Trijumf vina u zemlji rakije i piva
Piše: Zorica Dragojević
U kraju gde caruju rakija i pivo Željko Jungić se pre dvadeset godina odvažio da posadi vinograd i da pravi vino. Gledali su ga u Banjaluci sa čuđenjem, a on je svojom upornošću s vizijom uspeo da zauzme vodeće mesto među vinarima u Bosni. Danas, njegova vina lagano i sigurnim korakom osvajaju tržište Srbije i Balkana.
Vinarija Jungić nalazi se tamo gde su joj vinogradi, dvadeset kilometara jugoistočno od Banjaluke. Zasađeni su, na opšte iznenađenje Banjalučana 2003. godine, jer su u tom kraju, uglavnom, oduvek pili rakiju ili pivo.
Od vrste vina zavisi vrsta bureta
– Tada je bilo nonsens da se bilo šta što se tiče vina, radi kod nas u Bosni. Ovo je isključivo rakijski i pivarski kraj, tako da je njegov potez sadnje vinograda bio nešto nepojmljivo. Međutim, dvadeset godina kasnije, mi smo jedna od vodećih bosanskih vinarija i u prodaji i u kvalitetu, sigurno. Tome u prilog govore nagrade koje smo dobijali poslednjih godina – priča predstavnik vinarije Srđan Zrilić.
Dodaje da, što se vina tiče, rade sve i svašta:
– Pravimo i dosta kupaže. Radimo kuve bijele i po čemu smo prepoznatljivi to je naš bijeli parlatino kuve. Radimo kuve s pino blanom, sovinjonom, šardoneom, tramincem ili rizlingom, dok su šikari naše bordo kupaže koje imamo u više varijanti: bazna, rezerva i premijum. Pored toga radimo sortno kaberne i dobili smo Zlatnu kabaneru za kaberne iz 2015. godine. Imamo i merlo sortni i rajnski rizling sortni, pino noar, kaberne fran sortni, tako da imamo preko trinaest, četrnaest etiketa – ponosan je Zrilić.
Nabraja dalje sve ono što je dve decenije građeno:
– U šikarima nam je sedamdeset ili šezdeset posto uvek kaberne, većinski, pa idemo 20 do 30 posto merlo, 10 posto kaberne fran, dok je, na primer, bijelim kuveima to uvek negde izjednačeno, ponekad je šardone dominantan. Balatin kuve nam je sortno traminac, rajnski rizling, šardone i sovinjon. S tim smo izašli na tržište ove godine. Bilo je šest meseci u buretu.
Naglašava da sva vina odležavaju u hrastu ili inoksu, dok od vrste vina zavisi i vrsta hrastovog bureta:
– Premijum vina odležavaju dve godine u francuskom hrastu, rezerve dve godine u američkom i slavonskom hrastu, selekcija linija je inoks i jedna linija je osamnaest mjeseci u hrastu. Bijela vina su nam sva inoks, sem balatin kuve koji je šest mjeseci u drvenim buradima.
Zemljište vrlo pogodno za uzgoj grožđa
Ono što malo ko zna jeste da je banjalučko tlo vrlo pogodno za uzgoj grožđa.
– Tlo je savršeno za vina, ali se kod nas nisu pila. Posle rata kod nas se pio banatski i karlovački rizling, nisu se pila vina ni u lokalima. U restoranima su se pila bazna vina, nije bilo vinske kulture. Kad je Željko to zasadio, bilo je to ekstravagantno.
Nekada ekstravagantno, a danas vina uglavnom prodaju u okruženju.
– Sada većinu vina prodajemo u banjalučkoj regiji i prepoznatljivi smo kao vodeća vinarija u severnom delu Bosne. U Srbiji prolazimo dobro, lagano. Vino zahteva vreme, da se stekne brend, a kasnije sve dođe samo. Imamo uvoznika u Srbiji, prodajemo vina u Beogradu, na Zlatiboru, ulazimo u Šabac i Novi Sad i ne žurimo. Idemo prema jugu, želimo da posetimo i Niš, Kragujevac. U Beogradu prodajemo u vinotekama, a u Novom Sadu ćemo se uskoro pojaviti u „Krivini“, pa ćemo videti dalje kako ćemo – otkrio nam je predstavnik Vinarije Jungić Željko Zrilić.
