. godine nisu imali uticaja na masu ploda. Međutim, ukupan broj plodova na kontrolnim stablima bio je dva do tri puta manji u odnosu na plodove iz tretmana. S obzirom na to da su masa ploda i opterećenost stabala obrnuto srazmerni, mogli su se očekivati krupniji plodovi na kontrolnim stablima. U 2017. godini, kada su stabla bila ujednačene opterećenosti, svi tretmani bioregulatorima pozitivno su uticali na masu ploda. Najveći uticaj na povećanje mase ploda (28% u odnosu na kontrolu) imao je tretman NAA 20*. U drugoj godini ispitivanja tretmani NAA 10* i BA 100 opravdali su primenu, s obzirom na to da je masa ploda u ovim tretmanima u odnosu na kontrolu bila za 24% veća.
Momenat primene tretmana je od ključnog značaja za ispoljavanje efekata primene bioregulatora kod kajsije, a najbolji je kada prečnik plodića dostigne veličinu oko 10 mm. Za povećanje mase ploda najbolje je koristiti α-naftilsirćetnu kiselinu u koncentraciji 20 mg L-1, u fazi kada je prečnik ploda 10 mm (faza veličine lešnika).
