Pišu: Jasna Bajšanski
Biljana Nenković
Željko Dulanović
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.
Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri, da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme. Na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, održanom 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova – posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejskog praznika Pasha i posle prvog punog meseca. Zbog toga je ovaj praznik pokretan. Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao u to da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Protojerej – stavrofor Dragoslav Pavlović iz banatskog sela Čenta kaže da se tokom Strasne sedmice, od ponedeljka uoči Vaskrsa pa do kraja sedmice, obavljaju bogosluženja. Na Veliki četvrtak uveče, u hramu je bdenije i čitaju se 12 Strasnih jevanđelja koja govore o hvatanju Gospoda Isusa Hrista.
Crveno jaje čuva kuću i ukućane cele godine
Na Veliki petak iznosi se plaštanica, na kojoj je naslikan Gospod Isus Hristos položen u grobu, i nju vernici celivaju. Ovog dana u svakoj kući se farbaju jaja koja simbolišu rađanje života jer vaskrsenje Hristovo govori da je samo čovečje telo smrtno dok duša živi.
– Jaja se farbaju baš na Veliki petak jer su žene mironosnice išle na grob Isusa Hrista i, kada su otkrile korpu u kojoj se nalazila hrana, videle su da su jaja pocrvenela. Crvena boja simbolizuje krv, ali i radost. Prvo jaje, koje se uvek farba u crvenu boju, zove se čuvarkuća, ostavlja se tokom čitave godine u kući i nikada se ne pokvari. Čuvarkuća od prethodne godine daje se živini da je pojede, a oni koji nemaju živinu najbolje je da ga spale u peći. Uveče je u crkvama bdenije Plač Bogorodice i ophod oko crkve koji predstavlja simboličnu sahranu, kaže protojerej – stavrofor Dragoslav Pavlović.
Na Veliki petak u Čenti svi poste, i deca i stari i mladi. Običaj je da se koka kukuruz, a velike činije kokica ceo dan su na stolu. Tog dana se farbaju jaja. Pored crvenih, Čenćanke se trude da od onih, farbanih u lukovini, naprave prava remek-dela. Deca se rastrče da pronađu što lepše cvetiće i listove različitih biljaka. Dno šerpe pokrije se ljuskama od luka, jaja se oblože listovima biljaka, stave se u čarapu, pa u šerpu. Sve se nalije vodom i kuva se na tihoj vatri da ljuske jaja ne popucaju. Članice Udruženja žena u Čenti nastoje da zadrže nekadašnje načine farbanja jaja, koristeći i cveklu, spanać i druge biljke i začine. Bez obzira na koji način se farbaju jaja, u ovaj radostan posao uvek su uključeni mališani koji crtaju različite šare temperama, voštanim bojama, šibicom potopljenom u sirće i slično. Da bi farbana jaja, kad se skuvaju, bila sjajna, premažu se krpicom natopljenom uljem. Tek tada su spremna za korpice koje se oblože svežom travom i maslačkom.
– U našoj osnovnoj školi svake godine farbamo jaja. Skuvana jaja ukrašavamo na različite načine, a deci su posebno interesantne novije tehnike, poput dekupaža. Koristimo i tempere u koje rastvorimo lepak za drvo, pa jaja postanu mramorna. Stariji đaci, zajedno s nastavnicom likovne kulture, koriste složenije tehnike i svake godine jaja oslikavaju na različitu temu vezanu za Vaskrs. U školi se, uoči ovog velikog praznika, napravi izložba likovnih i literarnih radova, kao i najlepših ofarbanih jaja, kaže Jasna Vickov, učiteljica u OŠ „Branko Radičević“ u Čenti.
Na Veliku subotu takođe se održava sveta liturgija i tada žene, posebno deca koja sada u čenćanskoj osnovnoj školi pohađaju veronauku, donose farbana jaja u crkvu, dok je uveče bogosluženje Vaskrsenje Hristovo.
Kada se dele jaja
Na sam Vaskrs služi se sveta liturgija, a osvećena jaja dele vernicima.
– Kako sam i veroučitelj, uvek pozovem decu da dođu na svetu liturgiju, nakon koje sledi takmičenje u tucanju jajima. Za osvojeno prvo, drugo i treće mesto dobijaju se poklončići. Sa decom uvek dolaze roditelji, bake i deke, tako da je crkva u Čenti, posvećena Svetom Đorđu, uvek puna ljudi, objašnjava protojerej-stavrofor Dragoslav Pavlović i kaže da u banatske pravoslavne hramove, baš zbog veronauke, redovno dolazi sve više ljudi.
Vaskrs je porodični praznik i počinje tucanjem jajima, vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.
U ovom banatskom selu običaj je da domaćica na sam Vaskrs porani i farbana jaja nosi u komšijske kuće, domove rodbine i prijatelja, posebno u one u kojima ima dece. Jaja se ostavljaju u bašticama u bokorima cveća tako da dečica, čim se probude, uzimaju svoje korpice i izlaze da vide „šta im je zeka doneo“. Pored jaja, nađu se i slatkiši. Dragoslav Pavlović kaže da je deljenje uskršnjih jaja na ovakav način, običaj prisutan samo u srednjem i severnom Banatu.
Na ovaj dan svaka porodica u svom domu sveti vodicu. Posle kucanja jajima oko uskršnjeg kolača koji je domaćica pripremila, okuplja se porodica i zajedno ga prerežu. Sve je svečano, pa tako i ručak. U Banatu, on počinje domaćom supom i rinflajšem, nastavlja se pečenicom, prilozima i salatom, a završava sitnim kolačima, rolatima i tortama. Takođe, na Vaskrs običaj je da brat svojoj udatoj sestri ide u goste i nosi kolač. Ukoliko žena nema brata, kolač joj donose roditelji.
Hristos vaskrese, radost donese
Pravoslavni hrišćani se na ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Prema narodnim običajima i verovanjima za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak i crveno jaje. Dečije obraze valja dotaći crvenim jajetom, da budu rumena i zdrava cele godine. Običaj je i da se pre jutrenja pojede vaskršnje jaje. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima. Ako bi Vaskrs pao pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso. Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom i zovu se kovržanjak.
Na Pobusani ponedeljak ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje, da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Hristovom. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.
Zašto je prvo jaje čuvarkuća?
Prvo ofarbano jaje odvaja se i čuva se do sledeće godine, a nazivaju ga čuvarkuća. Obično je crvene boje ili kuvano u lukovini. Istog dana se razbija i prošlogodišnja čuvarkuća. S najvećom pažnjom se gleda šta je ispod ljuske. Ako je ostalo nepokvareno i celo kada se oljušti, veruje se da su kuća i domaćinstvo te godine čvrsto stajali na svojim nogama, da su ukućani zdravi i snažni, a zajednica će se očuvati i u godini koja sledi.
Čuvarkuća se smatra zaštitnikom doma i porodice, a čuva se do sledeće godine, kada ga zamenjuje novo jaje. U kući uvek ima posebno mesto, pa čak i kada se radi veliko spremanje, uvek se vodi računa da se ono ne razbije. Čuvaju ga u vitrinama, posebnim šoljama ili posudama. Stara čuvarkuća se tada baca u reku, jer se veruje da na taj način odnosi sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao. U nekim delovima Šumadije čuvarkuća se zakopava u vinograd ili baštu, da štiti rod od grada, a poneko ga daje i stoci.
Na Veliku subotu mesi se pogača ili obredni hleb. Zove se Vaskršnjak i obavezno se ukrašava, baš kao i jaja. Hleb se mesi da usevi rode i da stoka bude zdrava. Mesi se od pšeničnog brašna, a kiti se bosiljkom za zdravlje ukućana i u njega se stavljaju farbana jaja. Može da bude i od slatkog testa, ali obavezno je okruglog oblika.
Drugi važan običaj je pričešće, koje se obavlja u crkvi. U Šumadiji je nekada bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem. U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanje, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino.
Vaskrs predstavlja i kraj sedmonedeljnog posta. Nekada je bio običaj da se ručak pripremi za celo selo pored drveta- zapisa. Danas se taj običaj održao u nekim pomoravskim selima i uglavnom ih se pridržavaju mladi, ali u duhu današnjice. Okupe se u selu, pored reke ili u šumi i pripremaju jela na roštilju dok se takmiče u tucanju jajima.
Vaskrs u Jugozapadnoj Srbiji
Već u cik zore, pre nego što se sunce počne pomaljati iznad planinskih visova, sve što drži do običaja i tradicije biće na nogama, da pozdravi Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik. U selima Starog Vlaha i danas se veruje da će cele godine biti vredan svako ko urani na taj dan, i na počinak ode tek oko ponoći. A posna planinska zemlja ne trpi nerad, već traži žustre i okretne, kadre da se u svakoj prilici nose sa surovim uslovima života.
Pre nego što popiju prvu jutarnju kafu i čašicu rakije, s kojima obično počinju dan, i krenu u staju da nahrane stoku, meštani na Uskrs obavezno na prazan stomak pojedu jedno kuvano jaje, koje su vredne domaćice još na Veliki petak obojile i našarale za uskršnje praznike.
– U narodnim verovanjima i običajima jaje ima vrlo veliku ulogu. Ono je simbol života i plodnosti, pa se do danas održao običaj da se jedno uskršnje jaje zakopava u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu. Za jaje kao simbol plodnosti, vezana su mnoga narodna verovanja. Tako, kad kokoš snese jaje sa dva žumanceta, drži se da sluti bližnjenju gazdarice – zapisao je svojevremeno naš poznati etnolog Mile Nedeljković.
Jugozapadna Srbija i čitav Stari Vlah poznati su stočarski kraj, pa su čobani u prošlosti gledali da se strogo ponašaju u skladu s uskršnjim običajima, kako bi im stoka bila plodna i zdrava.
U Pirotu za Vaskrs je malo drugačije
U većem delu Srbije običaji vezani za Vaskrs ne razlikuju se mnogo. Ali, u Pirotu to nije slučaj. Pirotski kraj ima karakteristične uskršnje običaje. Jaja se farbaju četvrtkom i subotom. Na Veliki petak vernici strpljivo čekaju u redu ispred hramova i provlače se ispod stola na kojem je plaštanica, moleći se za zdravlje i spasenje. Ovaj običaj karakterističan je samo za pirotski kraj i, po svemu sudeći reč je o nekom starom predanju koje ima svoju simboliku, po kojoj verni, ulazeći u Hristov grob, ustvari na neki način simbolično očekuju i samo vaskrsenje Hristovo.
Tokom svih sedam nedelja posta, a posebno poslednje, stradalne sedmice, narod se priprema za najveći praznik – Vaskrs. U poslednjoj nedelji, od Velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača. U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, kao što je to slučaj u Pirotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Etnologija beleži da se u obrednoj praksi kod srpskog naroda jaje u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života, da ga čuva i održi. Uticaj crvenog jajeta na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje – na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, pa i kod prve muže.
Po pravilu, jaje nije valjalo nositi za stokom, te se zato ovčari i govedari nisu na Uskrs laćali šareno bojenih jaja, da stoci ne bi iskakali jajčanici, odnosno guke, po vratu i da joj ne bi obolevala vimena. Pogotovo se izbegavalo nošenje ili uzimanje crvenih jaja, da se stoka ne bi međusobno klala i krvarila. Po svoj Srbiji se od Uskrsa do Trojica volovi nisu hvatali u jaram, da grad ne tuče letinu – pribeležio je Nedeljković.
Tamo gde su kuće pune čeljadi, a meštani složni, i danas je običaj da se ceo zaseok okupi na zajednički uskršnji ručak. Obično kod „seoskog zapisa“ ili bogomolje, a slavlje zna da potraje do u noć. Na visu Kriva breza iznad sela Draževići kod Nove Varoši, duže od pola veka na Uskrs se okupljaju meštani iz dva komšijska gradska naselja, Vionika i Zebinovca, i njihovi gosti. Okupljeni oko vatri nad kojima „cvrči“ roštiljsko meso, meštani se uz šalu, pesmu i kolo, druže ceo dan. Centralni događaj narodnog sabora je planinski derbi u malom fudbalu, na poljančetu na oko 1.330 metara nadmorske visine. Od 1965. kada se meštani ovde prvi put okupili, tradicija se nije prekidala.
– Vreme u proleće ovde zna da iznenadi, ali smo se okupljali i po kiši i po snegu. Na Vaskrs 2015. godine, 12. aprila, bilo je skoro metar snega, pa smo morali da dva dana uoči praznika raščišćavamo na mobu zaravan na Krivoj brezi, kako bi se bar odigrala utakmica. I uprkos nevremenu, nikada nas više nije bilo. Narod je došao na traktorima i konjima, jer se u ovim krajevima Uskrs posebno poštuje – kaže jedan od osnivača sabora Pavle Matović.
Vaskrs u Šumadiji
U Šumadiji je Vaskrs praznik koji se iščekuje, slavi i priprema s najvećom radošću. Uoči praznika, na Veliki petak farba se na desetine, pa i stotine jaja, koja će se u nedelju brzo razbiti u nadmetanju čije je najjače. Njima će se najviše obradovati deca, ali i odrasli na prazničnom porodičnom ručku i okupljanju, koje i jeste smisao ovog praznika. Najvažnije za radost ukućana i gostiju je da na stolu bude što više obojenih jaja, a takmičenje u najjačem jajetu može da počne. U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da se tog dana sve zaustavlja, vode i vetrovi, a zemlja se trese. Žene u Homolju nisu se tog dana umivale i češljale, a u Popovom polju seljaci nisu radili ništa s iglama ili ekserima, da ne bi povredili Hristove rane. Nisu pili ni vino, jer su smatrali da tako piju njegovu krv. Nije se radilo ni u kući, ni na polju, a jedino što je bilo dozvoljeno jeste priprema za praznik, odnosno farbanje jaja.
Crveno, zeleno, plavo, žuto… samo neka je šareno
Priprema uskršnjih jaja počinje bar dve nedelje pre Velikog petka. U seoskim sredinama jaja se sakupljaju i čuvaju, a u gradovima kupuju najmanje desetak dana pre farbanja. Potrebno je da odstoje, kako njihove ljuske ne bi pucale tokom kuvanja, što se, inače, dešava kod svežih jaja. Pažnju treba obratiti i na boju ljuske jer, što je ljuska svetlija, to će i boje biti intenzivnije. Pre samog farbanja jaja trebaju da budu sobne temperature, detaljno oprana, a ono što iskusne domaćice dobro znaju, u vodu u kojoj se jaja kuvaju uvek se dodaju 1-2 kašike sirćeta i kašičica soli.
Domaćice iz zaplanjskog kraja umesto farbe koriste lukovinu, spanać, cveklu, bele rade i kompot od višanja, ali i razne “travke”, cvetove i voštane sveće za dekoraciju. Kako su želele da osim smeđecrvenih jaja, koja se dobijaju farbanjem u lukovini, dobiju i nijanse drugih boja, počele su da otkrivaju koje biljke i namirnice mogu da “ispuste” boju, pa su tako, u nadi da će jaja biti ljubičasta, koristile cveklu, za crvena kompot od višanja, za zelena koprive, spanać ili zelje, a za žuta jaja bele rade.
Očigledno da je farbanje jaja u lukovini omiljena tehnika jer nikada ne omane. A različite nijanse dobijaju se stavljanjem manje ili veće količine ljusaka od crnog i ljubičastog luka. Jedan od popularnijih načina farbanja jaja je taj da se kuvaju u ljusci crvenog luka s listovima deteline, lišća i slično, zamotana u stare najlonke, kako list ne bi „pobegao“.
Sličice, šljokice, gel u boji samo su neki od načina koji se koriste. Samolepljive sličice u većem broju slučajeva presaviju i ne zalepe dobro, pa jaje ne izgleda besprekorno. Međutim, deci je ova zanimacija i te kako zanimljiva. A zanimljiv način ukrašavanja, a istovremeno vrlo brz i jednostavan je takozvani “Obuci jaje”. Plastične kesice na kojima su mnogobrojni uskršnji motivi sa šarenim jajima, zekama, cvećem, bubamarama, navuku se na jaje i potom se jaje kašikom spusti u vrelu vodu. Plastika se savije automatski i za tren oka dobije se obučeno jaje s vrlo zanimljivim motivima. Takođe, mogu se i crtati razne šare pomoću gela, voska ili boja u epruvetama.
Da bi se dobila mramorna jaja, potrebno je ljuske crnog ili belog luka iseckati na komade. Jaje pokvasiti, uvaljati malo u ljuske i umotati u aluminijumsku foliju ili u tanku najlon čarapu. Kuvati u šerpi sa bojom.
Gumice za teglu takođe su od koristi u ovom poslu, kada se vežu unakrsno u svim pravcima preko jajeta, koje se potom farba.
A da bi se dobili različiti oblici, treba izrezati čvršću lepljivu traku na trakice, tačkice, kvadratiće, trougliće, cvetiće, slova, pa lepiti po kuvanim jajima. Staviti ih u najlon čarapu i farbati u željenoj boji.
A može i ovako… Jaje uviti u parče mrežastog džaka od krompira, luka, narandži ili limuna, čvrsto vezati koncem i kuvati u boji. Kuvano jaje premazati lepkom i uvaljati u šarene dekorativne mrvice ili prezlu. Četkicom naneti lepak na određene delove jaja i uvaljati ih u srebrne šljokice za lice i telo. Ili, iseći krep papir, po mogućnosti tamnijih boja, na tanke, ali dugačke trake. U njih umotati kuvana, još topla jaja i pažljivo ih spustiti u posudu sa hladnom vodom u koju je stavljena jedna kašika sirćeta, da se papir dobro prilepi. Izvaditi i ostaviti da se osuši, ali ne treba čekati da se papir skroz stegne. Najbolje je koristiti više nijansi odjednom, crvenu, žutu, plavu, zelenu… jer se dobijaju nesvakidašnje šare. Kuvana jaja mogu se premazati belancetom i uvaljati u kombinaciju pšenice, pirinča i drugog zrnevlja. Preko toga može da se naprska zlatni ili neki drugi lak. Skuvana jaja iscrtati voštanim bojama pa tek onda farbati u željenu boju. Na ispisanim mestima farba se neće uhvatiti.
