ADAPTACIJA VINOVE LOZE NA KLIMATSKE PROMENE
Adaptacija vinove loze na klimatske promene putem valorizacije i implementacije adaptibilnih genotipova vinove loze“ (ADAPTVitis) naziv je IPA projekta prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske, čija realizacija će uskoro početi na oglednom dobru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima. Prvi korak je gradnja Centra za prevenciju negativnih uticaja klimatskih promena u vinogradarstvu.
Objekat budućeg centra za prevenciju od oko 400 metara kvadratnih, od čega će polovina biti podrumski prostor, gradiće se u nekadašnjem mašinskom parku oglednog dobra Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu u Sremskim Karlovcima. Izvođač radova „Univerzal kop“ iz Beograda je uveden u posao i ima rok od godinu dana da ga završi. Time će se obezbediti neophodni infrastrukturni uslovi za sveobuhvatno istraživanje koje treba da rezultira predlaganjem mera vinogradarima za prilagođavanje izazovima koje donose klimatske promene, s posebnim akcentom na rizike od suše.
Manjak vode i višak klimatskih ekstrema
Po rečima direktora Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu prof. dr Dragoslava Ivaniševića, nosilac projekta je Fakultet agrobiotehničkih nauka iz Osijeka, a Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je partner. Projekat traje tri godine, a ukupna vrednost je nešto više od 2,5 miliona evra. Resorna ministarstva obeju zemalja prepoznala su važnost projekta i svrstala ga u strateške.
– U okviru projekta ispitivaćemo, što smo mi već i počeli, razne načine održavanja vinograda – navodi prof. Ivanišević. – Postavili smo sisteme za navodnjavanje, te sisteme koji prate vazdušne i zemljišne parametre kod nas u Sremskim Karlovcima. Na bazi rezultata ispitivanja ćemo probati da definišemo na kraju projekta adekvatne norme i momente navodnjavanja vinove loze. Kod sorti koje proučavamo, pored standardnih parametara kvaliteta, prinosa i slično, pratićemo otpornost na sušu i vodni stres. To su novi parametri koje do sada nismo, barem ne na ovaj način, pratili, a sve kako bismo utvrdili sa najvećom mogućom sigurnošću koje će sorte biti pogodne za buduća vremena.
Po Ivaniševićevim rečima, pre svega će u centru pažnje biti sve veći deficit vode u toku vegetacije, srednje, dnevne, mesečne vegetacione temperature vazduha i sve češće pojava ekstremnih situacija poput oluja, grada, poplava i tome slično.
Prilagođavanje vinove loze i vinogradarstva
Pored centra u Karlovcima, u okviru projekta je zamišljeno i odobreno formiranje istog centra na oglednom dobru osiječkog fakulteta, koji se nalazi u Đakovu. Centri će biti međusobno povezani, a njihovim uspostavljanjem postići će se kontituirano praćenje klimatskih uslova, prilagođavanje vinove loze i vinogradarstva na klimatske promene s tim što je akcenat na novim sortama i genotipovima.
– Ovaj projekat je put ka ostvarenju naše dugogodišnje težnje, a to je osnaživanje Poljoprivrednog fakulteta tako što će se formirati Nacionalni institut za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima. Njegovom realizacijom ćemo faktički osposobiti deo kompleksa instituta koji je zamišljen da zaživi u bliskoj budućnosti. Pre nekoliko godina definisali smo šta nam je potrebno. To su u prvom redu kadrovi i infrastruktura. ADAPTVitis je način za unapređenje kadrovske strukture našeg Departmana, kroz koji istovremeno stičemo i deo infrastrukture. Imamo jasnu sliku šta hoćemo da formiramo i kako to treba da izgleda. Na razne načine, između ostalog i kroz ovaj projekat, se trudimo da do tog cilja i stignemo – objašnjava dr Dragoslav Ivanišević.
Budući da je ADAPTVitis projekat primarno nastao kao odgovor na izazov koji u vinogradarstvu predstavljaju klimatske promene, Ivanišević ističe da je činjenica da one donose obilje neželjenih posledica, ali se valja fokusirati na njihove pozitivne efekte i iz toga izvući ono od čega se može imati korist.
– Nema dileme da ćemo imati sve veće suše, odnosno deficit padavina uz povećanje temperatura. Neki trendovi govore da se količina padavina povećava u određenim periodima kada to ne odgovara lozi. Na primer, vrlo često imamo obilne padavine krajem maja i početkom juna kada je vinova loza u cvetu, što nije poželjno. Nakon toga nailazi deficit padavina i ozbiljne suše. Predikcije su da će to biti još izraženije. Mora se računati na manje količine padavina ili na sličnom nivou, uz više temperature. Često se u toku berbe povećava količina padavina, ne svake godine, ali to je tendencija, što nije dobro. One su potrebne u julu, pa i u avgustu, ali tada ih nema i sva je prilika da će ih biti sve manje. Kako možemo to rešiti? Može uz odgovarajuće sorte, ali i navodnjavanje, koje će polako postajati praksa. Stabilnu kvalitetnu vinogradarsku proizvodnju mislim da će biti nezamislivo organizovati bez navodnjavanja – ističe Ivanišević.
Po njegovom mišljenju drugi izazov, kada je reč o klimatskim promenama, jeste česta pojava nepogoda u vidu oluja i grada. Kaže da su oluje pre dve godine jasno pokazale da su vinogradi koji su postavljeni kako treba i kod kojih je potpora bila propisno urađena podneli udare vetra, a gde su pravljeni kompromisi, vinogradi su loše prošli.
Oplemenjivači s vizijom
– Postavljanje protivgradnih mreža se takođe nameće kao jedna od potreba s obzirom na čestu pojavu grada, čak i kada govorimo o vinskim sortama. Deo roda se može nakon grada iskoristiti za proizvodnju vina u zavisnosti od stepena oštećenja, ali kod stonih sorti ona stvaraju veće probleme. Kod vinskih sorti protivgradne mreže se postavljaju na postojeću konstrukciju, dakle nije neophodno podizanje novih. Povećanje temperature, sve ranije kretanje vegetacije, što je posebno bilo izraženo prošle godine, nameće potrebu za prilagođavanjem sortimenta. To znači da se prilikom izbora mora misliti i o dužini vegetacije. Sorte polako idu sa juga ka severu i u tom smislu ćemo u bliskoj budućnosti ozbiljno razmišljati o prilagođavanju sortimenta. Navodnjavanje, dobra potpora, protivgradne mreže i prilagođavanje sortimenta su mere koje čovek može da preduzme kako bi doskočio promenama. Ima dosta mogućnosti za delovanje. Uvek treba imati na umu da treba iskoristiti na najbolji način ono što lozi najviše odgovara, a to je sunce, svetlost, temperature kada nisu iznad 35 stepeni Celzijusovih, jer joj one ne odgovaraju. Ona dobro podnosi visoke temperature, mnogo bolje nego druge vrste, ali i ona trpi – ističe direktor Departmana za vinogradarstvo.
U toj naučnoj kući decenijama se bave oplemenjivanjem vinove loze i stvranjem novih sorti. Ivanišević podseća da je to dugotrajan proces i napominje da će ove godine od sorte dionis koja je priznata 2017. biti podignut prvi komercijalni zasad. Biće zasađena na nepun hektar u posedu Miroslava Kovačevića iz Iriga.
– To je naša crna vinska sorta, visoke otpornosti na gljivične bolesti. Daje vina tipa kaberne fran, koji joj je jedan od roditelja. Rad na novim sortama ne prestaje. Imamo četiri kandidata za nove sorte. One su sada u drugoj fazi ispitivanja, za četiri do pet godina bar jedna može biti kandidat, a u najboljem slučaju za sedam do osam godina i stavljena na sortnu listu. Posle sledi proces sertifikacije – objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, proces stvaranja sorte traje od 25 do 30 godina, a biti vizionar i dobro postaviti oplemenjivačke ciljeve neophodno je u tom poslu.
– Pre 40 do 50 godina svi su tražili dobro obojene crvene sorte, sada kada imamo takve, traže se sorte za roze vina… I kada završite sortu pitanje je da li će je tržište i vinogradari prihvatiti. Od sorti stvorenih kod nas sila i probus su u ekspanziji, a priznate su pre 40 godina. U tom pogledu prati ih morava. Ona je novija sorta, priznata je 2003. godine i otporna na gljivične bolesti. Mislim da je čak i vodeća domaća bela sorta u poslednjih nekoliko godina kada je reč o podizanju novih zasada – naglašava prof. dr Drgoslav Ivanišević.
Pod lupom stare i nove sorte
Predmet analize u okviru ADAPTVitis projekta sa srpske strane su neke od novostvorenih sorti na Departmanu za vinogradarstvo, određen broj introdukovanih, pre svega iz Nemačke koje, kao i novonastale, imaju povećanu otpornost na gljivične bolesti i delom na abiotički stres. To su: panonija, regent, bačka, petka, rubinka, felicija, dionis, morava, muskaris, sovinjon gri, kosmopolita, johaniter, solaris, kaberne kortis, sovinjon kretos, merlo kantus, grašac, merlo, šardone, župljanka, tamjanika crna, kadarka, probus, prokupac, bela dinka, frajla.
– Ideja nam je da ih sve dodatno ispitamo i da dobijemo jasnu sliku o njima da bismo za dve do tri godine vinogradarima mogli argumentovano savetovati u kom pravcu mogu da idu kada je izbor sorti u pitanju. Ubacili smo deo dobro poznatih sorti, ali je akcenat na novostvorenim – kaže Ivanišević.
Piše: Zorica Milosavljević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
