Ukoliko želite da vam voćke svake godine dobro rađaju, morate ispuniti nekoliko preduslova. Najpre, morate im obezbediti što bolje zemljište, čiji ćete kvalitet konstantno održavati đubrenjem, valja ih redovno zalivati, pravovremeno štititi i orezivati, kako zimi, tako i leti. Ovako počinje priču Sava Gospođinački (71) iz Bečeja, čiji voćnjak u dvorištu svake godine toliko rodi, da grane prete da će da se polome od težine plodova.
Piše: Zorana Ljubojev
On se uzgojem voća i povrća bavi još od malih nogu, a tu tradiciju preuzeo je od svojih roditelja. Na svom imanju uzgaja nekoliko vrsta šljiva, kajsija, nektarine, smokve, višnje, trešnje, dunje, jabuke, grožđe, ali i jagodasto i bobičasto voće, poput kupina, malina, ribizli i nekih ukrštenih sorti.
Kombinacija ritske zemlje i stajnjaka
Pre nego što sam podigao ovaj voćnjak, zajedno sa sinovima Dejanom i Dušanom, nasuo sam između 50 i 60 kamiona kvalitetne ritske zemlje, čiju strukturu sam kasnije morao da popravljam. Đubrio sam goveđim đubrivom, u roku od dve godine sam u voćnjak ubacio 12 do 13 prikolica ovog stajnjaka. To đubrivo je prethodno stajalo, gliste su ga preradile i nakon pola i više godine sam ga nasuo. Ubacivao sam i peska, a na sve to sam dodao gornji sloj još kvalitetnije zemlje. Sve je dovedeno do maksimuma i veoma je bogato organskim materijama – objašnjava Sava, koji je inače u delu Bečeja, zvanom Picoder, poznatiji kao Cale.
Naš domaćin svake godine na jesen ili u proleće oko svake voćke stavi malo stajnjaka, kao i veštaka jer, kako kaže, valja nahraniti stabla, ako želite da vam dobro rodi svake godine.
Takođe ističe da, iako je zimska rezidba voćki veoma važna, letnja je još važnija i značajnija…
U toku leta, u zavisnosti od spoljašnjih temperatura, stabla zaliva svaki treći-četvrti dan u proseku. Takođe, Sava oko svake voćke redovno okopava zemlju, kako bi dobila neophodan vazduh, a to je naročito važno prilikom uzgoja povrća, kaže on. To se ne primenjuje u slučaju da se na površini nalaze malč ili slama, koji, između ostalog, prirodno zadržavaju vlagu zemljišta.
Sava Gospođinački kaže da je njegovo iskustvo pokazalo da se voćke moraju prskati i zaštititi na odgovarajući način, u suprotnom, neće biti plodova.
Po mom mišljenju, moja proizvodnja je poluorganska. U Vojvodini teško da postoji prava organska proizvodnja. Znam da se koristila soda bikarbona, pravili su se preparati od koprive i ja sam to probao, međutim, kada biljku ozbiljno napadnu neke štetočine, mora se zaštititi nekim proverenim preparatima. Najviše prskam preventivno, u početku do pred jedno mesec dana pre nego što počnemo da beremo. Do tada se biljka isčisti i ljudi ne treba da se plaše. Važno je poštovati karencu – kaže Sava.
Zbog bele vaši odustao je od gajenja kelerabe, a zbog kupusnjače od karfiola jer, kada ovi insekti napadnu biljke, veoma teško ih je savladati, iskren je naš domaćin. On se priseća da se u njegovoj mladosti povrće i voće nije prskalo u toj meri. Ipak tri-četiri decenije upotrebe hemije dovele su do prirodne neravnoteže, jer se smanjio broj korisnih insekata.
Štetočine su se namnožile i zbog toga što se okolne bašte i dvorišta ne održavaju i u njima se ne sade voće i povrće, tvrdi Cale i dodaje da je, uprkos tome što svoje biljke štiti, zbog činjenice da nije izolovan od drugih, prinuđen da dodatno vodi računa o nezi svojih zasada.
Nekad su ljudi mnogo više brinuli o baštama, držali ih čistima, a danas mnogo ima zapuštenih dvorišta. Neki neće da rade, neki nemaju vremena, a istina je da to treba voleti i učiti od malih nogu. Ja sam kao dete rastao uz baštovanske poslove. Zajedno s roditeljima gajio sam paradajz, po 2.000 i 3.000 strukova, zatim zelen, šargarepu, krompir, kornišone. Sve smo prodavali na pijaci – priseća se Sava i dodaje da je znanja o pravilnoj nezi voćaka sticao godinama, što iz stručne literature, što od školovanih ljudi kojima je to struka, ali i putem poljoprivrednih emisija.
Malč čuva vlagu i đubri zemlju
Sava je doskora, dok nije imao operaciju srca, u dvorištu gajio 500 strukova paradajza. Međutim, silom prilika smanjio je tu proizvodnju, kod koje je koristio postupak malčovanja, odnosno, stavljanja slame. Stavljao ju je kada bi paradajz dostigao takozvanih pet-šest “spratova”, a prethodno je zemlju okopavao i ostavljao je da bude rastresita, pa je preko nje stavljao slamu.
Osim što čuva vlagu, slama ujedno i đubri tu zemlju. To je posebno dragoceno kada su ove vrućine i kada vlaga brzo ispari. Ovaj princip moguće je primeniti i kod uzgoja paprike – savetuje naš domaćin.
Sava kaže na da jesen sadi luk srebrenjak, koji povadi u proleće, a na njegovo mesto poseje kukuruz šećerac, plavi patlidžan i papriku. Važno je optimalno iskoristiti raspoloživi prostor i pravilno rasporediti biljke.
Ren sam, recimo, posadio skroz u hladovinu, on voli vlagu i ne voli da bude na suncu. Takođe, bundevice tamburice, koje se koriste za kolače, posejao sam na površini gde ništa ne uspeva osim te kulture. Godišnje mi rodi 100 i više kilograma. Važno je upoznati biljke, šta vole, a šta ne, i spram toga im pronaći odgovarajuće mesto u bašti – kaže Sava Gospođinački.
U njegovoj bašti uspešno rastu paradajz, krastavci, tikvice, kao i drugo povrće. Naš sagovornik uživa u poslovima oko nege i brige svih biljaka u bašti i činjenici da porodici obezbeđuje mnoštvo kvalitetnih plodova. A ono što pretekne od voćki, bilo da padne na zemlju ili je jednostavno višak, ide u rakiju.
Dunji iz Peći ne teba zaštita
Kombinovani voćnjak s puno različitih sorti, kakav je moj, u suštini je najteži za održavanje i zaštitu. Nije svakoj voćki potreban isti vid zaštite i ne napadaju ih iste štetočine u isto vreme. A, na kraju krajeva, i plodovi sazrevaju u različito vreme. Zato je potreban dodatan napor i posvetiti se svakoj ponaosob. To je celogodišnji trud i posao. Najveći napadi štetočina su u toku maja i početkom juna – objašnjava naš domaćin. On dodaje da je izuzetno ponosan na staru sortu dunje koju je 2004. godine dobio s Kosova, iz okoline Peći. One su, kaže, strahovito otporne, jako rode i u njima nema bolesti, za razliku od sadnica koje je kupio od lokalnih proizvođača.
Letnja rezidba
Letnja rezidba se radi kada se uberu poslednji plodovi. Stabla budu puna izdanaka pri vrhu, takozvanih vodopija. Važno je odstraniti ih, kako bi pri sledećem cvetanju pupoljci bili osnaženi, a biljka spremna za novi rod. Kada su ovakve suše, veoma je važno zalivati voćke, čak i u proleće, negde u martu. Ova godina je jako teška… Od novembra pa do sada ne znam da li je u Bečeju palo 70 do 80 litara kiše. U tom periodu trebalo bi da padne najmanje oko 300 litara. Nažalost, nemamo tu podzemnu vlagu, što se neminovno odražava na biljke, naročito ako se ne zaliva, onda je sve kao u betonu. Biljka se bori, ali gubi snagu. Ne formira cvetne pupoljke, bolesti je napadaju. Zato je važno zalivati i orezivati voćke – svedoči Gospođinački.
