Važan umetnikov dar našem vinogradarstvu

DVE SLIKE SVETOG RAFAILA ŠIŠATOVAČKOG VRAĆAJU SE U SRBIJU

Manastir Bukovo u Timočkoj krajini jedno je od mesta u kojima je slikar i Sveštenomučenik Rafailo Šišatovački (Momčilović) ostavio slikarski trag, iako je u njemu kratko boravio. Pored ikonostasa u selu Sikole u podnožju planine Deli Jovan, koji spada u domen crkvene umetnosti, za vreme koje je proveo kao jeromonah u manastiru Bukovo, Sveti Rafailo stvorio je i dela koja imaju i umetničku, i istorijsko-naučnu vrednost.

Za potrebe obimnog ampelografskog dela – leksikona vinogradarstva koji su pokrenuli francuski stručnjak za vinogradarstvo Pjer Vijala i njegov kolega Viktor Vermorel, u kom su hteli da objedine dotadašnja znanja o svim poznatim sortama vinove loze diljem zemaljske kugle, sabrat manastira Bukovo Rafailo je 1907. godine načinio slike skadarke, bagrine i plovdine, a nešto ranije njegov učitelj crtanja Kiril Kutnik naslikao je prokupac, začinak i smederevku. Pavle Todorić, direktor Škole za vinodelje i voćarstvo koja je delovala na manastirskom imanju, poslao je svih šest slika u Pariz. Međutim, one, ne samo što se nisu našle ni u jednom tomu Vijaline „Ampelografije”, nego im se u Parizu izgubio svaki trag. Tako je bilo sve do pretprošle godine, kada je Rafailove slike skadarke i bele sorte grožđa za koju nije utvrđeno o kojoj vrsti je reč, na aukciji slučajno kupila naša sunarodnica rodom iz Negotina, koja sa porodicom živi i radi u Belgiji.

Niz neverovatnih slučajnosti

– Kupili smo ih pretrošle godine igrom slučaja – priča naša sunarodnica želeći da se njen identitet ne otkriva, jer akcenat treba da bude na slikama. – Suprug i ja smo veliki ljubitelji umetnosti, iako se ne bavimo poslovima koji imaju veze sa umetnošću. Jednog dana, na pauzi između dva poslovna sastanka, pogledala sam šta aukcijske kuće imaju u ponudi, i na sajtu koji inače ne otvaram često ugledala sam ta dva dela, ne znajući ništa o njima niti o autoru. Prešla sam pogledom preko njih, ali sam se iz meni nepoznatih razloga stalno vraćala. Kada sam pogledala na internetu ko je Rafailo Momčilović, slike su za mene dobile sasvim drugi značaj i vrednost. Od tog trenutka počinjem da otkrivam niz podataka, meni bitnih, koji su naizgled slučajni, ali kada bolje razmislim, shvatam da je to više od slučajnosti. U prvom redu da sam rođena na dan za koji je Rafailo Momčilović upisan u kalendar svetih!

Kada su slike stigle u njihov dom, bračni par je nastavio istraživanje, a činjenice do kojih je došao, naveli su to dvoje ljudi da donesu odluku da platna vrate u Srbiju.

– Slike su nastale, ni manje ni više, nego u manastiru Bukovo na kilometar i po od Negotina, u kom su se venčali moji roditelji, a ja u njega odlazila kao dete i moglo bi se reći da sam odrastala uz njega – otkriva naša sagovornica. – U njemu je kršten i naš najstariji sin. To je bilo za mene neverovatno otkriće. Doznali smo to iz članka „Misterija prvih slika koje ilustruju srpske lokalne sorte vinove loze“ istoričara Aleksandra Fotića, objavljenog na portalu Vinopedija. Da nije bilo tog teksta, mi ne bismo ni znali šta smo kupili. Stupili smo u kontakt sa gospodinom Fotićem, koji je bio veoma iznenađen kada je čuo da smo ih otkrili i došli u njihov posed, i puno se obradovao. Slike su bile u našem domu, bilo ih je lepo gledati svakoga dana, ali smo muž i ja odlučili da ih odnesemo u domovinu da ih gledaju i drugi ljudi, a ne samo mi.

Ponovo u manastiru Bukovo

Posebna želja ove Negotinke bila je da slike prvo prođu kroz kapiju manastira Bukovo, gde su stvorene, a odatle će, po svemu sudeći, nastaviti da gostuju i u drugim mestima.

Prenos slika bio je vrlo zahtevan zadatak koji je, između ostalog, iziskivao pribavljanje brojne dokumentacije da bi smela da ih iznese iz zemlje članice EU, a da ne bi rizikovala da se ponovo zagube ili oštete u prtljažniku, morala je da plati i za njih avionsku kartu i drži na sedištu pored sebe. Po dolasku u Srbiju slike su konzervatori Narodnog muzeja u Beogradu očistili od naslaga vekovne patine i spremili za izlaganje.

– One su podjednako važne i za crkvu, i za vinogradarstvo Srbije. Na njima su autohtone sorte grožđa kakve su bile pre 120 godina. Grožđe kroz genetske modifikacije može da se menja, a slike pružaju predstavu kako su izgledale pre više od veka. One su Božijim proviđenjem dospele u naše ruke i iz naših ruku će stići tamo gde su nastale – kaže za „Dobro jutro“.

Povratku slika u manastir Bukovo raduju se u Timočkoj eparhiji. Episkop timočki Ilarion kaže da ga potez, kao i želja naše sagovornice da se „nedavno zaista čudesnim promislom Božijim otkrivene slike Sv. sveštenomučenika Rafaila Šišatovačkog prikažu, nakon konzervacije, u Srbiji, a najpre u manastiru Bukovo“, uopšte ne iznenađuje.

Gest patriotizma i vere

Taj postupak samo svedoči i potvrđuje njeno i porodično duboko ukornjeno patriotsko osećnje, kao i duhovno, pravoslavno, predanjsko utvrđenje u veri. Osim toga, možda je u ovom kontekstu podjednako važan i njen lokal patriotizam i lična vezanost za manastir Bukovo, u kome je još kao dete doživela mnogo lepih i nezaboravnih trenutaka. O svemu ovome imao sam priliku da slušam neposredno od nje same, ali i od njenih roditelja. Zaista, nije se desio ni susret, ni kontakt, a da nisu spomenuti Negotin i manastir Bukovo. Razumevajući iz svoje perspektive ovakvu i ovoliku njenu ljubav prema zavičaju, zaista se divim Božijem promislu i daru, kojim je Gospod blagoslovio svoju vernu slušknju ovakvim blagoslovom, da upravo ona, pokrenuta neodoljivim nadahnućem sviše, o čemu mi je lično posvedočila, u dalekoj „tuđini“ pronađe nešto ovako vredno, a gotovo od svih zaboravljeno – ističe vladika Ilarion uz napomenu da našu sagovornicu i njene roditelje poznaje blizu tri decenije.

Vladika dodaje da se ovim pronalaskom otvara i nova epoha u manastirskoj istoriji, koja nije dovoljno dokumentovana niti poznata. Sa druge strane, kaže, velika je radost koju donosi činjenica da je neko ko se kasnije posvetio najvećom žrtvom mučeništva boravio i stvarao u tom manastiru.

Na žalost, ne znamo sve o njegovom boravku u manastiru Bukovo. Pominju se godine od 1905. do 1908, ali ne više od toga. Tim periodom ćemo se, ako Bog da, ozbiljnije pozabaviti, jer svakako nije kratak ni zanemarljiv, uzimajući u obzir da je naslikao i ikonostas seoske crkve u podnožju Deli Jovana – naglašava vladika Ilarion.

Prva srpska škola za vinodeljstvo i voćarstvo

Po­ljo­pri­vred­nu ško­lu Bu­ko­vo, ne­ka­da­šnju ško­lu za vi­no­delj­stvo i vo­ćar­stvo, osno­vao je 1887. go­di­ne ma­na­stir Bu­ko­vo. Po re­či­ma epi­sko­pa ti­moč­kog Ila­ri­o­na, če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je, pre­po­znav­ši po­ten­ci­jal i po­tre­bu ova­kve ško­le, dr­ža­va pre­u­zi­ma ško­lu i na njoj gra­di pr­vu pro­svet­no-obra­zov­nu usta­no­vu u Sr­bi­ji te vr­ste.
U to vre­me ne­ko­li­ko na­stav­ni­ka u ško­li bi­li su upra­vo obra­zo­va­ni mo­na­si iz ma­na­sti­ra Bu­ko­vo. Ova­kva do­bra i uspe­šna sa­rad­nja na­sta­vi­la se sve do po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, ka­da je ma­na­sti­ru ko­mu­ni­stič­ka vlast od­u­ze­la go­to­vo ce­lo­kup­no ima­nje, či­me je i op­sta­nak ma­na­sti­ra do­ve­den u ve­o­ma te­žak po­lo­žaj. Sa­rad­nja je po­če­la da se ob­na­vlja tek ka­da je bez­bo­žna vlast po­če­la da si­la­zi sa dru­štve­no po­li­tič­ke sce­ne. Da­nas je na ma­na­stir­skom ima­nju za­sa­đe­no no­vih vi­no­gra­da na po­vr­ši­ni od 14 hek­ta­ra, a od to­ga ma­na­stir ne­po­sred­no odr­ža­va se­dam. Vi­nar­stvo je ob­no­vlje­no 2006/07. go­di­ne pr­vom pro­iz­vod­njom vi­na od ku­plje­nog gro­žđa i pr­vim pe­če­njem šlji­vo­ve pre­pe­če­ni­ce, a vi­no­gra­dar­stvo 2009, ka­da su na ma­na­stir­skom ima­nju za­sa­đe­ne pr­ve sad­ni­ce autoh­to­ne so­r­te cr­ne ta­mja­ni­ke, pre­u­ze­te iz ma­tič­nog vi­no­gra­da upra­vo iz po­ljo­pri­vred­ne ško­le Bu­ko­vo – ka­že vla­di­ka Ila­ri­on.

Piše: Zorica Milosavljević

Foto: Manastir Bukovo,

Autor: Vanilica – Sopstveno delo, CC BY-SA 4.0,
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=107867637

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com