Sezona poslova za voćare još nije završena. Lepe novembarske dane treba iskoristiti za mnoge radove koji će doprineti boljoj pripremi voćaka za period mirovanja i predstojeću vegetaciju. Sakuplja se opalo lišće, uklanjaju truli plodovi, odstranjuju stare i obolele grane i grančice, skida smolotočina…
Ove mere su važne jer veliki broj uzročnika biljnih bolesti i štetočina prezimljava i održava se upravo na zaraženim biljnim ostacima iz prethodne sezone.
Uklanjanje izvora zaraze
Najpre treba sakupiti plodove koji su posle berbe ostali na stablu. Svaka voćka se mora detaljno pregledati i dobro očistiti i od tzv. mumija, a to su suvi, smežurani i crni plodovi koji predstavljaju najopasniji izvor širenja truleži, bolesti koju pruzrokuju gljive iz roda Monilinia. Sklonište za prezimljavanje pojedinih uzročnika bolesti i štetočina mogu biti i plodovi koji su ostali na zemlji ispod stabala. Oni često privlače i glodare, pa je poželjno i njih ukolniti iz voćnjaka. Prikupljeni materijal je najbolje spaliti.
Pojedini uzročnici bolesti prezimljavaju u opalom lišću, pa je njegovo sakupljanje, iznošenje iz voćnjaka i spaljivanje od velike koristi. Ovom merom ukloniće se izvor zaraze za sledeću vegetaciju. Posebno se preporučuje u zasadima oraha u kojima su zabeležene štete od sive pegavosti. Ova bolest je poslednjih godina sve češća, a posledice su smanjenje prinosa, nedovoljna dozrelost lastara zbog prevremenog opadanja lišća, i usled toga češće izmrzavanje oraha tokom zime. Ne treba zaboraviti da gljiva prezimljava u zaraženim listovima, na opalim zaraženim plodovima na površini zemljišta i u lastarima zaraženim prethodne godine.
Duži život starih stabala
U ovom periodu uklanjaju se i polomljene, suve, oštećene i bolesne grane, a posebno one koje su zaražene bakterioznom plamenjačom. Prilikom obavljanja svih ovih poslova posebnu pažnju valja obratiti na dezinfekciju alata. Važno je i da rezovi na takvim stablima budu što manji.
Životni vek starih stabala može se produžiti ukoliko se spreči dalje širenje oštećenja koja se najčešće ispoljavaju u vidu manjih ili većih rupa na mestima gde su nekada bile grane, gde je kora ispucala od niskih temperatura ili je mehanički oštećena. Na takvim mestima rane najčešće nisu mogle da zarastu i dolazilo je do truljenja, odnosno stvaranja rupa. One se prvo očiste od truleži do zdravog dela, a zatim dezinfikuju, i na kraju zatvore, za šta može poslužiti i kalemarski vosak.
Korisno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima sa debla i ramenih grana očisti ispucala ili oguljena kora. Istovremeno se odstranjuju smolotočina, mahovina i lišajevi kojima su vrlo često obavijena stabla voćaka, naročito šljive, kao i legla gusenica koje su na stablu našle zimsko sklonište.
JESENJE KREČENJE BOLJE OD PROLEĆNOG
Krečenje stabala je još jedan metod zaštite voćaka, posebno od smolotočine i većih rana. Stručnjaci preporučuju da se primenjuje tokom jeseni, a ne u proleće, kako je uobičajeno. Bela boja tokom zime za vreme jakog osunčavanja odbija sunčeve zrake, čime se umanjuje zagrevanje stabala tokom dana i smanjuje temperaturna oscilacija između dana i noći, koja može dovesti do pucanja debla. U rano proleće se kod okrečenih stabala usporava kretanje sokova i odlaže početak vegetacije, čime se izbegava negativan uticaj prolećnih mrazeva. Osim debla, preporučuje se krečenje i dela ramenih grana do 30 centimetara.
S. Malinović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.