Puno ljubavi i malo strpljenja
Koliko ste puta krenuli na odmor i pitali se ko će vam zalivati cveće, ili ste poželeli da imate mini baštu, a znate da nemate vremena za nju, ili ste, možda, i zaboravni, pa su vam biljke uvenule? Možda ste od onih koji vole samo zeleno rastinje koje ne cveta? Imate palme do plafona zbog kojih po kući hodate kao po prašumi, preskačete fikuse, filadendrone, bendžamina, dracenu i sve ono što mislite da ćete kad-tad pokloniti, ali se predomislite?
Za sve vas koji želite bar mali dah prirode u stanu koji ne traži veliko održavanje, postoji rešenje. Ponudila ga je biolog Radmila Mitranović, čiji je brend „Vaša mala bašta“ idealan spoj puno ljubavi i malo, samo malo strpljenja.
Vazdušne biljke marimo kuglice
– Kao biolog gajim ljubav i interesovanje za biljke, i pravim mini bašte. Uglavnom koristim staklo kao pakovanje za aranžmane i neke čudne biljke kojima ga punim, tipa vazdušne biljke Tillandsia i marimo loptice – alge iz porodice Cladophoraceae. Pravim mini bašte i biljne terarijume u staklenim ambalažama – kaže za „Dobro jutro“.
Iako deluje lako i jednostavno, za ove bašte potrebno je puno strpljenja, ljubavi i znanja, što Radmili nije problem:
– Mislim da je ljubav presudna. Treba i strpljenja, ali ljubav prema biljkama igra najveću ulogu. Sve se onda upakuje samo od sebe.
Sve što uzima iz prirode Radmila pakuje u originalne staklene ambalaže. Idealan poklon za one koji nisu vični baštovanstvu.
Kaže da vazdušne biljke žive kao i u prirodi, okačene o drugo drveće. Nemaju zemlju, nemaju ništa, primaju sve što im je potrebno za život preko vlage i preko vazduha. Svaka biljka može da se izvadi i da se zalije. Samo se potope pola sata u vodi, okrenu se naopako da se osuše i to je to. Posle četiri sata, kada se osuši, biljka se vrati u staklenku, što je, priznaćete, vrlo lako održavanje.
Terarijumi sami sebe zalivaju
Za razliku od vazdušnih biljaka, marimo kuglicama je potrebna voda temperature do 25 stepeni celzijusa.
– Terarijumi su biljni, samoodrživi sistemi koji sami sebe zalivaju uz pomoć kondenza. Oni su zatvoreni, voda isparava, zadržava se na zidovima terarijuma i biljka je ponovo upija. Zalivaju se tek kad nestane kondenza i to je otprilike na dva ili tri meseca i za to vreme dva puta se naprska destilovanom vodom. Voda se menja kad se zamuti, zavisno od posude i to je uglavnom jednom mesečno, odstojala ili flaširana voda. Može da bude i dva puta mesečno – kaže naša sagovornica.
A, šta sa lopticom i kako sa njom postupati kad se voda menja? Kao sa kućnim ljubimcem, odgovara:
– Budite nežni, prelazite rukama preko nje, kao da je mazite, a kamenje operete samo vodom, zidove terarijuma takođe. Zatim nalijete odstojalu ili flaširanu vodu i vratite kuglicu. Nemojte ih izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti, jer mogu dobiti braon boju, i ne prihranjujte ih. Nije im potrebno, one same sebi obezbeđuju hranu procesom fotosinteze – objašnjava biolog kako se postupa s ovim zelenim kućnim ljubimcem.
Ona ih u svom domu ima oko 150, a uspela je da zainteresuje mnoge i da od hobija napravi posao.
– Dok radim, mene to opušta i imam 150 saksija kod kuće. Počela sam sa ovim kao hobijem, pa sam sama sebi napravila posao. Trenutno sam u potražnji lokala i planiram da otvorim nešto. Ljudima je neobično to što radim. Ponekad imam i biljke mesožderke i baš im se sviđaju te čudne stvari, pomalo drugačije. Ko voli biljke, voli to, ko ne voli – ne voli.
Na pitanje ko ih stvarno voli i kupuje, Radmila Mitranović odgovara:
– Ovakve biljke kupuju ljudi između dvadeset i pedeset godina i ljudi koji su to videli na internetu. Posebno ih zanimaju ove marimo loptice. Videli su, čuli da se lako održavaju, pa i ako ne vole zemlju, ovo im je sasvim u redu za držanje u kući.
Biljke sa kore drveća
Sve vazdušne biljke u prirodi rastu po kori ili granama drveća. Ove neobične biljke su karakteristične po dlakama po listovima po kojima se određuje o kojoj se tačno vazdušnoj biljci radi. Preko trihoma, vazdušne biljke uzimaju vlagu i hranljive materije iz okolne sredine.
Pored vlage, trihome igraju veliku ulogu u zaštiti vazdušnih biljaka od prejakog direktnog sunca i na osnovu gustine i vrste trihoma može se pretpostaviti iz kakve sredine vazdušne biljke potiču. “Koren” im služi za pričvršćavanje za podlogu ili druge biljke i nema opasnosti od nanošenja štete drugim biljkama, jer vazdušne biljke nisu paraziti i nisu otrovne. Tillandsia cveta jednom od kraja zime pa do kraja leta i još je atraktivnija u cvetu. U zavisnosti od vrste, cvetovi mogu biti zeleni, ružičasti, crveni, ljubičasti, žuti i u nijansama ovih boja.
Simbol trajnosti i znak poštovanja
Marimo biljka je potekla iz Japana i najpoznatija je kao loptica od mahovine, što ona nije. Marimo je vrlo redak i u ovoj zemlji zaštićen oblik algi. Ova loptica može živeti i 200 godina, zbog čega je smatraju simbolom trajnosti, odanosti, dugovečnosti, dubokog i iskrenog poštovanja i ljubavi. Kao poklon daje se kada nekome iskazujemo naklonost.
Piše: Zorica Dragojević
