Kada je pre oko deceniju i po odlučio da načini zaokret u životu i posao nastavnika matematike zameni vinogradarstvom i proizvodnjom vina, čime mu se doduše bavio i deda, Erne Sagmajster iz Kanjiže zacrtao je pravac na tom putu, od koga ne odstupa ni danas. Kao veliki poštovaoci i pobornici vina od autohtonih sorti, Sagmajster i njegov tadašnji ortak Jožef Nađ odabrali su nekoliko za koje su smatrali da spadaju u tu grupu, i ne samo to. Iako je sedište vinarije u Kanjiži, podigli su vinograd na Fruškoj gori, na teritoriji iriške opštine, iz ubeđenja da je to najbolje vinogorje na svetu i područje na kom su odabrane sorte bile rasprostranjene u prošlosti.
Piše: Zorica Milosavljević
Tako su na nekoliko potesa na Fruškoj gori zasadili furmint, kadarku i lipolist, od kojih je ova poslednja jedinstvena u Srbiji.
Miris i aroma lipovog meda
– Pripremajući se za sadnju, malo smo istraživali i pronašli podatak da je furmint poreklom s Fruške gore i da je uz njega u svakom vinogorju prisutan i lipolist – priča Erne Sagmajster, za sada jedini vinogradar koji poseduje tu sortu u Srbiji. – U pitanju je ženstvenija sorta od furminta. Ima veće telo, više aroma, a manje kiselina i veoma dobro rađa na položajima koji nisu tako suvi, jer ne voli sušu, ali ni manjak kalijuma. U tom smislu je zahtevnija sorta i ne može da uspeva na izrazito teškim zemljištima, kamenitim, kao što to furmint može. Međutim, to ona vrati kroz bogatu paletu aroma i zato smo odlučili da posadimo lipolist. Nismo ga puno zasadili, ni pola hektara, ali smo ga ipak time vratili na sortnu listu, uz furmint, kao i jedan klon kadarke. Sagmajster kaže da je, genetski gledano, lipolist potomak furminta, ili veoma blizak furmintu i sremskoj zeleniki. Po njegovom mišljenju, te tri sorte pripadaju istoj porodici iz koje potiču šardone i rajnski rizling.
– Lipolist ima izuzetno izdužene grozdove koji nisu zbijeni i ima manje bobice od furminta, ne sitne, ali puno manje. Grozd zna da bude dug čak i pola metra. Naziv potiče, što je očigledno, od oblika lista lipe, a forma ostavlja trag i na drugom planu, na aromama i mirisima. Oseća se miris lipovog meda, čak i arome tog meda su prisutne. Dosta često, sve zavisi na kojoj temperaturi se radi fermentacija, javljaju se citrusne arome, i to pretežno grejpfruta, pogotovo crvenog. Sve to zavisi i od mesta na kom se uzgaja. Lipolist, pored većeg tela, ima i veoma lepe tanine. To je sorta koja je u uzmahu kada je reč o proizvodnji oranž, maceriranih belih vina. Po mom mišljenju, lipolist je jedna od najboljih sorti za to, šta više, nisam pio bolji oranž nego što je od lipolista – kaže Sagmajster.
Lipolist se, objašnjava Sagmajster, često dodaje furmintu da bi se dobila široka paleta aroma i kako bi bio ukusniji i mirisniji, jer je daleko mirisnija sorta od furminta. Nakon dugog ispitivanja kapaciteta i dometa sorte, naš sagovornik je izabrao varijantu i tip vina za koji misli da je pobednička verzija.
Vina bez sumpora i pretakanja
– Od njega proizvodim vino koje maceriram nedelju dana. Potom ga presujem i pritom ne koristim uopšte sumpor. I flaširam ga bez sumpora. Prodajem ga pod nazivom „LH zero“. To je vino za koje mogu slobodno da kažem da bih mogao da ga prodam u neverovatnim količinama. Vrlo je traženo, počev od Holandije, preko SAD, Nemačke, do Italije. Odležava najmanje dve godine u buretu i bez pretakanja. Sva vina, inače, proizvodim bez pretakanja – objašnjava Erne.
Od 2.000 čokota lipolista Erne dobije godišnje od 1.000 do 1.300 boca. Kaže da ima niske prinose u vinogradu, ali je vino vrhunsko. Proizvodio je i vino drugačijeg tipa od njega, ali je odlučio da samo proizvodi macerirano. Trudi se da u njemu bude 13 do 13,5 odsto alkohola.
Za proizvodnju ovog vina potrebno je zrelo grožđe, a to znači da i tanini moraju da budu zreli, u protivnom, vino bi bilo veoma oporo, možda čak i gorko, što ne želim – priča naš sagovornik. – To je mač sa dve oštice. Ako suviše rano berem, gubim finoću i dobijam grube tanine. Radim li to kasnije, imam više alkohola u vinu, što je na tržištu sve manje popularno. Veći je problem u tome što se podiže PH jer gubimo i kiseline. Kako radim bez sumpora, teže je održivo vino. Tu je neophodno da se sve uskladi. Jedina sreća je što Fruška gora, barem ovaj kraj gde su mi vinogradi – Irig, Karlovci, odnosno njena istočna strana – daje takva vina koja mogu da se proizvode bez sumpora. Ima mnogo vinogorja u svetu koja imaju dosta poteškoća s osnovom – nemaju grožđe od kog mogu napraviti takva vina. To je bila srednje kasna sorta, sada sazreva oko 20. septembra, ali može se desiti da dozreva i do kraja tog meseca.
Sagmajster tvrdi da je vraćena na sortnu listu uz pomoć Instituta u Kečkemetu i ministarstava obeju država – Srbije i Mađarske. Pre oko dve godine dao je materijal za kalemljenje vinariji „Mačak“ iz Iriga, tako da će ga uskoro imati dve vinarije.
U Mađarskoj, kaže on, ima delako najviše lipolista. Poreklo mu se teško može utvrditi. Prema opisu koji je u svojoj knjizi „Soveršen vinodelac“ iz 1816. godine dao Prokopije Bolić, baveći se fruškogorskim sortama toga doba, od kojih je neke nazivao veliko belo grožđe, pretpostavlja da je reč o lipolistu.
Organski, i vinograd, i podrum
Kao što su od starta njegovo opredeljenje autohtone sorte, tako je i organska proizvodnja u vinogradu i podrumu filozofija vina koje se od početka drži. Kaže i da nije taj pristup proizvodnji vina sada u modi, radio bi tako. Raduje ga činjenica da je sve više takvih proizvođača.
– Jedino nam smeta to što ne možemo da otkupimo organsko grožđe s Fruške gore. To nam najteže pada. Naša vina možemo eskportovati uglavnom na Zapad, pa čak i Rusija traži organski proizvedena vina. Što manje sumpora je nezaobilazan kriterjum. Talas potražnje za takvim vinima raste na globalnom nivou. Mogli bismo da iskoristimo to interesovanje koji postoji u istočnim zemljama za naturalnim, prirodnim vinima Srednje Evrope, kako zovu tu školu vina, jer poštovaoci tog stila i okrenuti su prema nama, samo kupuju takva – kaže Sagmajster.
Kadarka, lipolist i furmint sorte su koje će se naći na njegovoj listi za sadnju kada bude povećavao zasade, sada kao samostalan vinar, a Fruška gora je mesto gde će to da uradi zbog uverenja da je to Bogom dan teren za odabrani sortiment.
Priča o poreklu furminta
U Tokaju su promenili priču o poreklu furminta otkako smo ga mi zasadili na Fruškoj gori. Pre su govorili da potiče iz Srema, a sad kažu da je oduvek bio samo tamo. Problem je u tome što, ako ga je samo tamo bilo, kako to da ga u ostalim vinogorjima Mađarske nema pod tim imenom. Ako je došao iz njihovog vinogorja, onda bi trebalo barem u jednom drugom vinogorju, gde je prisutan, da se zove takođe furmint. Zvao se sigeti, a to je naziv ovog dela Srema, i znači – ostrvo.
