Kada se u Srbiji priča o poljoprivredi, pogotovo na onim mestima na kojima se o njenoj sudbini i odlučuje, stereotipi o srpskom seljaku su još uvek do te mere jaki, da i najobičniji konzumenti sredstava modernih komunikacija poljoprivrednika u centralnom delu zemlje zamišljaju kao mučenika pod šajkačom i opancima šiljkanima na nogama, dok „severnjaka“ iliti vojvođanskog paora vide kao dežmekastog melahonika obučenog u bele, široke „gaće“ sa sve masnim šeširićem na glavi i vlati pšenične slame u ustima.
Ne može se, istina, srpski poljoprivrednik barabar nositi sa kolegama iz Holandije ili Danske, mada mu i nije tako daleko po prinosima, ali oni koji se ozbiljno posvećuju agraru odavno voze traktore i kombajne sa GPS navigacijom, koriste digitalne aplikacije pa i dronove u praćenju proizvodnje, odnosno uveliko se služe blagodatima veštačke inteligencije u pokušaju da ne samo opstanu, već i unaprede svoju proizvodnju.
Da je veštačka inteligencija prepoznata kao neizostavni deo i srpskog agrara svedoči ne samo nedavno otvorena ogledna digitalna farma novosadskog Instituta „Biosens“ u koju su u okviru programa „Antares“ država Srbija i EU uložile 28 miliona evra, već i brojni domaći IT startapi koji su se okrenuli upravo poljoprivredi. Jedan od takvih kreacija srpske pameti dolazi iz Sombora, od autorskog tima „ABS digitalna platforma“, koji je okupio Aleksandar Marotić, široj javnosti poznat kao ključni čovek u dovođenju ćerke firme giganta „Ferero“ u našu zemlju, tačnije u Somboru obližnji Aleksa Šantić, što je dovelo po prave eksplozije novih zasada lešnika u Srbiji.
– Naša digitalna platforma se u suštini bavi procesom optimizacije investicionog ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju sa ocenom finansijske efikasnosti ukupnog investicionog ciklusa – definicija je digitalne platforme čije se rešenje, prema rečima Aleksandra Marotića, ovih dana probija i na tržište Istočne Afrike, odnosno Kenije, Tanzanije i Etiopije – Platforma „ABS“ se u odnosu na sada postojeća rešenja ističe time što je lišena ljudskog, često subjektivnog, faktora u preporuci najboljeg rešenja u investicionom ciklusu ali i proceni efikasnosti nameravane investicije, pošto zaključak daje automatizovan proces, odnosno skup algoritama – naglašava Marotić.
Pojednostavljeno rečeno, do sada poznati digitalni alati namenjeni poljo-proizvodnji na našem tržištu su bili okrenuti pre svega unapređenju same proizvodnje u tehnološkom smislu, ali „ABS digitalna platforma“, pored toga kao integralnog dela, sadrži i algoritme koji optimizuju investicije, bilo one na dnevnom, godišnjem ili višegodišnjem nivou. Korisnici ove platforme se mogu razvrstati u dva dela, odnosno sa jedne strane su poljoprivredni proizvođači, dok su sa druge spoljni, autsors saradnici, u vidu finansijskih institucija, naučnih instituta, fondova, sekretarijata, agencija, proizvođača semena, hemijskih sredstava zaštite, mehanizacije..
– Dakle, poljoprivrednik popunjavanjem univerzalnog obrasca izrazi svoj investicioni cilj bilo da je u pitanju redovno zasnivanje prouzvodnje, nabavka mehanizacije, izgradnja skladišnog objekta… na šta autosorseri, u okviru svog redovnog poslovanja, dostavljaju moguće rešenja koje nude zaniteresovanom poljoprivredniku. Algoritmi će, potpuno nepristrasno, ne favorizujući nikog od, da tako kažem, ponuđača selektovati najefikasnije rešenje za poljoprivrednika i dostaviti mu potpuni izveštaj, koji je dodatno tako formiran da sadrži sve parametre koji su nužni i prilikom konkurisanja za subvencionisanje proizvodnje i za bilo kakva dodatna sredstva kod finansijskih institucija – kaže Marotić, prema čijim rečima optimizacija proizvodnje na ovakav način rešava i prisutan problem da se za svaku fazu investicije tačno zna koliko je ona koštala, te da li je i koliko isplativa, što je do sada bila „nemoguća misija“ u pravoj šumi brojnih troškova koje iziskuje bilo koja investicija.
Kao primer može da posluži želja poljoprivrednika da kupi novi traktor. Nakon popunjavanja upitnika na platofrmu će u zavisnosti od pruženih podataka o veličini poseda, kvalitetu zemljišta, vrsti proizvodnje, zaduženosti, starosti i vrsti postojeće mehanizacije kao i niza drugih poznatih parametara pristizati rešenja i ponude proizvođača i uvoznika, ali i banaka, osiguravatelja, agro instituta i niza drugih stručnjaka, koje će algoritmi „prosejati“ i ponuditi najoptimalnije, najefikasnije i za seljaka najisplativije rešenje. Naravno, niko ne očekuje da će se poljoprivrednik u svakom slučaju „slepo“ i u potpunosti osloniti na veštačku inteligenciju, pa na osnovu svog iskustva, pa zašto da ne i naklonosti, promeni parametre iz dostavljenog rešenja.
– Ako se unesu promene, algoritmi upozoravaju, „pale alarm“ i ujedno izračunavaju posledice po efikasnost ukupnog investicionog ciklusa. Na primer, ako se radi o investiciji zasnivanja proizvodnje u ratarstvu poljoprivredniku će biti preporučeno određeno seme, određenog proizvođača sa tačno predviđenom setvenom normom. Ako, iz nekih svojih razloga, promeni samo setvenu normu, platforma automatski anticipira efekte tog poteza i upozorava poljoprivrednike na to koje mogu da uslede realne posledice po efikasnost, odnosno isplativost te promene u investiciji odnosno proizvodnji – tvrdi Marotić.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
