U Srbiji je zabeležen prvi slučaj obolevanja čoveka od multilokularnog ehinokoka, parazita koji prenose lisice. Obolela je žena, stara 67 godina, iz okoline Sremske Mitrovice, a dijagnozu je postavio profesor Katedre za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević, naš svetski poznat ekspert za besnilo. On za „Dobro jutro“ kaže kako je Srem endemsko područje obolelih lisica, a sada je prvi put zabeleženo da se zarazio čovek.
– U Sremu je oko 20 odsto inficiranih lisica, a kod njih bolest prolazi bez simptoma i ne pravi im problem. Međutim, jaja tog parazita su opasna za prelazne domaćine. Lisica izgleda zdrava i ne vidi se da je bolesna, a širi smrtonosna jaja – kaže profesor Lalošević.
Bašte zagađene lisičijim izmetom
Kako objašnjava, bolest nije nepoznata i ima je u centralnoj i severnoj Evropi, ali je kod nas dosad nije bilo.
– Za razliku od običnog ehinokoka, ovaj raste na čoveku i metastazira, odnosno, širi se. Liči na kancerogeno tkivo, a po prirodi je parazit. Kod ove žene je izgledao kao tumor na jetri i isečak je stigao na Patologiju, gde sam postavio dijagnozu. Žena je kasnije operisana i puštena je kući. Ukoliko se ne otkrije na vreme, bolest može da bude opasna, da dovede do brojnih komplikacija, a moguć je i smrtni ishod – istakao je dr Lalošević.
Prema njegovim rečima, sada imamo jako mnogo lisica. Iako besnila nema kod nas, ima ga u okruženju u Rumuniji i Mađarskoj.
– Kako nema besnila, lisice su se namnožile, a šire se i šakali, koji takođe mogu da prenesu ovaj ehonokok – napominje dr Lalošević.
Kako objašnjava, najveća opasnost je u baštama, odnosno, u zemljištu kontaminiranom lisičjim izmetom, koje je izvor zaraze za čoveka.
– Važno je čuvati se neopranog povrća, pogotovo u baštama izvan naselja. Ugroženi su lovci i povrtari. Nekada ljudi naprave bašte u kukuruzu. Tu nema nikakvih ograda, a lisice su u kukuruzu – upozorava dr Lalošević.
Za lovce obavezne gumene rikavice
Posebno skreće pažnju lovcima da se čuvaju „lisičjeg“ ehinokoka, jer čovek može da se zarazi direktno od lisice, koja izbacuje jaja u kojoj su male pantljičare.
– Dešava se da kada mladi lovac odstreli prvu lisicu, lovci mu je daju da je nosi oko vrata. To je jako opasno! Lovci se smeju što će na mladog kolegu da pređu buve s lisice, ali on će to tuširanjem da spere. Međutim, na dlakama lisice su jaja ovog parazita i on može da se zarazi ehinokokom – napominje dr Lalošević.
Ističe da je svaka manipulacija sa zemljištem potencijalno opasna, okopavanje, plevljenje i zato je jako važno da se nakon ovih poslova dobro operu ruke. Upozorava na to da jaja mogu da prežive u zemljištu mesecima, a da su naročito otporna na niske temperature.
– Lovci od ovog ehonokoka treba da se štite kao i od besnila. Na rukama treba da imaju gumene rukavice kada uzimaju telo ubijene lisice, da ga stave u najlonski džak, a potom ili da ga neškodljivo odstrane ili da ga dostave u laboratoriju na analizu – objašnjava dr Lalošević.
Ova vrsta ehonokoka je kod lisica potvrđena 2016. godine, ali Lalošević podseća da je 2012. godine u Zasavici pronađen dabar koji je pregažen na putu i koji je na jetri imao prelaznu fazu multolokulanrog ehinokoka, kakva se razvija i kod čoveka.
– Dabrovi trenutno nisu naša autohtona vrsta, već se uvoze iz Nemačke. Pitanje je da li je taj dabar već bio zaražen kada je uvezen ili se kod nas zarazio, ali to pitanje je ostalo bez odgovora – napomenuo je Lalošević.
Ljubica Petrović
Foto: LJ. Petrović, Privatna arhiva
