Kako je u pitanju podizanje višegodišnjih zasada, pre nego što se zasade prvi čokoti vinove loze, potrebno je izvršiti određene radove na parceli na kojoj će se nalaziti vinograd. U te radove spadaju krčenje i odstranjivanje zaostalih žila, odvodnjavanje, kao i rigolovanje, koje je zaslužno za to što se plodnija zemlja prebacuje u dublje slojeve, kod korenovog sistema biljaka. Zahvaljujući ovoj agrotehničkoj meri ostvaruju se povoljni uslovi za pravilan razvoj korena vinove loze u prvim godinama nakon sadnje.
Kada se obavlja rigolovanje?
Nakon meliorativnog đubrenja. Rigolovanje treba obaviti minimum tri meseca pre sadnje vinove loze jer se na taj način tlu daje dovoljno vremena da se slegne, izmrzne i poprimi rastresitiju strukturu, kako bi bilo što optimalnije za sadnju. Naime, tokom zime se zemljište dobro nakvasi (izrigolovano zemljište može da akumulira dovoljnu količinu vode od zimskih padavina), do proleća slegne i dobije sitnomrvičastu strukturu pod dejstvom mraza. Ukoliko se vinograd podiže u proleće, potrebno je obaviti rigolovanje pre početka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj u što većoj meri izložio dejstvu zimskih mrazeva i time bolje usitnio.
Ne treba rigolovati ni preterano suvo, ali ni suviše vlažno zemljište. Ukoliko je zemljište preterano suvo, doći će do izvaljivanja velikih grudvi koje posle otežavaju obradu zemlje, pošto se teško usitnjavaju. Ako je, pak, zemljište suviše vlažno, dolazi do kvarenja mehaničke strukture zemljišta, odnosno, vodno-vazdušnih osobina zemljišta, a to kasnije nepovoljno utiče na dalju pripremu zemljišta za sadnju.
Zašto se vrši rigolovanje?
Kako se rigolovanjem zemljište okreće za 180 stepeni, razbija se zbijeni i nepropusni horizont, a rastresanjem tako moćnog sloja zemljišta obezbeđuje se pravilan i nesmetan razvoj korena.
Kako se koren vinove loze razvija u dubinu, potrebno je obezbediti takve uslove da prilikom sađenja žile dospeju u plodni i rastresiti sloj. Ovo se postiže popravkom fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta – a rigolovanje je pravi način za to.
Rezultat koji se postiže rigolovanjem je taj da se površinski, plodniji i rastresitiji sloj zemljišta zajedno sa mineralnim i organskim đubrivima premešta dublje, na mesto obrazovanja najveće mase korena, a dublji, manje plodan sloj zemljišta prebacuje se na površinu. On će, zahvaljujući ovom načinu obrade, vremenom dobiti optimalnu strukturu i takođe postati plodan. Osim toga, rigolovanjem se na površinu zemljišta na taj način iznose ostaci korenovog sistema od prethodne kulture koja se gajila na toj parceli. Ovim se omogućava lakše čišćenje zemljišta od njih.
Rigolovanjem se poboljšava i vodno-vazdušni režim zemljišta jer nakon rigolovanja zemljište upija i zadržava veću količinu atmosferske vode. Takođe, ovom agrotehničkom merom aktiviraju se mikroorganizmi i niz biohemijskih procesa koji pospešuju stvaranje optimalnih uslova za rast, razvoj i plodonošenje zasada u vinogradima.
Dakle, rigolovanjem se ostvaruje direktno poboljšanje mehaničkih osobina zemljišta, i to rastresanjem, sitnjenjem, mešanjem i prevrtanjem sloja oranice, a ovim se indirektno pospešuju njegove biološke i hemijske osobine.
Kako se obavlja rigolovanje?
Rigolovanje je obrada zemljišta na dubini od 40 do 120 centimetara, čime se uneta količina đubriva unosi na dubinu korenovog sistema. Dubina rigolovanja zavisi od više faktora: fizičkih osobina zemljišta, vrste zasada i klimatskih uslova koji vladaju na tom području.
Rigolovanje može biti izvedeno na više načina. Na težim zemljištima radi se dublje rigolovanje, dok se na lakim zemljištima primenjuje rigolovanje s pretplužnikom.
Može se obavljati i rigolovanje u pojasevima ili rigolovanje cele površine. Rigoluje se pomoću velikih traktora i plugova rigolera.
Tanja Prolić
