POUKE TEŠKE GODINE ZA NAŠE VOĆARSTVO
Specifični zemljišni i klimatski uslovi, koji odlikuju svaki naš region, u velikoj meri određuju koja voćna vrsta i sorta mogu tu uspešno da se gaje. Da bi voćarstvo bilo uspešno i da bi savremene tehnologije dale puni efekat, potrebna su prethodna ispitivanja svih faktora koji najviše utiču na proizvodnju voća. Protekla 2023. godina je bila jako specifična i teška kada je u pitanju ova proizvodnja. Ona je opomena mnogim voćarima i još jedna pouka da, kada budu ubuduće podizali voćnjake, da dobro razmisle o rizicima u proizvodnji i da te rizike svedu na najmanju moguću meru.
Pored velikih troškova proizvodnje i poremećaja na svetskom tržištu, ni vremenski uslovi u prethodnoj godini nisu išli na ruku voćarima. Svedoci smo da je došlo do klimatskih promena. U poslednjih 12 do 15 godina imamo topao period u januaru i februaru, a kasnije, u trećoj dekadi marta i prvoj dekadi aprila dolazi do zahlađenja i izmrzavanja generativnih pupoljaka kod osetljivih voćnih vrsta.
Stradale rane trešnje, rodile kajsije u ravnici
Ponovo je kod kajsije i trešnje došlo do izmrzavanja generativnih pupoljaka. Kod trešnje se to nije previše odrazilo na prinos, jer je potencijalna rodnost bila velika. Do značajnog izmrzavanja došlo je jedino kod ranih sorti trešanja. Na osnovu iskustva u prošloj i ranijim godinama, od svih sorti koje smo ispitivali na otpornost na niske temperature, zimske i prolećne mrazeve najveću otpornost su pokazale Karmen, Ferovia, Skina, Karina. Ove sorte treba širiti gde postoji opasnost od izmrzavanja.
Za razliku od njih, veliku osetljivost na niske zimske temperature i prolećne mrazeve su pokazale sorte: Erli lori, Kordia, Lapins, Vanda, Svit Arijana, Svit Lorenc, Svit Stefani i Svit Sareta. Ove sorte ne treba saditi u regionima gde je velika mogućnost pojave izmrzavanja.
Kod kajsije je zabeležena specifična pojava, koja se nije desila u poslednjih 10 godina. Naime, opstala je kajsija na nižim nadmorskim visinama, u ravnicama, a došlo je do izmrzavanja na većim nadmorskim visinma, zbog pojave radijacionog mraza. Izmrzle su sorte kajsije koje imaju kratak period zimskog mirovanja kao što su Cunama, Big red, itd. Ne pamtim da je u ravničarskom delu bio takav rod kajsije kao što je bio ove godine.
Mraz „obrao“ šljive i kruške
Prošle godine u vreme cvetanja bili su loši uslovi za oprašivanje i oplodnju, pogotovu kod šljive i kruške. Kod šljive je došlo do najvećeg smanjenja prinosa od svih voćnih vrsta, ali je i ovde interesantno da je u ravničarskom delu i do 130 metara nadmorske visine šljiva dobro rodila. Na većim nadmorskim visinama šljiva je kasnila sa cvetanjem i kada je došlo do zahlađenja, na nekim lokalitetima čak i snega, to se odrazilo na oprašivanje i oplodnju.
Prošla godina je donela i veliko smanjenje prinosa kod kruške jer su bili loši agroekološki uslovi – niže temperature i jaki vetrovi koji su uticali na oprašivanje i oplodnju. Od posebnog značaja je uloga insekata u povećanju prinosa svih sorata koje po svojoj biološkoj prirodi nemaju izraženu sklonost ka većoj rodnosti, kao što je slučaj u nekih sorti kruške recimo Krasanke i Kleržove maslovke.
Korišćenje pčela i bumbara naročito je korisno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevim eksplozivnog cvetanja. Ovo cvetanje se dešava kod svih voćnih vrsta kada vladaju visoke dnevne temperature.
Bumbari lete i kad pčele miruju
U poslednjih nekoliko godina suočeni smo sa činjenicom da u vreme cvetanja većine voćnih vrsta bude prohladno i kišovito vreme. S obzirom da pčele ne lete na nižim temperaturama, nameće se kao nužnost korišćenja bumbara u procesu oprašivanja. Kod nas nije ustaljena ova praksa, ali se u razvijenijim voćarskim zemljama ništa ne prepušta slučaju i sve više se koriste bumbari kao oprašivači. U Srbiji se od pre dve godine koriste košnice bumbara zahvaljujući firmi „HOYA V.S.” iz Subotice, koja je zvanični uvoznik i distributer polinatora – bumbara kompanije „KOPPERT”.
Bumbari imaju velike prednosti u odnosu na ostale insekte koji vrše oprašivanje. Oni počinju aktivnosti pri temperaturi od 6 do 8 ºC, aktivni su prilikom kišovitog i oblačnog vremena, zbog svoje veličine i dlakavog tela prenose velike količine polena, rade bolje u zaštićenom prostoru.
Svakako da ubuduće valja voditi više računa o poboljšanju oprašivanja korišćenjem oprašivača kao što su bumbari, solitarne i medonosne pčele, kako bi se uticalo na povećanje kvaliteta i broja plodova.
Proizvođači kruške nemaju naviku da u zasade unose bumbare i da rade tretiranje giberelinima kako bi podstakli partenokarpno obrazovanje plodova. Interesantno da je sorta Abate Fetel, koja je u nekim zasadima najintetnzivnije cvetala, imala katastrofalno zametanje plodova. Videli smo i neke zasade bez ijednog ploda. Postavlja se pitanje da li je bila dobra rezidba ove sorte, jer ona traži oštru rezidbu, odnosno kratku, gde se na dvogodišnjim granama ostavlja od 4 do 5 naboritih rodnih grančica.
Kiša donela moniliju
Veliki problem u prošloj godini su velike količine padavina u maju od 120 do 180 mm, zavisno od rejona, a to se ponovilo i u prvoj polovini juna meseca. Obilne padavine u vreme cvetanja uticale su na pojavu monilije kod koštičavih voćnih vrsta, jer je bila otežana zaštita To je prouzrokovalo sušenje cvetova mladara, delova stabla ili celih stabala, kao i pojavu čađave krastavosti kod jabuke i kruške.
Kako zaustaviti moniliju? Ukoliko su stabla delimično zahvaćena monilijom, kod koštičavih voćnih neophodno je odstraniti zaraženi deo i oprskati ih nekim od sredstava protiv monilije – Signum, Kubik…
Kiša je dovela i do truljenja kod jagode i pucanja plodova trešnje kod ranih sorti. Ispostavilo se da ni protivgradne mreže i najlon ne pomažu kada su velike količine padavina, jer plodovi ne pucaju samo od atmosferske vlage već i od zemljišne, što je bio slučaj u prošloj godini.
Očigledno da moramo da menjamo nešto u tehnologiji, a to je da u narednom periodu većinu voćnih vrsta koje se kaleme na vegetativnim podlogama sadimo na gredicama – bankovima, kao i da u našim uslovima idemo sa sortama četvrte, pete i šeste nedelje zrenja.
Štete od oluja mogu se ublažiti
Jedan od najvećih problema u 2023. godini bila je pojava olujnih vetrova. Oluja je 19. jula između 17,30 i 18 časova najveće štete nanela u fruškogorskom regionu gde je, po mojoj proceni, srušeno preko 120 hektara zasada, pretežno jabuke i kruške koji su bili pod protivgradnim mrežama. Olujni vetar je naneo i velike štete u zasadima koji nisu imali protivgradne mreže i vetrozaštitni pojas.
Imali smo veliko opadanje plodova kod svih voćnih vrsta, pa čak i kod leske i oraha. Olujni vetrovi su se prvi put pojavili 2017. i prošle godine se to ponovo desilo. Postavlja se ozbiljno pitanje da li je bilo moguće sprečiti padanje protivgradnih mreža da se vodilo računa o dužini i širini redova, o kvalitetu čeonih i unutrašnjih stubova, o postavljanju stubova pogotovu čeonih, da li pravo ili pod uglom od 45 stepeni i drugim elementima koji se koriste za podizanje protivgradnih mreža? Na ta pitanja treba agronomska i građevinska struka da daju odgovor u narednom periodu.
U 2023, godini neposredno po završetku cvetanja jabuke došlo je do udara grada koji je oštetio od 15 do 20 odsto plodova jabuke, a kod trešnje od 10 do 30 odsto. Za prinos jabuke od 70 tona to je od 10,5 do 14 tona oštećene jabuke koja se ne može prodati kao prva klasa što značajno umanjuje prihod po ha. Moja preporuka je da se odmah posle cvetanja razvuku mreže.
Iskustvo iz 2023. i prethodnih godina uči nas da u narednom periodu zasadi moraju da budu sa protivgradnim mrežama, samo treba povesti računa o kvalitetu materijala koji se koristi i načinu postavljanja. Protivgradne mreže štite, ne samo od grada i ožegotina plodova, već i smanjuju opadanje plodova usled jakih vetrova. Na primer sorta kruške Karmen u uslovima protivgradnih mreža imala je opadanje oko 20 odsto, a u uslovima bez protivgradnih mreža oko 80 odsto. Sorta Abate Fetel je pokazala najveću otpornost na opadanje plodova. Takođe, uočili smo da sorte jabuke koje imaju dužu peteljku imaju manje opadanje plodova u odnosu na sorte sa kraćom peteljkom.
Vetrozaštitni pojsevi su veoma važni. U onim zasadima lešnika koji su imali vetrozaštitne pojaseve opalo je 20 odsto plodova, a tamo gde nije bilo vetrozaštitnih pojaseva i preko 70 odsto.
Magriva ili izdanička podloga?
Problemi sa oblačinskom višnjom bili su veliki u 2023. godini. Mnogi proizvođači su podigli zasade oblačinske višnje na podlozi magrivi da ne bi imali izdanaka, ali se pojavio problem kod berbe kombajnom, jer su ostavljene jake grane koje su otežavale rad kombajna. Preporučljivo za berbu kombajnom, je podizanje zasada na izdanačkoj oblačinskoj višnji, uz rastojanja 4×1,5 metara. Grane ne smeju biti starije od trogodišnjih. Ukoliko se kao podloga koristi magriva, treba smanjiti rastojanje i tretirati zasade materijama koje smanjuju bujnost. Problem koji se javlja kod ove podloge je što je deblo dosta nisko kao i oborene grane koje smetaju radu sa tresačima. Veliki problem je bio i da prerađivački kapaciteti nisu mogli da stignu sa preradom, što je usporavalo berbu. Zbog ovih zastoja, visoke temperature u trećoj dekadi juna su uticale na kvalitet oblačinske višnje. Ta višnja je, umesto da ode na zamrzavanje, završila u preradi za sokove što je umanjilo njenu cenu. Zapazio sam takođe na terenu da je zbog upotreba herbicida došlo do sušenja stabala, a plodovi na takvim stablima su nekvalitatni i ne mogu se brati kombajnom.
Pre rezidbe, analizirati rodne pupoljke
Rodni pupoljci kod voćaka se formiraju u godini koja prethodi njihovom otvaranju i cvetanju. Formiranje pupoljaka započinje u pazuhu listova na mladarima, gde nekoliko zaostalih meristemskih ćelija formiraju takozvani sekundarni meristem, odnosno tvorno tkivo. Iz ovih ćelija nastaje prvo vegetativni pupoljak, a od pojednih vegetativnih pupoljaka nastaju generativni (rodni) pupoljci. Da bi došlo do te promene, moraju da se steknu određeni unutrašnji i spoljni uslovi. Za početak faze indukcije (prelazak iz vegetativnog u generativnu fazu), neophodno je da se u pupoljku formira određen kritični broj nodusa koji iznosi 16 do 20 i prisustvo brakteja (listova cvasti). U daljem toku vegetacije diferenciraju se cvetni delovi, sve do početka perioda mirovanja. Tokom 2023. godine, u vreme formiranja pupoljaka pojavio se sušni period, nagle promene temperatura, napada bolesti i svi ovi faktori imali su za posledicu defolijaciju i jedan stresni period koji je uticao na brže diferenciranje cvetnih začetaka pa čak i cvetanje što će se odraziti na rod sledeće godine. Pored toga, i u pripremnoj fazi mirovanja smo imali nagle promene temperatura i jednu od najviših temperatura u poslednjih 100 godina, 1. decembra, što će sve da se odrazi na smanjenje otpornosti generativnih pupoljaka na niske temperature ove zime i prolećne mrazeve. Pretpostavlja se da su glavni faktori koji utiču na formiranje pupoljaka ishrana, listovi, plodovi i porast bočnih mladara. Postizanje visokih i redovnih prinosa plodova dobrog kvaliteta u zasadima voća moguće je jedino kombinovanom primenom agro- i pomo-tehničkih mera kojima se reguliše rodnost: zrelom i zelenom rezidbom, proređivanjem cvetova i plodića, podsecanjem korena, probirnom berbom, navodnjavanjem i đubrenjem. Redovno izvođenje ovih operacija poseban značaj ima u intenzivnim zasadima u gustom sklopu i kod sorti koje imaju sklonost ka alternativnom rađanju, a takva pojava je prisutna kod nekih sorti i jabučastih i koštičavih voćnih vrsta. Zato, pogotovu u ovoj godini preporučujem proizvođačima da pre rezidbe analiziraju potencijalne rodne pupoljke. Dešava se da “na oko” rodne grančice u proleće ne daju cvetove, ili ne daju normalno razvijene cvetove sposobne za oplodnju.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
