U proleće, čim se zemlja prosuši, odgrću se vinogradi. Najbolje je da se ovaj posao završi do kretanja okaca. Ranije odgrtanje može biti štetno jer okca bi tada izmrzla i na onoj temperaturi na kojoj se to ne bi desilo za vreme potpunog zimskog odmora. Nije dobro ni da se sa ovom merom kasni. S porastom temperature okca počinju da kreću, pa se tokom odgrtanja oštećuju. Prilikom odgrtanja zemlja se pažljivo skida sa zagrnutih delova i vraća na prvobitno mesto.
U mladim vinogradima treba što pre postaviti naslon. To se može uraditi pre podizanja zasada, odmah posle toga ili tokom vegetacije u godini sadnje. Ne treba zanemariti činjenicu da se mlad čokot bez naslona sporije razvija i kasni s punim plodonošenjem. U uslovima kada se zakasni, oštećuju se koren i nadzemni delovi loze, očenjuju najrazvijeniji lastari, a kordunice obrazovane u takvim uslovima uvek su manjeviše deformisane.
Posle rezidbe vinograda i popravke naslona neophodno je vezati lukove. Da li će se iz vertikalnog položaja izvoditi u kosi, horizontalni, polulučni ili lučni položaj zavisi od naslona, uzgojnog oblika, načina gajenja loze. Vezivanje lukova se mora završiti pre kretanja pupoljaka, a vezivo se ne sme previše stezati, da ne bi došlo do urastanja. Ne treba zanemariti ni vezivanje srednje visokog i visokog stabla za kolac ili stub i krakova za žicu. Ova mera je važna za pravilno formiranje i održavanje uzgojnog oblika čokota jer se njegovim oblikovanjem teži da stablo bude što više pravo i uspravno. Ona koja su iskrivljena ometaju prolaz radnika i mehanizacije, a na takvim čokotima je i nepravilan raspored lastara i otežano osvetljavanje. Stabla treba da ostanu privezana bar do završetka stvaranja oblika čokota, a kod nekih se vezuju i kasnije. Zavisno od dužine stabla, vezuju se na jedno do tri mesta. Kraci kordunice vezuju se za žicu špalirskog naslona u godinama formiranja uzgojnog oblika i ostaju stalno privezani.
Zimske padavine sabiju zemlju, a ona se dodatno ugazi i prilikom radova, odnosno stvara se pokorica koja puca, pa se gubi dragocena zimska vlaga. Zbog toga je obrada zemljišta veoma važna agrotehnička mera. Najbolje je da se radi kada je zemljište prosušeno i umereno vlažno, odnosno kada se dobro usitni i poravna. Gornji sloj zemljišta treba da dobije mrvičastu strukturu. Obrada je neophodna i u mladim, i u rodnim vinogradima.
Prema navodima stručnjaka, prolećna duboka obrada zemljišta je obavezna na parcelama na kojima ona nije urađena u jesen ili u toku zime. Tada se primenjuje odoravanje zemljišta od čokota prema sredini, odnosno oranje „na slog“. Valja nastojati da se plužnim telima priđe što bliže čokotima da bi se bank što više razbio. Za parcele na kojima nisu obrazovani bankovi zemlje oko čokota, i gde je urađeno kvalitetno jesenje oranje, umesto prolećnog dubokog oranja preporučuje se duboko kultiviranje zemljišta „čizel“ plugovima ili rotacionim motikama. U takvim uslovima se pored dubokog rastresanja zemljište istovremeno usitnjava i ravna u međurednom prostoru. Bez obzira na način obrade, dubina treba da bude 15–20 centimetara. Zemljište u redu, odnosno neposredno oko čokota može da se obrađuje ručno ili mehanizovano odgovarajućim priključnim traktorskim uređajima sa tzv. bočnopomičnim telima. Sa svake bočne strane od čokota ostaje po 10 do 20 centimetara neobrađenog prostora na kome dolazi do razvoja korova koji neposredno konkurišu lozi (voda i hrana).
Porast temperature i povoljna vlažnost podstiču razvoj korova u vinogradima. Za njihovo suzbijanje u rodnim zasadima registrovan je veći broj preparata na bazi jedne, dve ili tri supstance. Neki herbicidi se koriste kao zemljišni i primenjuju se u periodu mirovanja loze, posle jesenjezimske ili rane prolećne obrade. Druga grupa se primenjuje u toku vegetacije – na početku i tokom vegetacije u periodu intenzivnog rasta korova.
Herbicidima se može prskati cela površina, ili samo prostor ispod čokota. Veoma je važno da se primenjuju u skladu sa uputstvom, vodeći računa da sredstvo ne zahvati zelenu masu čokota.
U ovom periodu počinje prekalemljivanje čokota. Uglavnom se primenjuje kalemljenje u procep. Čokot se odgrne do ispod spojnog mesta, pre „suzenja“, pa se testerom ili makazama prekrati stablo na dvatri centimetra ispod zemlje. Posle prestanka isticanja soka, presek se zagladi oštrim nožem i na podlozi napravi procep dubine četiripet centimetara. Vijoka se prekrati centimetardva iznad okca, a potom ispod njega s obe strane zaklisi. Postavlja se u procep i spojno mesto (kalem) veže gumenom ili plastičnom trakom, premaže parafinskim voskom i zagrne rastresitom, plodnom zemljom. Najčešće se u procep stavljaju dve vijoke. Pored kalema se podiže naslon, a humka redovno održava. Ne sme se dozvoliti pojava pokorice i korova.
S.M.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017
