Vaskrs se slavi tri dana, do Vaskršnjeg utorka. Veliki petak je dan najstrožeg posta, jer se obeležava Hristovo raspeće, njegovo stradanje i golgota, koju je podneo u odbrani hrišćanske vere. U Vojvodini se tog dana pripremaju rezanci s makom, orasima i valjuške. U Centralnoj Srbiji sprema se riba, pasulj i kuvani krompir. Običaji nalažu da se ne rade poslovi u kući i na njivi. Toga dana, a u nekim krajevima i na Veliki četvrtak, farbaju se jaja. Najčešće se boje u crveno, koja simbolizuje Hristovu krv, ali i vaskrsenje, radost i veselje. Osim crvenih, u korpama će se naći jaja ofarbana u svim bojama i ukrašena na bezbroj načina.
Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća i ono se, kako mu i samo ime kaže, ostavlja da „čuva kuću“ do narednog Vaskrsa, dok se ostala jedu ili poklanjaju. Čuvarkuća se smatra zaštitnikom doma i porodice za narednu godinu. Kad se nova čuvarkuća izdvoji, onda se polomi ono od prethodne godine. Staro se baca u reku, jer se veruje da na taj način odnosi sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao. U nekim delovima Šumadije čuvarkuća se zakopava u vinograd ili baštu, da štiti rod od grada, a poneko ga daje i stoci.
Pogača se mesi na Veliku subotu. Zove se Uskršnjak i obavezno se ukrašava, baš kao i jaja. Hleb se mesi da usevi rode i da stoka bude zdrava. Mesi se od pšeničnog brašna, a kiti se bosiljkom za zdravlje ukućana i u njega se stavljaju farbana jaja. Može da bude i od slatkog testa, ali obavezno je okruglog oblika.