Posledice lošeg ili rezultati uspešnog prezimljavanja pčela odražavaju se na celu sezonu, a samim tim i na prinos meda i ostalih proizvoda. Zato u ovom mesecu predstoje važni poslovi, koji će uticati na sposobnost zajednica da izdrže zimske uslove.
Izvođenje legla u ovom mesecu se znatno smanjuje. U poređenju s junom i julom, matica snese tek četvrtinu, odnosno polovinu jaja. Znači, u avgustu se dobije 14-15.000 radilica, a ako se ovome doda pet do šest hiljada pčela koje će se izleći u narednom mesecu, prosečan broj po društvu koje će ući u zimu neće preći 20-22.000. To je dovoljno da se zajednica tokom zime održi i u proleće razvije. Ali, nije dovoljno da se ostvari odličan rezultat. Zato je društvima u avgustu neophodno ono što im priroda uskraćuje – više hrane i nege, da bi u svakom pre zime bilo oko 35.000 pčela.
Najvažnije je podsticanje aktivnosti matice, jer radilice izvedene iz jaja položenih u ovom i narednom mesecu, održavaju društvo tokom zime i daju osnovu za prolećni razvoj.
U drugoj polovini avgusta dnevni unos treba da bude bar stotinak grama nektara više nego što pčele potroše. Međutim, ako nije tako, najbolje je da se košnice presele na pašu koja to može da obezbedi. U protivnom, neophodno je stimulativno prihranjivanje, svako drugo veče, šećernim sirupom u razmeri 1:1. To će omogućiti uspešan razvoj legla, pčele će biti mirne i izbeći će se opasnost od grabeži. Moraju se postaviti i pojila.
SLABE ZAJEDNICE DODATI JAKIM
Prilikom pregleda i pripreme za zimu, često se otkriju zajednice koje su iz raznih razloga oslabile i nalaze se u tri-četiri, ili još manje „ulica“. Ako im se ne pomogne, doneće više štete nego koristi. Mogu postati izvor zaraze za ostale košnice, pa i susedne pčelinjake. Primorane su da se bore za opstanak, odnosno, umesto da se pripremaju za zimu i obnavljaju mladim pčelama, moraju da hrane i neguju ono malo legla.
Slaba društva s kvalitetnom maticom najbolje je dodati srednje jakim i jakim. Ako se ne iskoriste sve matice, ne treba ih uništavati, već sačuvati u rezervi. Dve-tri slabe zajednice, koje imaju samo nekoliko okvira legla, ne spajaju se, jer nikada neće postati uspešne u proizvodnom smislu.
Kada je u pitanju slabo društvo s lošom maticom, ne dodaje se nova, niti se spaja s drugom zajednicom. Najbolje je da se rasformira, a okviri s ispravnim saćem rasporede u košnice s dobrom maticom.
Društvu koje je kratko bilo bez matice, a još uvek je jako, odmah se doda nova, mlada i oplođena. To je bolje nego da se iskoristi za pojačavanje drugih. Još je bolje, ako za to postoje mogućnosti, da se spoji sa slabijom zajednicom u kojoj je mlada matica. Ona će u ovom i narednom mesecu položiti dosta jaja i doprineti da se društvo „podmladi“ do zime.
Okvire sa starim i novim saćem treba izvaditi iz prostora u kojem će tokom zime biti klube, a u proleće leglo. Višak okvira ostaće izvan košnice u zimskom periodu, a one u kojima se nalazi malo meda treba ostaviti da ih pčele „očiste“. U pološkama se ovakvi okviri postavljaju sa strane, malo razmaknu i na taj način odvoje od ostalih, dok su u nastavljačama razbacani. Čim ih pčele isprazne, odstrane se iz košnice.
S. Porobić
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
