POTCENJENA LEPOTA PRIRODE
Flamingov cvet ili plamenac je redak izbor ljubitelja cveća, uprkos tome što odiše elegancijom i unosi dah egzotike u domove. Biolozima i cvećarima je poznat pod imenom anturijum, ali ga kod nas češće zovu flamingov cvet, jer svojim izgledom podseća na rep i boju ove ptice. Nadimak plamenac je dobio zbog vatrene boje cveta.
Ova biljka se u različitim delovima sveta pojavljuje u preko hiljadu varijeteta, a prirodno stanište su joj vlažna, tropska područja, kao i prašume Srednje i Južne Amerike. Raste u Meksiku, Argentini i nekim delovima Kariba u pukotinama stena ili na plitkom krečnjačkom zemljištu.
Poseban šarm prostora
Boris Dimitrijević, odgajivač cveća iz okoline Svilajnca u svojim plastenicima na oko 3.000 kvadratnih metara, pored 20 vrsta drugog cveća, uvek nađe mesta i za pokoji plamenac.
– Zaista se retko kupuje, a potpuno nezasluženo, jer biljka daje poseban šarm prostoru, a cvet predivno izgleda. Brakteja, odnosno list, je vatreno crvene boje, ali može da bude žuta, narandžasta, ružičasta ili bela. Važan deo cveta je cevasta cvast, koja je u kontrastu za braktejom – kaže Boris Dimitrijević.
– U pitanju je zimzelena biljka visine do 75 centimetara. Listovi su tamno zeleni i kod pojedinih primeraka mogu da narastu do 30 centimetara. Flamingov cvet je stalnocvetajuća biljka. Ponekad mesecima ukrašava prostor, a koliko je izdašna u rastu govori i to što su cvetovi ponekad toliko teški da je biljci potrebna potpora – dodaje Dimitrijević.
Voli filtrirano sunce i prokuvanu vodu
Egzotičnom plamencu odgovara mnogo sunčeve svetlosti, ali ne direktne, već filtrirane. Opstaće u prostorijama širokog raspona temperature od 20 do 30 stepeni, ali bi ona trebalo da bude konstantna, bez velikih kolebanja. Zimi ga ne bi trebalo izlagati temperaturi nižoj od 15 stepeni. Preporuka odgajivača je da se zaliva prokuvanom ili odstajalom vodom i to tek kada je zemlja potpuno suva. Leti se zaliva na dva do tri dana, a zimi jednom u desetak dana.
Kako su listovi čvrsti i imaju sjaj poput kože, treba ih redovno brisati od prašine ili biljku tuširati. Orošavanje je poželjno, jer ova biljka voli veliku vlažnost vazduha.
Nije preporučljivo tuširati velike brakteje, odnosno obojene listove, jer može doći do nekroze. Zimi se orošava češće, čak i jednom dnevno, pogotovo ako je vazduh u prostoriji suv. Postoji i mali trik za ovu biljku, a to je da tokom zime saksiju treba staviti u podmetač, koji je prekriven kamenčićima i vodom. Nivo vode treba da bude ispod gornjeg sloja kamenčića – dodaje Bojan.
Ako listovi počnu da žute ili se suše, treba korigovati vlagu i temperaturu. Ako klone, treba proveriti da li je biljka na promaji ili je temperatura niža od preporučene. Suvi listovi su znak da je treba više zalivati. Zemlja u saksiji treba da je rastresita i drenirana slojem kamenčića na dnu. Poželjno je da supstrat bude od jednakih delova šumske zemlje i mahovine. Flamingov cvet ima kratak koren, pa je dovoljna plitka saksija, a presađuje se na dve do tri godine.
Prihranjuje se organskim đubrivima za cvetnice i to dva puta mesečno, kako bi bujao i dugo cvetao. Tokom zime može i bez prihrane, ali i bez toga ponekad zna da cveta godinama neprekidno. Čudesna je to biljka, neobična za naše podneblje, ali ko je jednom stavi u sobu, više se ne razdvaja od nje. Bukvalno oživi prostoriju i jedna je od retkih sobnih biljaka, koja je pravi ukras – kaže ovaj iskusni odgajivač cveća.
Precvetale cvetove treba odseći zajedno sa stabljikom, do zemlje. Takođe, treba ukloniti oštećene listove. Posle cvetanja ulaze u period mirovanja.
Taj period može da traje i godinu dana, ali to ne treba da obeshrabri vlasnika. Ako je prethodno dugo cvetala, potreban joj je odmor, ali će posle pauze opet sigurno procvetati – kaže Boris.
Razmnožava se deobom bokora
Flamingov cvet se razmnožava deobom bokora. Ovaj posao je najbolje obaviti u proleće, prilikom presađivanja biljke, ali treba paziti da svaki deo ima koren i po koji list. Odvojeni deo sadi se u plitke saksije sa napravljenim drenažnim slojem i ostavlja u toploj prostoriji u kojoj je temperatura iznad 20 stepeni. Uz prihranu i redovno zalivanje, nova biljka bi trebalo iste godine da procveta.
Plamenac najčešće napadaju gljivice, od kojih dolazi do truljenja korena. Na nadzemnom delu biljke se pojavljuju prvi simptomi, jer ona počne da zaostaje u rastu, listovi dobiju bleđu zelenu boju i na kraju požute, i uvenu. Koren dobije tamnu boju i ima neprijatan miris. Truljenje korena najčešće se događa u jesen i u zimskim mesecima. Preventivno bi trebalo biljku povremeno zalivati rastvorom fungicida i ujedno smanjiti dodavanje vode.
Smeđe tačkice na lišću ukazuju na bolest rđe, a tamne pege nepravilnog oblika, oivičene žutom linijom nagoveštavaju dolazak pegavosti lišća. I u jednom, i u drugom slučaju flamingov cvet treba poprskati ciramom C-75 i ujedno smanjiti zalivanje i vlažnost vazduha, odnosno orošavanje.
Čisti vazduh i leči depresiju
Osim plamtećih cvetova, skoro preko cele godine, koji su upečatljiv dodatak svakoj zbirci sobnih biljaka, anturijumi su poznati i po tome što poboljšavaju kvalitet vazduha u prostoriji. Prema jednoj američkoj studiji, koja je rađena za potrebe NASA, ona uklanja toksine iz vazduha i hemikalije kao što su formaldehid, amonijak, toluen i ksilen. A, prema principima Feng Šuija, kod ljudi leči depresiju, podstiče dobro raspoloženje, jača intuiciju i bistri misli. Kažu i da privlači novac u kuću!
Piše: Biljana Nenković
