Visoki prinosi povrća i kvalitetni plodovi mogu se očekivati samo od biljaka koje su pravovremeno zaštićene. Zna se da rasadu najveću štetu nanose gljive koje, udružene, izazivaju simptome poznate kao poleganje. Ali, da krenemo redom.
Preventivne mere za sprečavanje poleganja rasada jesu promena mesta, odnosno supstrata za proizvodnju, dezinfekcija zemljišta i semena, provetravanje leje ili plastenika i umereno zalivanje.
U slučaju da nije obavljena dezinfekcija vodenom parom, tokom pripreme leje za setvu potrebno je zemljište tretirati nekim fungicidom na bazi kaptana, mankozeba ili cirama, u dozi od 50 do 80 grama po kvadratnom metru. Da bi se uneo u dublji sloj, valjalo bi zemljište, posle primene fundicida, isfrezirati ili izgrabiti na dubinu od desetak centimetara.
Jedna od čestih grešaka u proizvodnji rasada jeste preterano zalivanje. Osim što forsira razvoj plitkog korenovog sistema, zbog kojeg će biljka stalno patiti i loše usvajati vodu, često i obilno zalivanje dovodi do poleganja rasada. Ovu bolest prouzrokuju, pojedinačno ili zajedno, gljive iz roda Rhizoctonia, Pythium i Phytophthora, koje se nalaze u površinskom sloju zemljišta i ubrzano se razvijaju u vlažnim uslovima.
Kada se usele u leju, paraziti se velikom brzinom šire i na ostale, zdrave biljke, i u povoljnim uslovima „pokriju” veći deo rasada, prouzrokuju propadanje i stvaranje golih, „ćelavih” mesta u leji. Zaražene biljke tada valja počupati i uništiti, a gola mesta i okolni rasad temeljno oprskati, odnosno zaliti, rastvorom fungicida, što se ponavlja jošp dva puta pre rasađivanja.
Često se dešava da rasad napadnu puževi. Oni oštećuju lisno tkivo, tako što na njemu prave mnogobrojne otvore. Čim se takva oštećenja primete, treba pažljivo pregledati rasad, sakupiti štetočine, a oko ivica leja posuti pepeo od drveta. On ne zakiseljava zemljište, bogat je kalijumom pa povećava i sadržaj ovog elementa.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.