U ovo vreme u pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici.
Samo zajednice oslobođene ovog parazita mogu imati šanse za stabilno i uspešno prezimljavanje i za dobru novu sezonu.
Početak nove pčelarske sezone, a to je kraj leta i ulazak u jesenji period, pored uobičajenih poslova na pčelinjaku, podrazumeva intenziviranje borbe protiv varoe. Jer, samo zajednice oslobođene ovog parazita mogu imati šanse za stabilno i uspešno prezimljavanje. Samo takve mogu dati visoke prinose naredne godine. U ovo vreme u pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici.
Kolika je varoa opasnost za pčele možda najbolje ilustruju podaci da, ako je na radilici jedna varoa, njena masa je za oko 10 procenata smanjena u odnosu na normalnu, a životni vek joj je oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na jednoj radilici dve varoe, što se može videti, njen život obično ne traje ni čitavu sedmicu.
To praktično znači da ako je jedno društvo zazimljeno s oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, da ih ima u košnici oko hiljadu. Po prezimljavanju, na proleće maja i juna u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog odnosa koji može da ugrozi i ranu bagremovu pašu, ali i da se dogodi naizgled nelogična situacija: da po povratku sa bagrema, kada se na gotovo svakoj grani može očekivati roj i kada su sve zajednice u maksimumu, takvo društvo varoa jednostavno uništi. Lako je odrediti kakva će biti sudbina društava sa dva procenta varoe – isto kao i u prethodnom primeru, samo mesec dana kasnije.
I miris, i lek
Najprostiji način upotrebe majčine dušice je u obliku čaja, koji se priprema tako što se puna supena kašika samo popari jednom čašom, dva decilitra, ključale vode, odmah poklopi i ostavi da stoji dva sata.
Majčina dušica ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata koji se izrađuju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji. Ekstrahuje se naročitim postupkom, pa se taj ekstrakt daje ili sam ili u smeši s drugim lekovima sličnog farmakodinamskog dejstva. Takođe je i izvrstan, prijatan i bezopasan konzervans, jer vrlo aktivnim mirisnim etarskim uljem sprečava vrenje, zahvaljujući timolu i karvakrolu, fenolskim jedinjenjima od kojih potiču lekovitost, antiseptička moć i svojstven miris majčine dušice.
Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo, što domaćih proizvođača, što iz sve intenzivnijeg uvoza. Po preporukama Evropske unije, kojih se sve više pridržavaju i naši pčelari, u borbi protiv varoe treba koristiti organske kiseline i eterična ulja biljaka, među kojima je najznačajniji timol. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koga odlikuje jak i prijatan miris, odličnih antiseptičkih osobina, pa se vekovima koristi u narodnoj i zvaničnoj medicini.
Iskustva naših pčelara o delovanju ove materije na varou velika su i vezana za prisustvo majčine dušice na terenima gde su pčelari. Prema tvrdnjama jednog beogradskog pčelara, stacionarni deo pčelinjaka koji se nalazi u okolini Zaječara, u brdima gde ove biljke ima mnogo, tretira samo jednom godišnje protiv varoe u novembru, dok seleći deo pčelinjaka, i posle višestrukog tretiranja, opet ima varoe.
Čaj za pčelice od majčine dušice
– Očigledno je da od izbora biljaka, od kojih pčele unose polen i nektar, dosta zavisi i koliko će varoe biti u društvu. I selidbe doprinose da društva budu pod stresom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica, kao na bagremu ili suncokretu – kaže ovaj pčelar i dodaje da je u vreme cvetanja majčine dušice dosipao njen čaj u šećerni sirup, koji je u malim količinama davao pčelama. Rezultati su bili dobri, jer se pokazalo da na taj način društva ostaju jaka i u dobroj kondiciji sa samo dva organska tretiranja godišnje, od kojih se jedno sprovodi u jesen, kada nema legla.
Zdravlje od paše zavisi
Poznati pčelar iz Bosne kaže da su u periodu od 2001. do 2003. zabeležena masovna stradanja od varoe u Bosanskoj Krajini, od Banjaluke do Bihaća. Bihaćka regija je 2002. godine ostala bez skoro 60% pčelinjih društava. Ali, na područjima gde ima majčine dušice u izobilju, nije bilo gubitaka.
Eto iskustava iz prakse, i ne samo kod nas, jer slična imaju i pčelari Francuske, Italije, Sjedinjenih Država. Pčelinja paša je od izuzetnog značaja za razvoj društava, prinose, ali i, što mnogi previđaju, za zdravstveno stanje pčela. Što se kaže – zdravlje na usta ulazi, zar ne?
Majčina dušica, babina duša, bukovica, vreskovina, divlji bosiljak, dušičina ili tamjanika, dugovečna je zeljasta biljka, svega pedalj visoka. Zbijeno i gusto busenje sastoji se od poleglih, vrlo tankih, svega oko jedan milimetar razgranatih, isprepletenih, na donjoj polovini drvenastih, crveno-mrkih izdanaka i vreža, iz kojih se dižu mnogobrojni uspravni ogranci, obrasli sitnim, jajastim ili duguljastim listićima i okruglastim cvastima. Listići su maleni, dugi tek pola do jednog i po milimetra, i široki do 6 milimetara, po obodu celi, tačkasti od mnogobrojnih žlezdastih dlaka punih etarskog ulja na kratkoj drški. Cvetići su dugački oko pola centimetra, dvousnati, dlakavi, imaju kratku dršku i udruženi su u guste okruglaste cvasti pri vrhu stabljičica.
Majčinu dušicu treba brati oko podne, kad nema više rose. Ne sme se nabijati u vreće, već se mora pažljivo stavljati u korpe. Čim se obere, mora se što pre osušiti u tankom sloju na jakoj promaji u hladu. Lekoviti sastojci nalaze se jedino i isključivo u listu i cvetu, dok ih u stabljikama uopšte nema. To su vrlo nepostojana jedinjenja, pogotovu etarsko ulje, smešteno u mikroskopski sitnim bradavičastim žlezdovitim dlakama koje su tako lomljive da i najmanjim dodirom otpadaju, prskaju i iz njih se izliva ta dragocena tečnost.
prof. D. Kreculj
Dobro jutro br. 580 – Avgust 2020.
