Koliko priroda može biti ćudljiva i nepredvidiva, poljoprivrednici su se mogli uveriti tokom proteklih tridesetak dana, i to po ko zna koji put. U prvoj dekadi aprila vinogradari, ali i proizvođači drugih biljnih kultura, suočavali su se sa značajnim nedostatkom vlage u zemljištu, koji je uticao na kašnjenje vegetacije. Koliko se ona negativno odrazila na porast loze najbolje govori podatak da je u to vreme, zbog izostanka kiše, tek kretala, a u istom periodu lane dosegla je bila 7 do 8 centimetara. Čak su ovog proleća i korovi bili u zaostatku zbog suše. Međutim, za kratko vreme situacija se potpuno preokrenula.
Prema rečima enologa s Oglednog dobra za vinogradarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koje se nalazi u Sremskim Karlovcima, Siniše Ostojića, samo od Velikog petka, 26. aprila, do ponedeljka, 6. maja, palo je 70 litara kiše po kvadratnom metru. To je, po njegovim rečima, velika količina, a predviđanja su u tom trenutku bila da se u narednih desetak dana može očekivti da padne još toliko kiše.
Zaštitno prskanje pa – lačenje
-Niske temperature koje su pratile kišu usporile su porast loze, koja je u samom startu sezone bila u zaostatku – objašnjava Siniša Ostojić. – Prvo je sušni period u prethodnim mesecima uticao na to da vegaetacija kasni, a sada su dodatno i niske temperature za ovo doba godine doprinele da se nastavi taj trend. Loza je i dalje spora. Prošle godine otprilike u prvoj dekadi maja, mi smo obavljali prvo zalamanje u vinogradu. Sada to neće biti za, u proseku, mesec dana. Činjenica je da će ona zahvaljujući vlazi koju je u međuvremenu dobila i kada temperatura krene naviše, narasti, i mi ćemo doći u situaciju da nećemo moći da je „stignemo“, ali to za posledicu ima neke druge nepovoljne pojave.