Ova futa se tka od vajkara, pamuka koji je nekada bio veoma skup, a koga su mogle sebi da priušte samo žene iz imućnijih porodica.
U Vranju i danas gotovo ni jedna svekrva, iz tamošnjih imućnih romskih porodica, ne može da zamisli da zaigra svekrvino kolo na svadbi sina bez vajkarene, modre fute tkane na razboju. Zbog toa se one pred svadbu zajedno sa članovima porodice daju u ozbiljnu potragu za ovom tkaninom. Tada obično obiđu sve žene u okolnim srpskim selima za koje čuju da je imaju.
Vajkarena futa se inače tka od vajkara, pamuka koji je nekada bio veoma skup, a koga su mogle sebi da priušte samo žene iz imućnijih porodica. Pored plave ovu futu krase žuta, bordo i siva boja, koje su majstorski ukomponovane i čine jedan pravi mali mozaik. Na donjem kraju obavezno su optočene crnim gajtanom, upletenim u predivnu šaru koja je pravo malo remek delo. Gajtan se na futu ušivao ručno iglom i crnim makaro koncem. To nije mogao svako da uradi, jer je od onoga ko je to radio zahtevao posebno umeće i veštinu, zato što konac posle ušivanja nikako nije smeo da se vidi.
Ovu futu žene u vranjskom kraju nosile su u svečanim prilikama uz belu košulju sa širokim rukavima, najlon čarapama i crnim cipelama sa visokom petom.
Gordana Nastić