Piše: Jelena Lukić
Daniela i njena ćerka Đurđa Milanović iz Kočinog sela kod Jagodine treću godinu zaredom s nestrpljenjem čekaju da zasade svoju „baštu bez motike“, a ove godine su odlučile da same proizvedu rasad, i to od autohtonih sorti povrća.
– Ljudi koji imaju seme autohtonih sorti nisu razvili proizvodnju rasada, tako da smo bile prinuđene da same od tog semena proizvedemo rasad, po knjigama, jer nikakvog iskustva nemamo. Autohtono seme našla sam na društvenim mrežama – kaže Daniela Milanović.
Rasad proizvode u improvizovanom plasteniku, odnosno u plastičnim kutijama.
Čaj od maslačka i kamilice za dezinfekciju semena
– Najviše su nas privukle naše autohtone sorte paprike i paradajza kao što su volovsko srce, gružanski gigant, jabučar, šljivar. Naručile smo oko 30 različitih vrsta i sve smo posejale. Neke sorte su s naših prostora, a imamo i iz Mađarske, Rumunije, kao i neke sorte koji su uzgajali Amiši. Nabavile smo ljutu papriku čarapitu, zatim ljubičastu papriku, kao i meksičku lubenicu od koje se pravi turšija, onda kovrdžavi peršun i crvenu šargarepu – navodi Daniela – Početkom marta u visoke leje posejala sam blitvu, spanać, šargarepu, salatu i peršun.
Pre sadnje seme se potapa u čaj od maslačka i kamilice, zbog dezinfekcije i hranljivih materija koje oblažu seme i hrane ga.
Kada se pre tri godine porodica Milanović – otac Ljubiša, majka Daniela, sin Đorđe i ćerka Đurđa – preselila iz Jagodine u Kočino selo, s idejom da renovira stoletnu kuću dede Dragomira Milanovića (93) i živi zdravim načinom života, Daniela je najpre posadila klasičnu baštu. Međutim, korov se brzo širio, zemlja je bila tvrda, tako da je bilo puno problema.
Nisam želela da budem rob te bašte, pa sam počela da čitam i tražim alternativu. Došla sam do permakulture i parole „dovedimo prirodu u svoju baštu“. Tako smo Đurđa i ja formirale povrtnjak u visokim lejama, poznat i kao „bašta bez motike“. Cilj je da se imitira priroda i spontani životni procesi u prirodi, jer u prirodi nema kopanja, a život je najbujniji tamo gde je zemlja pokrivena organskom materijom. To je najlakše izvesti pomoću visokih, odnosno uzdignutih leja – kaže naša sagovornica.
Malč hrani useve, čuva vlagu i guši korove
Drvena korita pune se kompostom i svim organskim otpadom, lišćem, pokošenom travom, piljevinom. Porodica Milanović ima desetak leja dimenzija 1,2 x 4m.
Na zatravljenu površinu stavlja se sloj kartona, a preko njega sloj sitnih grančica, piljevine, trulog lišća, pokošene trave, kore od voća i povrća iz kuhinje, slame, sena, pokidanih lekovitih biljčica kao što su kopriva, maslačak, gavez. Preko organskog otpada stavlja se sloj zemlje debljine 10 do15 cm, a poželjno je da bude šumska zemlja, pregoreli stajnjak ili kompost – objašnjava Daniela.
Organski otpad hrani biljke odozdo, truli, sjedinjuje se sa zemljom i na licu mesta nastaje kompost.
Dok biljke rastu, nema kopanja, riljanja, grabuljanja. Jedino je poželjno da se povremeno doda novi sloj organskog otpada. Taj pokrovni organski materijal zove se malč – ističe sagovornica.
Prilikom zalivanja spiraju se hranljivi sastojci koji se nalaze u malču, dobija se neka vrsta čaja od komposta i biljke imaju stalnu prehranu. Malč drži vlagu i štiti zemlju od prevremenog isušivanja, pa nema potrebe za čestim zalivanjem. Takođe, malč guši korove.
Kozje mleko, soda bikarbona i kopriva teraju bolesti
Suština visokih leja je u tome da zemlja nikad ne sme da bude gola i nema prevrtanja zemlje. Od bolesti Milanovići biljke štite raznim rastvorima, među kojima je rastvor kozjeg mleka i vode ili sode bikarbone i vode.
Leje se đubre prirodnim đubrivom, može čajem od koprive, maslačka i gaveza, zatim može rastvorom vode i kvasca, a povremeno se posipa pepelom.
Biljke jedna drugoj zaštita
Đurđa Milanović ističe da se biljke međusobno dopunjuju i da jedna drugu štite od zaraznih bolesti i insekata.
– Na primer, sadi se jedan red šargarepe, jedan red luka, jer se tako biljke dopunjuju. Luk svojim mirisom tera biljne vaši. Začinsko i lekovito bilje, kao što su kantarion, matičnjak, nana, lavanda, majčina dušica, kombinuje se sa drugim biljkama. Lekovite su biljke dobrodošle svuda. Sama leja treba da bude raznovrsna – objašnjava Đurđa.
– Nismo imali nikakve bube i bolesti biljaka, na primer plamenjaču. Imali smo samo rovca, a i njega smo oterali jačim rastvorom koprive – priča Daniela.
U svojoj bašti Milanovići gaje paradajz, krastavac, cveklu, tikvice, jagode, paprike, luk, kivano, razno začinsko i lekovito bilje.
– Proizvodimo samo za naše potrebe, a ono što nam ostane, poklanjamo prijateljima. Plodnost je bila velika, a povrće je bilo neverovatno krupno, zdravo i izuzetno ukusno – kaže Daniela – i ističe da ovu baštu doživljavaju i kao ukras dvorišta jer je puna raznobojnog povrća, prošaranog cvećem i lekovitim biljkama.
– Sve nam je to veliko zadovoljstvo. Ponosna sam kada vidim našu baštu koju radimo s mnogo ljubavi, a bez mnogo muke.
Milanovići kažu da je njihova misija da šire ideju o zdravom životu, organskoj hrani i životu van sistema jer je i njih prelazak u selo preporodio. Prave i sajt, gde će pisati o razlozima dolaska na selo i izboru pravog mesta za život.
