Svaki pijačni prodavac čim kroči ujutro u pijačni prostor može da pretpostavi kakav će biti pijačni dan. Na vranjskoj pijaci kod Bujkovskog mosta malobrojni kupci su imali priliku da kupe kilogram spanaća za 80 dinara, deset komada jaja od koka koje trče po dvorištu za 200, ali i da dobiju od četiri do pet glavica salate za sto dinara.
To, međutim, nisu mogli kod prodavaca koji su za komad, takozvanih, farmerskih jaja tražili od 15 do 20 dinara. Vezicu blitve, rotkvice i struk praziluka prodavali su po 50 koliko je stajao i kilogram krompira. Za tri vezice belog luka, kilogram cvekle i šargarepe prodavci su morali da izdvoje 100 dinara. Paradajz je bio najskuplji i kilogram se mogao se kupiti za 300, dok je kupus mogao da se nađe po ceni od 200 do 250 dinara. Na tezgama prodavaca bilo je i gotove zimnice, a po običaju najviše je bilo interesovanja za ljute papričice koje su se, u zavisnosti od pakovanja, mogle kupiti po ceni od 150 do 400 dinara.
Milorada Stanisavljevića iz sela Donje Krajince, kod Leskovca, ovakva situacija na pijaci veoma zabrinjava. Pogotovo što pod ranim povrćem ima čitav hektar koje je odavno stiglo za prodaju. Kaže da zima nije bila baš naklonjena povrtarima, ali da su oni uprkos jakim mrazevima uspeli da sačuvaju zasade. Međutim, prodaja ide toliko loše da još uvek nije uspeo da nadoknadi uloženo. Samo za seme luka je dao 200.000 dinara, s tim što je dobio popust kada je rekao koju količinu uzima.
– Zbog svega ovoga nakupcima prodajem vezicu mladog luak po ceni od trideset dinara, da bi ga oni na beogradskoj pijaci prodavali trostruko više – kazuje Milorad i ističe da svega ovoga ne bi bilo kada bi imao ugovorenu proizvodnju, gde bi tačno znao kome, koliko i po kojoj ceni treba da proizvede određenu robu.
On ističe da zbog ovakve situacije mladi ljudi ne žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Zato svi koji mogu odlaze da rade u fabrike ili u strane zemlje, gde sebi mogu da obezbede veće plate. Postupke ovih mladih ljudi on opravdava činjenicom da loš plasman proizvedene robe, a skup repromaterijal, ovu proizvodnju čini neisplativom.
– Odemo nas četvoro da sečemo spanać i ne možemo da zaradimo dnevnicu, a o većoj zaradi i da ne govorimo – tvrdi Milorad.
Tekst i foto: Gordana Nastić
