Beli luk je kultura koja se neopravdano sve manje gaji u našoj zemlji. Poslednjih dvadesetak godina Kina je preuzela primat najvećeg svetskog proizvođača kao i izvoznika belog luka.Vrlo konkurentnom cenom istisnula je domaće proizvođače sa tržišta, da bi danas došlo do apsurda, da se beli luk prodaje po maloprodajnoj ceni višoj od 5 eura iako je njegova proizvodna cena od 0,5 do 1 eura po kilogramu.
Pravo je vreme da se beli luk ponovo počne gajiti na većim površinama u Srbiji , a i februar je mesec kada se seje prolećni beli luk , nešto sitniji i manje prinosan od jesenjeg ali daleko aromatičniji i dugotrajniji za čuvanje.
Pri setvi belog luka obavezno moramo voditi računa o introdukciji sorata iz jednog regiona u drugi to jest gajiti isključivo sorte iz istih ili vrlo sličnih agroekoloških sredina jer u suprotnom dolazi do velikog pada u prinosu kao i do mnogobrojnih problema u proizvodnji.
Najbolje je gajiti domaće sorte i koristiti sertifikovan sadni materijal jer je beli luk sklon Virusnim i drugim oboljenjima što takođe jako utiče na prinos pa je zato kod nas prosečan prinos oko 3,5 t , dok je u zapadnoevropskim zemljama oko 8 t a u SAD i preko 18 t po hektaru.
Što se zemljišta tiče beli luk zahteva plodna i rastresita zemljišta sa dovoljnom količinom vlage naročito u periodima klijanja ( kada najčešće nema problema) intezivnog listanja ( maj ) i formiranja čenova u lukovici ( jun ) kada je neophodno zalivanje za svaki iole bolji prinos.Što se plodoreda tiče beli luk može doći na isto mesto ili posle drugih lukova tek nakon 4-5 godina, najbolji predusevi su mu mahunarke, strnine, paradajz i paprika, a nikako se ne sme gajiti posle kukuruza i šećerne repe ( zbog izuzetne osetljivosti na rezidue herbicida koji se koriste u ovim kulturama).
Osnovnu obradu treba izvršiti obavezno u jesenjem periodu kada treba i uneti oko 400 do 500 kg NPK-8-16-24 a predsetveno početkom februara kada se stvara rastresiti sloj dubine 8-10 cm uneti istu količinu NPK-15-15-15. Prema nekim autorima ,za prinos od 12t po ha , beli luk iz zemljišta iznese 99kg azota , 27 kg fosfora i 50 kg kalijuma po hektaru, ali u svakom slučaju za svaku ozbiljniju proizvodnju obavezno treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta.U stadijumu intenzivnog formiranja listova trba uneti preostalu količinu azota kroz prihranu kanom. Obavezno treba voditi računa da se pred setvu belog luka nikako ne vrši đubrenje stajnjakom jer u suprotnom dolazi do formiranja lukovica sa većim sadržajem vode što utiče na brzo kvarenje ovako proizvedenog luka.
Priprema belog luka za sadnju vrši se odabirom najkrupnijih čenova iz glavice . Pogrešno je mišljenje da samo spoljni čenovi valjaju za sadnju. Posle razščenjivanja glavica sitni čenovi se odbacuju a krupni se tretiraju fungicidima( cineb , ditan ) u preporučenoj koncentraciji u trajanju 10-20 min nakon čega ide sušenje i sadnja.
Sadnja može biti ručna i mašinska sa napomenom da ručna sadnja daje više prinose i kvalitetnije lukovice ali je i skuplja.Optimalni rok sadnje za jesenji luk je prva polovina oktobra a za prolećni luk druga polovina februara, a najkasnije do 15. marta. Dubina sadnje zavisi od veličine čenova.
PSSS Čačak
