Riba se ovih dana češće nalazi na našim trpezama s obzirom na to da smo ušli u poslednju, sedmu nedelju vaskršnjeg posta. Međutim, i pored svih prednosti koje konzumiranje ribe ima po naše zdravlje, po potrošnji ribe smo i dalje daleko ispod evropskog proseka.
Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, belančevinama, vitaminima, a nutricionisti preporučuju da je konzumiramo bar dva puta nedeljno. Najviše ribe se proda i pojede za vreme božićnog i vaskršnjeg posta, ali generalno nemamo naviku da se bar dva puta nedeljno nađe na našoj trpezi.
Profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, dr Zoran Marković, ističe da pre svega, nemamo naviku da jedemo ribu, a često je i cena i naš plitak džep jedan od uzroka.
„Iako, generalno gledano, ukoliko uporedimo cenu ribe sa cenom drugih mesa koja konzumiramo, onda ćemo videti da je to manje-više tu negde približno. Ali često gubimo iz vida da je, recimo, za konzumnog šarana potreban 20 puta duži period da se uzgaji, nego piletina ili pet puta duži od uzgoja jagnjadi“, ističe profesor.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku količina konzumirane ribe se već godinama kreće nešto iznad pet kilograma. Nezvanični podaci kažu da je oko sedam kilograma, a trebalo bi da bude bar, četiri puta više kako bismo došli do evropskog proseka od 23,5 kilograma.
Poznate su brojne prednosti koje ima konzumiranje ribe, a naučnici sa Harvarda su na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog 2003. godine došli do zaključka da jedna konzerva tunjevine od 200 grama ima identično dejstvo na naš organizam kao aspirin.
„Kada bismo konzumirali mnogo više ribe, mnogo manje aspirina i drugih lekova bi nam bilo potrebno. Ništa nema hranljivije i potrebnije našem organizmu, kada se govori o mesima, od mesa ribe. Ne samo da imaju više vitamina, nego tu su i minerali. Posebno su značajne upravo te polinezasićene masne kiseline, omega-3 i omega-6 koje štite naš organizam ne samo od virusnih infekcija već i kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, psihičkih bolesti poput depresije i demencije“, naglašava profesor Marković.
Kada treba da odlučimo koju ribu ćemo kupiti profesor navodi da kada treba da poredimo, uvek je bolja živa od sveže ribe, sveža od zamrznute i zamrznuta od konzervisane.
Ako biramo svežu ribu meso mora biti konzistentno, oči moraju biti bistre da bismo bili sigurni da je sveža. Ukoliko možemo da je dodirnemo, ako se prst odmah vrati, znači da je tonus dobar i da je sveža, ukoliko ostane udubljenje, znači da nije. Ukoliko se po škrgama razvlače neke bele niti, to je znak da nije sveža, jer škrge bi trebalo da budu jasno crvene, kao krv.
„S druge strane, kada vidimo da je neka riba izuzetno jeftina treba imati na umu da to nije bez razloga. Znači verovatno da rok trajanja ističe za neki dan i moramo voditi računa i o tome“, napominje gost Jutarnjeg programa.
Zamrznuta riba je manje dobra u poređenju sa svežom, ali to je jedan od načina da ribu sačuvamo određeni vremenski period, ali ne bi smela da bude zamrznuta duže od četiri meseca.
Često se kao jedan od razloga zašto ne konzumiramo više ribe navodi strah da ribe potiču iz zagađenih voda. Pecaju se u blizini fabrika, a mnoge u sebi imaju veliku količinu teških metala štetnih po ljudsko zdravlje.
Profesor Marković smatra da je to neosnovan strah jer se na tržištu ne nalazi takva riba, već riba koja je uzgajana u ribnjacima koji su pod veterinarskom kontrolom i ne postoji mogućnost da u markete i ribarnice dođe riba koja će nam ugroziti zdravlje.
„Ta koju pecamo pored velikih reka ili pored velikih zagađivača i mesta gde se izlivaju otpadne vode u velike reke to je sportsko-rekreativni ribolov za lične potrebe. Oni to ne bi trebalo da rade, ali takva riba ne dolazi na tržište, to nije dozvoljno po našem zakonu“, naglašava prof. Zoran Marković.
Izvor: RTS
